U nastavku odbrane od tužbe BiH za genocid, zastupnik SCG Ian Braunli izjavio je u Hagu da vlasti u Beogradu nisu imale kontrolu nad vojnim i političkim liderima bosanskih Srba i da zato nema osnova da se akcije Vojske Republike Srpske pripisuju vlastima tadašnje SRJ.
U nastavku odbrane od tužbe BiH za genocid, zastupnik SCG Ian Braunli izjavio je u Hagu da vlasti u Beogradu nisu imale kontrolu nad vojnim i političkim liderima bosanskih Srba i da zato nema osnova da se akcije Vojske Republike Srpske pripisuju vlastima tadašnje SRJ."Nema jasnog i ubedljivog dokaza da su vlasti u Beogradu imale kontrolu nad Republikom Srpskom i zato nema osnova da se akcije RS pripisuju vlastima u Beogradu", rekao je Braunli u završnoj raspravi pred Medjunarodnim sudom pravde.
Braunli je takodje rekao da bosanska strana nije iznela nijedan dokaz da su jugoslovenske vlasti ili neka grupa unutar vlade planirale genocid nad nesrbima u Bosni. U tom kontekstu je naveo izveštaj generalnog sekretara UN od 15. novembra 1999. pod nazivom "Pad Srebrenice" u kojem se ne pominje postojanje plana vlasti u Beogradu za organizovanje genocida.
On je naveo da je Haški tribunal izrekao više presuda vezanih za genocid, ali da se u njima ne pominje nikakva umešanost SRJ. "Ovo ćutanje mnogo govori. Ono govori zato što je postojanje ili nepostojanje komandne strukture pitanje činjenica", ocenio je Braunli.
Braunli je podsetio da se bivša JNA 19. maja 1992. godine povukla sa teritorije BiH, da se RS od 28. februara 1992. počela da pojavljuje kao posebna država i da vlasti u Beogradu nisu imale kontrolu nad njom.
Predsedništvo SRJ je 4. maja 1992. usvojilo odluku da JNA treba da se povuče iz Bosne i da svi njeni gradjani, pripadnici JNA, treba da se vrate na teritoriju SRJ. Takodje, gradjani BIH, pripadnici JNA, trebalo je da ostanu na teritoriji Bosne. Povlačenje JNA iz Bosne završeno je 19. maja 1992.
Braunli je odbacio tvrdnje da su jedinice JNA pomagale VRS nakon evakuacije iz Bosne. I da je JNA pomagala VRS, to i dalje nije dovoljno da se SRJ pripišu dela koje su snage VRS počinile, rekao je on, navodeći da je i Armija BiH dobijala pomoć sa strane, od Irana i Turske.
Tvrdnje BiH da je SRJ, i nakon povlačenja JNA iz Bosne, nastavila da pruža podršku preko Arkanovih i Šešeljevih paravojnih jedinica, uglavnom su zasnovane na novinarskim izveštajima, smatra Braunli.
On je dodao da podnosilac tužbe, BiH, ignoriše suštinski dokaz o statusu RS kao nezavisne države i jasni dokaz da od maja 1992. vojni lider bosanskih Srba general Ratko Mladić nije više primao instrukcije iz Beograda.
Govoreći u prilog tezi da je RS bila država za sebe, Braunli je naveo i izveštaj generalnog sekretara UN od 30. maja 1992, dokument o Medjunarodnoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji, kao i memoare Lorda Ovena "Balkanska odiseja".
Lord Oven je u tim memoarima naveo da su Karadžić i bosanski Srbi bili nezavisni od Beograda i da Milošević od avgusta 1993. nije kontrolisao Radovana Karadžića i vlasti na Palama.
Milošević je, prema toj knjizi, imao kao pojedinac izvestan uticaj na političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadzizća u ranijoj fazi. Ali, jasno je da Milosević nije kontrolisao donošenje odluka bosanskih Srba, rekao je Braunli.
"Mladić je u maju 1992. to jasno stavio do znanja i nije hteo da prima naredbe iz Beograda što proističe iz izveštaj geneneralnog sekretara UN od 30. maja 1992", dodao je zastupnik SCG.
Povodom tvrdnje bosanske strane da je sporazum u Dejtonu dokaz da je Beograd kontrolisao RS, Braunli navodi da su garancije Miloševića bile političkog karaktera i da je njihov karakter inkompatibilan sa postojanjem RS.
Iznošenje argumenata na završnoj raspravi o tužbi BiH pred najvišim sudom UN zastupnici SCG će nastaviti u utorak.
(Beta)
