Optuženi Radovan Karadžić nazvao je danas pred Haškim tribunalom "lažnim mitovima" i "lažnim žrtvama"optužbe o masovnim ubistvima nesrba u Sarajevu i Srebrenici 1992-95.negirajući svoju odgovornost.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, opovrgavao je da je Sarajevo bilo u opsadi i pod terorom snaga pod njegovom kontrolom, tvrdeći da je, suprotno navodima optužnice, vojska RS bila u okruženju muslimanskih i hrvatskih snaga.
Srbi su u Sarajevu i širom BiH, po Karadžiću, kontrolisali samo svoje teritorije, a nisu ni pokušavali da zauzmu "muslimanske".
"Mermerna je istina da Sarajevo nije bilo pod srpskom opsadom, nego je bilo podeljen grad", rekao je optuženi.
Negirajući da je VRS nasumično granatirala civile u Sarajevu, Karadžić je rekao da su muslimanske snage iz mnogih civilnih objekata - poput škola, vrtića, muzeja - otvarale vatru na srpske položaje, pretvarajući ih time u legitimne vojne ciljeve. Na mapi grada je pokazao više primera
Snimak naređenja generala Ratka Mladića, često puštan pred Tribunalom, da se otvori vatra na "Velušiće zato što tamo nema Srba", Karadžić je protumačio kao nalog da se ciljaju takvi "legitimni vojni ciljevi".
Odgovornost za masovna stradanja civila u gradu, Karadžić je prebacio na muslimanske vlasti, ponavljajući da su one namerno granatirale i pucale na sopstveno stanovništvo kako bi izazvale stranu intervenciju.
Naglasio je da je "uveren da na Markalama 1 i Markalama 2 možda čak i nije bilo civilnih žrtava i da su tela podmetnuta".
Kao dokaz za tvrdnju da su muslimanske vlasti izazvale eksplozije na pijaci, u kojima su u februaru 1994. i avgustu 1995. poginule i ranjene stotine ljudi, Karadžić se pozivao na navode iz knjige tadašnjeg komandanta Unprofora Majkla Rouza (Michael Rose) o postojanju takvih rezultata istraga.
Napominjući da je "Sarajevo bilo i srpski grad, takođe" - zato što je bilo "izgrađeno na srpskoj zemlji" i imalo srpsku većinu do Drugog svetskog rata - Karadžić je najavio da će dokazati da "Srbi nikada nisu započinjali borbe" i da im je cilj bio političko rešenje i da "sačuvaju stanovništvo".
Rekao je da je "voleo i još uvek voli" Sarajevo i da "nikada od njega nećemo odustati".
Karadžić je uvodnoj reči, takođe, predočio sudskom veću situaciju u BiH uoči proglašenja nezavisnosti i početka sukoba 90-ih.
Karadžić je najavio da će pružiti dokaze o tajnom sporazumu nekadašnjih predsednika Hrvatske, Slovenije i BiH, Franje Tuđmana, Milana Kučana i Alije Izetbegovića, o napadu na JNA, postignutom u julu 1991.
"Izetbegović se u decembru 1990. kleo u Jugoslaviju, u januaru 1991. je, posle izbora, formirana vlada, a krajem januara je počela kampanja za nezavisnost Bosne", naveo je Karadžić.
Karadžić je rekao da su bosanski Srbi u februaru 1992. godine, radi očuvanja mira, prihvatili nezavisnu BiH, pod uslovom da imaju svoju konstitutivnu jedinicu.
Opširno govoreći o genezi krize u BiH 1991-92, Karadžić je naglasio da su sve političke odluke SDA - poput formiranja posebne skupštine i republike bosanskih Srba - bile iznuđene prethodnim potezima ka nezavisnosti BiH koje su povlačile SDA i Hrvatska demokratska zajednica, zanemarujući volju Srba da ostanu u Jugoslaviji.
On je ponovio da je usvajanje deklaracije o nezavisnosti BiH u oktobru 1991. bilo nezakonito i protivustavno, bez predstavnika Srba koji su se tome protivili i napustili zasedanje.
Negirajući navod optužnice da je politički vrh Srpske demokratske stranke u jesen 1991. formirao skupštinu srpskog naroda u BiH kako bi omogućio "prisvajanje teritorija", Karadžić je rekao: "Koje teritorije Srbi treba da zauzmu? Pa, to su njihove teritorije".
Prikazujući mape, optuženi je sugerisao da su se granične linije srpskih teritorija tokom rata u BiH poklapale sa linijama fronta.
"I od tih vekovno njihovih teritorija, Srbi su bili spremni da se odreknu za mir", napomenuo je Karadžić i kao dokaz tome podvukao da je SDS u februaru 1992. prihvatila rešenje "tri Bosne u jednoj Bosni", odnosno da BiH bude nezavisna, sa tri konstitutivne jedinice.
"Srbi i Karadžić sve prihvataju... ali, nemaju šansu da sačuvaju mir", naglasio je Karadžić.
"Osnovna briga Srba bila je da ne učine ništa što bi dalo povod za rat i nedopustivo je da tužilaštvo iz naše reakcije izvodi naše ciljeve", kazao je Karadžić.
On je istakao da će zvanicnici Ujedinijenih nacija potvrditi da Srbi nikada u Sarajevu nisu započinjali borbe, već su pozivali na mirno rešenje.
Prema njegovim rečima, u Sarajevu nikada nije bilo masovnog granatiranja, ističući da su sva masovna stradanja rezultat ratnih lukavstava, sa ciljem da se postigne strana intervencija.
Karadžić je sudskom veću Haškog tribunala na mapi Sarajeva pokazao gde su se nalazile snage Hrvatskog veća odbrane i muslimanske snage, ukazujući da su Srbi bili u okruženju i u opsadi.
"Srbi su kontrolisali svoje delove grada, a tamo gde su bili manjina, kontrolisali su samo srpski deo, kao u delu Hadžića", naveo je bivši predsednik RS.
Prema njegovim rečima, nisu tačni navodi optužnice da su Srbi preuzeli teritorije na kojima su bili manjina, jer nisu kontrolisali nijedno muslimansko naselje, a muslimani su kontrolisali znatne srpske prostore.
"Bolnice, škole i obdaništa zloupotrebljavani su tako što su pretvarani u vojne objekte, a srpska vojska je, kada bi uzvratila na pucnjavu, bila optuživana za neselektivno gadanje", tvrdi Karadžić.
On je rekao da je Sarajevo u celini izgradeno na srpskoj zemlji i dugo je bilo većinski srpski grad.
"Sva naselja su bila većinski srpska, a do Drugog svetskog rata, celo Sarajevo, naročito neki kvartovi, bili su sto odsto srpski", kazao je Karadžić.
On je podsetio da srpska strana nije predlagala podelu, već transformaciju Sarajeva, po ugledu na Brisel, gđe od 17 opština nijedna nije mešovita, već je ili samo flamanska ili samo valonska.
"Tako je trebalo da se transformiše i Sarajevo, što isključuje terorisanje stanovništva i, da je rat izbegnut, ono bi bilo transformisano", rekao je nekadašnji predsednik RS.
Umesto toga, naveo je on, bilo je primenjeno "džerimanderisanje", nazvano po "Džeriju Manderu, majstoru za izborne prevare, koji uspeva da obezbedi da slabija partija izgubi" , rekao je Karadžić.
Naveo je da je tom tehnikom opština Rajlovac pripojena sarajevskom Novom gradu, gde su Srbi bili manjina i istakao da su tim prevarama "opustošene srpske opštine".
Pošto je Karadžić završio izlaganje uvodne reči, sudsko veće je odlučilo da mu se u "interesu pravde" suđenje privremeno prekine, odnosno da se sutra ne krene sa dokaznim postupkom i saslušanjem svedoka dok Žalbeno veće Tribunala ne odluči o njegovoj žalbi za odlaganje suđenja do 17. juna.
Sudsko veće, sa sudijom O-Gon Kvonom na čelu, odobrilo je bivšem predsedniku RS da uloži žalbu Žalbenom veću na odluku kojom je prethodno odbačen njegov zahtev za odlaganje sudenja.
Shodno ovoj odluci, sutra neće biti saslušani svedoci optužbe, kako je ranije bilo najavljeno, jer bi oni, u slučaju da se ukine odluka o odbijanju zahteva za odlaganje, morali da treći put dođu u Hag.
Iznošenju uvodne reči Karadžića, pored dva člana njegove odbrane, u sudnici je prisustvovao i advokat Ričard Harvi, koga je veće ranije imenovalo za njegovog branioca u pripravnosti, za slučaj da bivši lider opstruiše suđenje.
Uloga Harvija posle izlaganja odbrane biće tek definisana.
Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra prošle godine uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.
Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da suđenje bude nastavljeno 1. marta 2010, kako bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi.
U uvodnoj reči, tužilac Tiger je naglasio da je Karadžić bio vrhovni komandant vojske koja je zločinima počinila etničko čićenje Muslimana i Hrvata u velikim delovima BiH, terorisala civile u Sarajevu i počinila genocid nad 7.000 Muslimana u Srebrenici.
Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.
Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, kao i genocid u Srebrenici u julu 1995.
Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića u Beogradu u julu 2008. i izručile ga Tribunalu. On je u prvom pojavljivanju pred Tribunalom odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija je, potom, u skladu s pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.
(agencije/MONDO)
Srbi su u Sarajevu i širom BiH, po Karadžiću, kontrolisali samo svoje teritorije, a nisu ni pokušavali da zauzmu "muslimanske".
"Mermerna je istina da Sarajevo nije bilo pod srpskom opsadom, nego je bilo podeljen grad", rekao je optuženi.
Negirajući da je VRS nasumično granatirala civile u Sarajevu, Karadžić je rekao da su muslimanske snage iz mnogih civilnih objekata - poput škola, vrtića, muzeja - otvarale vatru na srpske položaje, pretvarajući ih time u legitimne vojne ciljeve. Na mapi grada je pokazao više primera
Snimak naređenja generala Ratka Mladića, često puštan pred Tribunalom, da se otvori vatra na "Velušiće zato što tamo nema Srba", Karadžić je protumačio kao nalog da se ciljaju takvi "legitimni vojni ciljevi".
Odgovornost za masovna stradanja civila u gradu, Karadžić je prebacio na muslimanske vlasti, ponavljajući da su one namerno granatirale i pucale na sopstveno stanovništvo kako bi izazvale stranu intervenciju.
Naglasio je da je "uveren da na Markalama 1 i Markalama 2 možda čak i nije bilo civilnih žrtava i da su tela podmetnuta".
Kao dokaz za tvrdnju da su muslimanske vlasti izazvale eksplozije na pijaci, u kojima su u februaru 1994. i avgustu 1995. poginule i ranjene stotine ljudi, Karadžić se pozivao na navode iz knjige tadašnjeg komandanta Unprofora Majkla Rouza (Michael Rose) o postojanju takvih rezultata istraga.
Napominjući da je "Sarajevo bilo i srpski grad, takođe" - zato što je bilo "izgrađeno na srpskoj zemlji" i imalo srpsku većinu do Drugog svetskog rata - Karadžić je najavio da će dokazati da "Srbi nikada nisu započinjali borbe" i da im je cilj bio političko rešenje i da "sačuvaju stanovništvo".
Rekao je da je "voleo i još uvek voli" Sarajevo i da "nikada od njega nećemo odustati".
Karadžić je uvodnoj reči, takođe, predočio sudskom veću situaciju u BiH uoči proglašenja nezavisnosti i početka sukoba 90-ih.
Karadžić je najavio da će pružiti dokaze o tajnom sporazumu nekadašnjih predsednika Hrvatske, Slovenije i BiH, Franje Tuđmana, Milana Kučana i Alije Izetbegovića, o napadu na JNA, postignutom u julu 1991.
"Izetbegović se u decembru 1990. kleo u Jugoslaviju, u januaru 1991. je, posle izbora, formirana vlada, a krajem januara je počela kampanja za nezavisnost Bosne", naveo je Karadžić.
Karadžić je rekao da su bosanski Srbi u februaru 1992. godine, radi očuvanja mira, prihvatili nezavisnu BiH, pod uslovom da imaju svoju konstitutivnu jedinicu.
Opširno govoreći o genezi krize u BiH 1991-92, Karadžić je naglasio da su sve političke odluke SDA - poput formiranja posebne skupštine i republike bosanskih Srba - bile iznuđene prethodnim potezima ka nezavisnosti BiH koje su povlačile SDA i Hrvatska demokratska zajednica, zanemarujući volju Srba da ostanu u Jugoslaviji.
On je ponovio da je usvajanje deklaracije o nezavisnosti BiH u oktobru 1991. bilo nezakonito i protivustavno, bez predstavnika Srba koji su se tome protivili i napustili zasedanje.
Negirajući navod optužnice da je politički vrh Srpske demokratske stranke u jesen 1991. formirao skupštinu srpskog naroda u BiH kako bi omogućio "prisvajanje teritorija", Karadžić je rekao: "Koje teritorije Srbi treba da zauzmu? Pa, to su njihove teritorije".
Prikazujući mape, optuženi je sugerisao da su se granične linije srpskih teritorija tokom rata u BiH poklapale sa linijama fronta.
"I od tih vekovno njihovih teritorija, Srbi su bili spremni da se odreknu za mir", napomenuo je Karadžić i kao dokaz tome podvukao da je SDS u februaru 1992. prihvatila rešenje "tri Bosne u jednoj Bosni", odnosno da BiH bude nezavisna, sa tri konstitutivne jedinice.
"Srbi i Karadžić sve prihvataju... ali, nemaju šansu da sačuvaju mir", naglasio je Karadžić.
"Osnovna briga Srba bila je da ne učine ništa što bi dalo povod za rat i nedopustivo je da tužilaštvo iz naše reakcije izvodi naše ciljeve", kazao je Karadžić.
On je istakao da će zvanicnici Ujedinijenih nacija potvrditi da Srbi nikada u Sarajevu nisu započinjali borbe, već su pozivali na mirno rešenje.
Prema njegovim rečima, u Sarajevu nikada nije bilo masovnog granatiranja, ističući da su sva masovna stradanja rezultat ratnih lukavstava, sa ciljem da se postigne strana intervencija.
Karadžić je sudskom veću Haškog tribunala na mapi Sarajeva pokazao gde su se nalazile snage Hrvatskog veća odbrane i muslimanske snage, ukazujući da su Srbi bili u okruženju i u opsadi.
"Srbi su kontrolisali svoje delove grada, a tamo gde su bili manjina, kontrolisali su samo srpski deo, kao u delu Hadžića", naveo je bivši predsednik RS.
Prema njegovim rečima, nisu tačni navodi optužnice da su Srbi preuzeli teritorije na kojima su bili manjina, jer nisu kontrolisali nijedno muslimansko naselje, a muslimani su kontrolisali znatne srpske prostore.
"Bolnice, škole i obdaništa zloupotrebljavani su tako što su pretvarani u vojne objekte, a srpska vojska je, kada bi uzvratila na pucnjavu, bila optuživana za neselektivno gadanje", tvrdi Karadžić.
On je rekao da je Sarajevo u celini izgradeno na srpskoj zemlji i dugo je bilo većinski srpski grad.
"Sva naselja su bila većinski srpska, a do Drugog svetskog rata, celo Sarajevo, naročito neki kvartovi, bili su sto odsto srpski", kazao je Karadžić.
On je podsetio da srpska strana nije predlagala podelu, već transformaciju Sarajeva, po ugledu na Brisel, gđe od 17 opština nijedna nije mešovita, već je ili samo flamanska ili samo valonska.
"Tako je trebalo da se transformiše i Sarajevo, što isključuje terorisanje stanovništva i, da je rat izbegnut, ono bi bilo transformisano", rekao je nekadašnji predsednik RS.
Umesto toga, naveo je on, bilo je primenjeno "džerimanderisanje", nazvano po "Džeriju Manderu, majstoru za izborne prevare, koji uspeva da obezbedi da slabija partija izgubi" , rekao je Karadžić.
Naveo je da je tom tehnikom opština Rajlovac pripojena sarajevskom Novom gradu, gde su Srbi bili manjina i istakao da su tim prevarama "opustošene srpske opštine".
Pošto je Karadžić završio izlaganje uvodne reči, sudsko veće je odlučilo da mu se u "interesu pravde" suđenje privremeno prekine, odnosno da se sutra ne krene sa dokaznim postupkom i saslušanjem svedoka dok Žalbeno veće Tribunala ne odluči o njegovoj žalbi za odlaganje suđenja do 17. juna.
Sudsko veće, sa sudijom O-Gon Kvonom na čelu, odobrilo je bivšem predsedniku RS da uloži žalbu Žalbenom veću na odluku kojom je prethodno odbačen njegov zahtev za odlaganje sudenja.
Shodno ovoj odluci, sutra neće biti saslušani svedoci optužbe, kako je ranije bilo najavljeno, jer bi oni, u slučaju da se ukine odluka o odbijanju zahteva za odlaganje, morali da treći put dođu u Hag.
Iznošenju uvodne reči Karadžića, pored dva člana njegove odbrane, u sudnici je prisustvovao i advokat Ričard Harvi, koga je veće ranije imenovalo za njegovog branioca u pripravnosti, za slučaj da bivši lider opstruiše suđenje.
Uloga Harvija posle izlaganja odbrane biće tek definisana.
Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra prošle godine uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.
Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da suđenje bude nastavljeno 1. marta 2010, kako bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi.
U uvodnoj reči, tužilac Tiger je naglasio da je Karadžić bio vrhovni komandant vojske koja je zločinima počinila etničko čićenje Muslimana i Hrvata u velikim delovima BiH, terorisala civile u Sarajevu i počinila genocid nad 7.000 Muslimana u Srebrenici.
Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.
Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, kao i genocid u Srebrenici u julu 1995.
Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića u Beogradu u julu 2008. i izručile ga Tribunalu. On je u prvom pojavljivanju pred Tribunalom odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija je, potom, u skladu s pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.
(agencije/MONDO)
