Optuženi Radovan Karadžić zatražio je danas od Haškog tribunala da odloži nastavak suđenja, zakazan za 1. mart, tvrdeći da nije mogao da se pripremi zato što je sudski sekretarijat odbrani uskratio novac, a njemu pravo da sam izabere advokata.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1991-93. godine.
U podnesku sudskom veću, Karadžić koji se brani sam, nije izričito naveo koliko odlaganje traži.
Optuženi je ponovio tvrdnju da je sudski sekretar, protivno propisima, prekinuo da finansira njegovih osam pravnih savetnika, pomoćnika i istražitelja, iako mu je suđenje počelo 26. oktobra.
Karadžić je na tu odluku sekretara uložio žalbu o kojoj će odluku doneti predsednik Tribunala Patrik Robinson (Patrick).
Napominjući da mu je sudija Robinson krajem 2009. godine, u sličnom sporu dao za pravo i odbrani odobrio dodatni novac, uz ocenu da je Sekretarijat nerazumno postupio, Karadžić traži da se nastavak suđenja odloži do odluke predsednika Tribunala.
Ako sudija Robinson potvrdi odluku sekretara, onda "možda neće biti potrebe da se suđenje odloži", ali je "malo verovatno" da će Karadžić "učestvovati u suđenju na kojem se mora suočiti sa
tužilaštvom i svim njegovim resursima sa samo jednim članom tima, bez saradnika i istražitelja. Takvo suđenje bilo bi farsa", ukazala je odbrana.
Kako navodi u podnesku, Karadžiću, zbog problema sa finansiranjem, pomažu samo pravni savetnik Piter Robinson (Peter) i jedan asistent.
"Pretresno veće je predvidelo da će Karadžić u periodu od 5. novebra prošle godine biti u mogućnosti da se 'dodatno pripremi za suđenje'. Sekretar je to sabotirao, prvo ukraćujući sve fondove za tim odbrane, a zatim smanjujući taj tim sa osam stalno zaposlenih članova na samo jednog, uz pravnog savetnika koji radi povremeno.
Pored toga, sekretar je odbio da Karadžiću dozvoli da sam izabere 'branioca u pripravnosti' sa kojim može sarađivati", piše u podnesku.
U međuvremenu, po odbrani, tužilaštvo je Karadžiću obelodanilo još 300.000 stranica dokumenata i podnelo zahteve za uvođenje u spis dodatnih 2.000 stranica i presuđenih činjenica, zbog čega je optuženi "još više zaostao u pripremama za suđenje".
Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra 2009. uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se
pripremi.
Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da se suđenje nastavi 1. marta 2010, da bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi.
Prema toj odluci, Karadžiću nije oduzeto pravo da se brani sam, a sudski postavljeni branilac Ričard Harvi preuzeće njegovo zastupanje samo ako optuženi ne dođe na nastavak procesa 1. marta.
Na statusnoj konferenciji, održanoj 28. januara, Karadžić je rekao odgovarajući na pitanje predsedavajućeg sudije O Gon Kvona da će, "ako sudsko veće tako odluči", održati uvodnu reč
odbrane 1. i 2. marta.
Karadžića su, 13 godina pošto je optužen, u julu 2008. u Beogradu uhapsile vlasti Srbije.
(Beta)
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1991-93. godine.
U podnesku sudskom veću, Karadžić koji se brani sam, nije izričito naveo koliko odlaganje traži.
Optuženi je ponovio tvrdnju da je sudski sekretar, protivno propisima, prekinuo da finansira njegovih osam pravnih savetnika, pomoćnika i istražitelja, iako mu je suđenje počelo 26. oktobra.
Karadžić je na tu odluku sekretara uložio žalbu o kojoj će odluku doneti predsednik Tribunala Patrik Robinson (Patrick).
Napominjući da mu je sudija Robinson krajem 2009. godine, u sličnom sporu dao za pravo i odbrani odobrio dodatni novac, uz ocenu da je Sekretarijat nerazumno postupio, Karadžić traži da se nastavak suđenja odloži do odluke predsednika Tribunala.
Ako sudija Robinson potvrdi odluku sekretara, onda "možda neće biti potrebe da se suđenje odloži", ali je "malo verovatno" da će Karadžić "učestvovati u suđenju na kojem se mora suočiti sa
tužilaštvom i svim njegovim resursima sa samo jednim članom tima, bez saradnika i istražitelja. Takvo suđenje bilo bi farsa", ukazala je odbrana.
Kako navodi u podnesku, Karadžiću, zbog problema sa finansiranjem, pomažu samo pravni savetnik Piter Robinson (Peter) i jedan asistent.
"Pretresno veće je predvidelo da će Karadžić u periodu od 5. novebra prošle godine biti u mogućnosti da se 'dodatno pripremi za suđenje'. Sekretar je to sabotirao, prvo ukraćujući sve fondove za tim odbrane, a zatim smanjujući taj tim sa osam stalno zaposlenih članova na samo jednog, uz pravnog savetnika koji radi povremeno.
Pored toga, sekretar je odbio da Karadžiću dozvoli da sam izabere 'branioca u pripravnosti' sa kojim može sarađivati", piše u podnesku.
U međuvremenu, po odbrani, tužilaštvo je Karadžiću obelodanilo još 300.000 stranica dokumenata i podnelo zahteve za uvođenje u spis dodatnih 2.000 stranica i presuđenih činjenica, zbog čega je optuženi "još više zaostao u pripremama za suđenje".
Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra 2009. uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se
pripremi.
Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da se suđenje nastavi 1. marta 2010, da bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi.
Prema toj odluci, Karadžiću nije oduzeto pravo da se brani sam, a sudski postavljeni branilac Ričard Harvi preuzeće njegovo zastupanje samo ako optuženi ne dođe na nastavak procesa 1. marta.
Na statusnoj konferenciji, održanoj 28. januara, Karadžić je rekao odgovarajući na pitanje predsedavajućeg sudije O Gon Kvona da će, "ako sudsko veće tako odluči", održati uvodnu reč
odbrane 1. i 2. marta.
Karadžića su, 13 godina pošto je optužen, u julu 2008. u Beogradu uhapsile vlasti Srbije.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
