Finansijski analitičar i ekonomista Neven Vidaković kaže da je na sve ovo upozoravao već duže vreme.
O uvođenju evra u Hrvatskoj i namerama novog ministra finansija Marka Primorca govorio je finansijski analitičar i ekonomista Neven Vidaković. On napominje da je novi ministar već rekao sve što će da uradi, tačnije, “otvorio je sve svoje karte”.
“Država funkcioniše operativno kao i vi i ja. Imamo svoj tekući račun, kao i država. Da i američka vlada ima račun koji se nalazi FED-u. Karakteristika američkog stanja je da imaju jako malo sredstava. Hrvatska država je zbog politike straha i opreza naduvala taj balon još u vreme ministra Šukera. Novi ministar je u svom svedočenju rekao da država ne planira da akumulira sredstva, već da ih koristi“, rekao je Vidaković za hrvatski N1.
Objasnio je kako je još u februaru rekao da Hrvatska ima tri meseca da se pripremi za krizu državnog duga.
"Ako slušate sve klonove koji su govorili da će ulaskom u evro sniziti kamate, ti isti danas govore da će evrozona biti naš štit. Ispostavilo se da je to laž. Da je to tačno, onda bi italijanske obveznice skočile za pola procenta nakon Dragijeve ostavke."
Kaže i da niko u EU više ne želi da finansira institucije.
"Zbog neozbiljnosti svojih institucija, Evropska unija se prepustila na milost i nemilost finansijskim špekulantima, koji su zaključili da je isplativije uništiti finansijsku stabilnost Evrope nego je spasiti. Svima je jasno da je rizično pozajmljivati svoj novac Evropi. Zato svi beže iz Evrope."
Vidaković kaže i da “niko nema kristalnu kuglu”.
"Osim mene, koji imam. Dve godine sam vam detaljno pričao šta će biti. Ta kristalna kugla je rezultat 20 godina gomilanja znanja i zdravog razuma. Kada razmislite o tome šta ćete slagati, onda imate situaciju u kojoj su u martu HNB i vlada govorili da će uvođenjem evra kamate pasti. Sada vidimo da rastu i imamo laž da je to štit. Pa zašto onda Italija i Grčka imaju tako visoke kamate“, kaže Vidaković.
Podsećanja radi, Veće za ekonomska i finansijska pitanja EU (Ecofin) usvojilo je tri konačna zakonska akta koja su neophodna da bi Hrvatska mogla da uvede evro od 1. januara 2023. godine, među kojima je i odluka o stopi konverzije kune u evro po centralnom odnosu od 1 evro = 7,53450 kn. Konačni kurs jednak je kursu po kojem je kuna bila uključena u Evropski kursni mehanizam (ERM II) pre dve godine, prenosi hrvatski Index.
Pored uredbe o utvrđivanju konačnog kursa konverzije kune u evro, Ecofin je usvojio još dva zakonska akta - odluku o prihvatanju evra u Hrvatskoj i izmenu uredbe kojom će Hrvatska biti dodata na listu evrozone kao 20. član. Ovim odlukama dovršen je proces, a Hrvatska će od 1. januara 2023. postati 20. članica evrozone.
(MONDO)
