U nastavku odbrane od tužbe BiH za genocid, Srbija i Crna Gora tvrdila je pred Medjunarodnim sudom pravde da rat u BiH nije bio posledica spoljne agresije, već unutrašnji gradjanski sukob izmedju tri etničke grupe koje su živele u Bosni.
U nastavku odbrane od tužbe BiH za genocid, Srbija i Crna Gora tvrdila je pred Medjunarodnim sudom pravde da rat u BiH nije bio posledica spoljne agresije, već unutrašnji gradjanski sukob izmedju tri etničke grupe koje su živele u Bosni."Ni u kom slučaju taj rat nije bio pokušaj Srbije da uništi bilo koju etničku grupu", rekao je glavni zastupnik SCG Radoslav Stojanović, precizirajući da je u Beogradu tokom rata živelo 20.000 Muslimana koje niko nije ugrožavao.
Ocenjujući da je slika bosanskog rata mnogo komplikovanija od one koju je sudu predstavila BiH, on je iz knjige bivšeg komandanta Unprofora, britanskog generala Majkla Rouza (Mićael Rose), citirao da sukob nije bio "invazija jedne strane, već gradjanski rat" u kojem su "Srbi i Hrvati želeli da se odvoje i pripoje svojim maticama".
Stojanović je kazao da se JNA iz BiH povukla u maju 1992. i da posle toga jugoslovenska vojska nije učestvovala u ratu, ako se izuzmu sporadična dejstva za odbranu državne granice.
U Srbiji tokom rata u BiH nikada nije bila sprovedena mobilizacija, ali su preko Drine odlazile dobrovoljačke snage Srba koji su bili poreklom iz Bosne i Hrvatske, kazao je zastupnik SCG, navodeći kao primer Vojislava Šešelja, Dragoslava Bokana i Mirka Jovića.
Vojsku Republike Srpske formirali su, po njegovim rečima, oficiri JNA koji su bili "državljani BiH" i koji su želeli da ostanu u Bosni.
Cilj rata svih strana bilo je zauzimanje i kontrola teritorija koje su smatrale svojim, naznačio je Stojanović. Muslimani su polagali pravo na celu teritoriju BiH, a Srbi i Hrvati su priznavali njihovo pravo da imaju kontrolu nad delom teritorije čija je veličina, medjutim, bila sporna.
Za rat su se sve strane pripremale unapred formiranjem oružanih snaga i naoružavanjem stanovništva. Kao dokaz za to, on je iz knjige CIA "Balkansko ratište" citirao reči muslimanskog lidera Alije Izetbegovića da je Patriotska liga formirana u junu 1991.
Kao dokaz da "na srpskoj strani nije bilo ratnog projekta u decembru 1991", Stojanović je naveo da je Srpska demokratska stranka tada prihvatila da BiH bude nezavisna država, ali kao konfederacija tri entiteta. SDS je početkom 1992. prihvatila i Kutiljerov plan koji je to predvidjao, koji je Izetbegović prvo prihvatio, pa odbacio, prenose agencije.
