Srbija počela pravni deul sa Hrvatskom kad je zvanični Zagreb odbio da povuče tužbu iz 1999, primećuje "Fajnenšel tajms".
Pravna borba između Srbije i Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu ukazuje na pogoršanje odnosa dva najveća suseda sa prostora bivše Jugoslavije, uprkos njihovoj zajedničkoj želji da postanu članice Evropske unije, ocenio je danas britanski "Fajnenšel tajms".
List ističe da je Srbija počela pravni deul sa Hrvatskom onda kada je zvanični Zagreb odbio da povuče svoju tužbu kojom je 1999. godine jugoslovenske i srpske snage optužio za genocid nad Hrvatima.
Beograd kontratužbom optužuje Hrvatsku za genocid nad Srbima tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, kada su stotine hiljada Srba izbegle pred hrvatskim snagama.
"Fajnenšel tajms" navodi, govoreći o ratu devedesetih godina, da je tadašnja JNA, kojom su dominirali Srbi, držala u blokadi Vukovar i bombardovala Dubrovnik.
Rat je okončan operacijom "Oluja" kojom su hrvatske snage povratile najveći deo svoje teritorije, navodi list.
Iako su, prema pisanju "Fajnenšel tajmsa", koje prenosi Tanjug, ubistva i mučenja tokom trodnevnog trajanja hrvatske operacije bila ograničenog obima, više od dvesta hiljada Srba iz Hrvatske izbeglo je u Srbiju.
Beograd svojom kontratužbom, zaključuje list, traži i nepreciziranu finansijsku odštetu.
"Dojče vele" ocenjuje da međusobne tužbe Hrvatske i Srbije za genocid i počinjene zločine tokom proteklog rata nisu dobro sredstvo za pročišćavanje odnosa dve zemlje.
To je potvrdila i tužba Bosne i Hercegovine protiv Srbije, jer su krajnjom presudom izazvane bujice opšteg razočarenja, smatra Kristijan Tomušat, nemački stručnjak za međunarodno pravo. Međusobne tužbe izazivaju kontraefekat, jer vode ka ponovnom zaleđivanju odnosa, kaže Tomušat, preneo je FoNet.
Biće to ponovo i veliki izazov za Međunarodni sud pravde u Hagu, tim više što je prošlo mnogo godina i što su i dokazi vremenom postali sve manje jasni.
„Tužbe su predate i neće biti povučene. Obe države imaju javno mnjenje koje vrši pritisak na vlade, da se protivniku na ovaj način zada još jedan udarac i da se, istorije radi, pojasni, da krivac nije bio samo na jednoj strani. Proces će biti održan, a Međunarodni sud pravde u Hagu će pokušati da ga tretira sa posebnim oprezom. Međutim, nije isključena ni mogućnost da obe zemlje nakon izvesnog niza godina povuku svoje tužbe“, objašnjava Tomušat.
Srbija i Milošević su prvi napali Hrvatsku i zaposeli trećinu teritorija ove zemlje nakon što je proglasila nezavisnost, pa je tužba Srbije protiv Hrvatske potpuno neprimerena, komentariše Klaus Peter Vilš, poverenik za Jugoistočnu Evropu Unije demohrišćana u nemačkom parlamentu.
Milošević nije priznao nezavisnost Hrvatske, vodio je brutalni rat protiv Hrvatske, a Hrvatska je morala da se odbrani, smatra Vilš.
„Na Zapadu se, nažalost, vrlo često govori o „jugoslovenskim ratovima“, umesto da svaki rat dobije svoj pravi naziv, onako kako su se stvari i dvijale. To je i dovelo do toga da i Srbi budu ohrabreni i da uz pomoć ovog procesa iznesu svoje viđenje na stvari kako bi istorija mogla biti pisana iz raznih uglova“,kaže Vilš.
(MONDO)
List ističe da je Srbija počela pravni deul sa Hrvatskom onda kada je zvanični Zagreb odbio da povuče svoju tužbu kojom je 1999. godine jugoslovenske i srpske snage optužio za genocid nad Hrvatima.
Beograd kontratužbom optužuje Hrvatsku za genocid nad Srbima tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, kada su stotine hiljada Srba izbegle pred hrvatskim snagama.
"Fajnenšel tajms" navodi, govoreći o ratu devedesetih godina, da je tadašnja JNA, kojom su dominirali Srbi, držala u blokadi Vukovar i bombardovala Dubrovnik.
Rat je okončan operacijom "Oluja" kojom su hrvatske snage povratile najveći deo svoje teritorije, navodi list.
Iako su, prema pisanju "Fajnenšel tajmsa", koje prenosi Tanjug, ubistva i mučenja tokom trodnevnog trajanja hrvatske operacije bila ograničenog obima, više od dvesta hiljada Srba iz Hrvatske izbeglo je u Srbiju.
Beograd svojom kontratužbom, zaključuje list, traži i nepreciziranu finansijsku odštetu.
"Dojče vele" ocenjuje da međusobne tužbe Hrvatske i Srbije za genocid i počinjene zločine tokom proteklog rata nisu dobro sredstvo za pročišćavanje odnosa dve zemlje.
To je potvrdila i tužba Bosne i Hercegovine protiv Srbije, jer su krajnjom presudom izazvane bujice opšteg razočarenja, smatra Kristijan Tomušat, nemački stručnjak za međunarodno pravo. Međusobne tužbe izazivaju kontraefekat, jer vode ka ponovnom zaleđivanju odnosa, kaže Tomušat, preneo je FoNet.
Biće to ponovo i veliki izazov za Međunarodni sud pravde u Hagu, tim više što je prošlo mnogo godina i što su i dokazi vremenom postali sve manje jasni.
„Tužbe su predate i neće biti povučene. Obe države imaju javno mnjenje koje vrši pritisak na vlade, da se protivniku na ovaj način zada još jedan udarac i da se, istorije radi, pojasni, da krivac nije bio samo na jednoj strani. Proces će biti održan, a Međunarodni sud pravde u Hagu će pokušati da ga tretira sa posebnim oprezom. Međutim, nije isključena ni mogućnost da obe zemlje nakon izvesnog niza godina povuku svoje tužbe“, objašnjava Tomušat.
Srbija i Milošević su prvi napali Hrvatsku i zaposeli trećinu teritorija ove zemlje nakon što je proglasila nezavisnost, pa je tužba Srbije protiv Hrvatske potpuno neprimerena, komentariše Klaus Peter Vilš, poverenik za Jugoistočnu Evropu Unije demohrišćana u nemačkom parlamentu.
Milošević nije priznao nezavisnost Hrvatske, vodio je brutalni rat protiv Hrvatske, a Hrvatska je morala da se odbrani, smatra Vilš.
„Na Zapadu se, nažalost, vrlo često govori o „jugoslovenskim ratovima“, umesto da svaki rat dobije svoj pravi naziv, onako kako su se stvari i dvijale. To je i dovelo do toga da i Srbi budu ohrabreni i da uz pomoć ovog procesa iznesu svoje viđenje na stvari kako bi istorija mogla biti pisana iz raznih uglova“,kaže Vilš.
(MONDO)
