Stejt department ocenio je u svom godišnjem izveštaju o međunardonoj kontroli narkotika da je Srbija glavna tranzitna zemlja, al ii da je preduzela značajne korake u unapređenju kapaciteta za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
U godišnjem izvešaju Stejt dipartmenta o međunarodnoj kontroli narkotika, zemlje regiona Zapadnog Balkana označene su kao deo takozvane "balkanske rute", preko koje se heroin iz centralne Azije i kokain iz Južne Amerike distribuira za zapadnu Evropu.
Srbija je glavna tranzitna zemlja za narkotike i druge droge u balkanskom koridoru iz Turske ka centralnoj i zapadnoj Evropi, navodi se u tom izveštaju koji prenosi Radio Slobodna Evropa.
U poslednje dve godine Srbija je, kako se navodi u izveštaju Stejt dipartmenta, preduzela značajne korake da unapredi kapacitete za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Albanija, Crna Gora, Bosna i Herecegovina i Hrvatska su takođe zemlje tranzita u balkanskoj ruti.
U Albaniju stiže primarno avganstanski heroin iz Centralne Azije ka destinacijama prema Zapadnoj Evropi.
Pod međunarodim pritiskom Albanija je krenula u suprotstavljanje trafikingu narkoticima, organizovanom kriminalu i korupciji.
Albanska vlada preduzima mere da zaustavi šverc preko obale, zbog čega se tranzit uglavnom preorijentisao preko Kosova i Crne Gore za Srbiju, Bosnu i Herecegovinu ka krajnjim destinacijama u zapadnoj Evropi.
Crna Gora, osim što je tranzitna ruta za heroin iz centralne Azije, je ruta i za kokain iz Južne Amerike.
Navode se podaci ministarstva unutrašnjih poslova prema kojima u švercu podjednako učestvuju ljudi iz Crne Gore kao i stranci.
Takođe je navedeno da su šverceri narkoticima iz Crne Gore doboro povezani sa organizovanim kriminalnim grupama iz regiona, te da neki od njih učestvuju u međunarodnom švercu van Crne Gore.
Vlada preduzima mere za borbu protiv šverca narkotika i u tome dobija pomoć posebno od Amerike, no ipak je broj ovih kriminalnih dela u 2009. godini bio u porastu.
Za BIH se navodi da sve više postaje skladište za opijate uglavnom marihuanu, kokain i heroin, ali ta država ima problem sa nedostakom kapaciteta za borbu protiv trafikinga narkoticima.
Hrvatska se u izveštaju Stejt Departmenta, kao i prethodnih godina, spominje samo kao tranzitna zemlja na takozvanoj balkanskoj ruti krijumčarenja heroina i kokaina, čije vlasti "aktivno sarađuju s američkim, evropskim i regionalnim partnerima u suzbijanju krijumčarenja narkotika".
Ističe se da su najznačajnije zaplene, posebno kokaina, vezane uz prevoz morem i da "hrvatske vlasti procenjuju da će se krijumčarenje opojnih droga putem kontejnerskog prometa povećati idućih godina".
(FoNet)
Srbija je glavna tranzitna zemlja za narkotike i druge droge u balkanskom koridoru iz Turske ka centralnoj i zapadnoj Evropi, navodi se u tom izveštaju koji prenosi Radio Slobodna Evropa.
U poslednje dve godine Srbija je, kako se navodi u izveštaju Stejt dipartmenta, preduzela značajne korake da unapredi kapacitete za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Albanija, Crna Gora, Bosna i Herecegovina i Hrvatska su takođe zemlje tranzita u balkanskoj ruti.
U Albaniju stiže primarno avganstanski heroin iz Centralne Azije ka destinacijama prema Zapadnoj Evropi.
Pod međunarodim pritiskom Albanija je krenula u suprotstavljanje trafikingu narkoticima, organizovanom kriminalu i korupciji.
Albanska vlada preduzima mere da zaustavi šverc preko obale, zbog čega se tranzit uglavnom preorijentisao preko Kosova i Crne Gore za Srbiju, Bosnu i Herecegovinu ka krajnjim destinacijama u zapadnoj Evropi.
Crna Gora, osim što je tranzitna ruta za heroin iz centralne Azije, je ruta i za kokain iz Južne Amerike.
Navode se podaci ministarstva unutrašnjih poslova prema kojima u švercu podjednako učestvuju ljudi iz Crne Gore kao i stranci.
Takođe je navedeno da su šverceri narkoticima iz Crne Gore doboro povezani sa organizovanim kriminalnim grupama iz regiona, te da neki od njih učestvuju u međunarodnom švercu van Crne Gore.
Vlada preduzima mere za borbu protiv šverca narkotika i u tome dobija pomoć posebno od Amerike, no ipak je broj ovih kriminalnih dela u 2009. godini bio u porastu.
Za BIH se navodi da sve više postaje skladište za opijate uglavnom marihuanu, kokain i heroin, ali ta država ima problem sa nedostakom kapaciteta za borbu protiv trafikinga narkoticima.
Hrvatska se u izveštaju Stejt Departmenta, kao i prethodnih godina, spominje samo kao tranzitna zemlja na takozvanoj balkanskoj ruti krijumčarenja heroina i kokaina, čije vlasti "aktivno sarađuju s američkim, evropskim i regionalnim partnerima u suzbijanju krijumčarenja narkotika".
Ističe se da su najznačajnije zaplene, posebno kokaina, vezane uz prevoz morem i da "hrvatske vlasti procenjuju da će se krijumčarenje opojnih droga putem kontejnerskog prometa povećati idućih godina".
(FoNet)
