Sudsko veće Tribunala odbilo je zahteve bivšeg šefa Državne bezbednosti i načelnika Generalštaba VJ da budu privremeno pušteni na slobodu.
U izveštaju Haškog tribunala navodi se da se zdravstveno stanje bivšeg šefa Državne bezbednosti Srbije, Jovice Stanišića, poboljšalo i da je sposoban da prisustvuje suđenju, ali da postoji rizik da se njegovo stanje može pogoršati dok bude u Beogradu, a to bi moglo imati mnogo gore posledice na tok suđenja nego ako se bude nalazio u Hagu.
Sudsko veće je procenilo i da odbrana Perišića nije obezbedila dovoljno uverljivo humanitarno opravdanje da on bude privremeno pušten na slobodu jer "optuženi može da se pripremi bez obzira na mesto gde se nalazi" a "činjenica da bi zdravlje optuženog bilo poboljšano privremenim puštanjem na slobodu ne može da se smatra dovoljno ubedljivom humanitarnom osnovom".
Tužilaštvo je navelo da u Stanišićevom slučaju "jednostavno nema dovoljno dokaza na osnovu kojih se može sa određenim stepenom sigurnosti zaključiti da privremeno oslobađanje ne predstavlja rizik da će se zdravlje optuženog pogoršsati, a time i rizik da dođe do prekida suđenja".
Odbrana Stanišića je 22. marta zatražila da optuženi bude privremeno pušten na slobodu do nastavka suđenja ili do kada sud odluči da je to moguće i ocenila da bi vreme provedeno s porodicom znatno doprinelo poboljšanju Stanišićevog "moralnog, fizičkog i psihičkog stanja" i da, u suprotnom, postoji opasnost da on ponovo padne u tešku depresiju.
Stanišić je pred Haškim sudom optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja tokom sukoba u Hrvatskoj i BiH, od 1991. do 1995. godine. Uhapšen je u martu 2003. godine, a u junu izručen Hagu, gde se prilikom prvog pojavljivanja pred sudom izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice. Suđenje mu je počelo u junu 2009, ali je više puta odlagano zbog Stanišićevog lošeg zdravstvenog stanja.
Perišić je pred Haškim tribunalom optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od 1993. do 1995. godine. Dobrovoljno se predao Hagu 7. marta 2005. godine, a dva dana kasnije se pred sudom izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
(Tanjug)
Sudsko veće je procenilo i da odbrana Perišića nije obezbedila dovoljno uverljivo humanitarno opravdanje da on bude privremeno pušten na slobodu jer "optuženi može da se pripremi bez obzira na mesto gde se nalazi" a "činjenica da bi zdravlje optuženog bilo poboljšano privremenim puštanjem na slobodu ne može da se smatra dovoljno ubedljivom humanitarnom osnovom".
Tužilaštvo je navelo da u Stanišićevom slučaju "jednostavno nema dovoljno dokaza na osnovu kojih se može sa određenim stepenom sigurnosti zaključiti da privremeno oslobađanje ne predstavlja rizik da će se zdravlje optuženog pogoršsati, a time i rizik da dođe do prekida suđenja".
Odbrana Stanišića je 22. marta zatražila da optuženi bude privremeno pušten na slobodu do nastavka suđenja ili do kada sud odluči da je to moguće i ocenila da bi vreme provedeno s porodicom znatno doprinelo poboljšanju Stanišićevog "moralnog, fizičkog i psihičkog stanja" i da, u suprotnom, postoji opasnost da on ponovo padne u tešku depresiju.
Stanišić je pred Haškim sudom optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja tokom sukoba u Hrvatskoj i BiH, od 1991. do 1995. godine. Uhapšen je u martu 2003. godine, a u junu izručen Hagu, gde se prilikom prvog pojavljivanja pred sudom izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice. Suđenje mu je počelo u junu 2009, ali je više puta odlagano zbog Stanišićevog lošeg zdravstvenog stanja.
Perišić je pred Haškim tribunalom optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od 1993. do 1995. godine. Dobrovoljno se predao Hagu 7. marta 2005. godine, a dva dana kasnije se pred sudom izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
(Tanjug)
