Na dan kada je Skupština Srbije usvojila Deklaraciju o Srebrenici Boris Tadić me je pozvao telefonom, kaže Sulejman Tihić, lider SDA.
Spominjanje presude Međunarodnog suda pravde (MSP) u Deklaraciji o Srebrenici na najbolji način je nadomestilo izostanak reči genocid, ocenjuje Predsednik Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH i lider Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić.
Tihić kaže za "Danas" da ga je, na dan kada je Skupština Srbije usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, predsednik Srbije Boris Tadić telefonirao i pozvao da dođe u posetu Beogradu.
"Prihvatio sam poziv i najverovatnije ću u maju realizovati tu ideju", kaže on.
Tihić kaže da je Deklaracija važan korak u suočavanju s prošlošću, odnosno sa istinom koja se dogodila u Srebrenici.
"To će pozitivno uticati i na javno mnjenje i vlasti Republike Srpske (RS), kako bi se jedna slična deklaracija donela i u parlamentu BiH. To je važan korak ka poboljšanju odnosa Sarajeva i Beograda, odnosno ka unapređenju saradnje dve zemlje", kaže on.
Tihić objašnjava da iako u Deklaraciji nema reči genocid, spomenje se presuda Međunarodnog suda u Hagu, a u toj presudi se spominju i reč genocid i broj žrtava i ko je za sve to odgovoran.
"To je u Deklaraciji na najbolji način nadomestilo samu reč genocid. Čak, mislim da je bolje spomenuti presudu MSP nego upotrebiti samo termin genocid. Dakle, pominjanje presude je sadržajnije i, u tom smislu, zamena je dobra", rekao je on.
(FoNet)
Tihić kaže za "Danas" da ga je, na dan kada je Skupština Srbije usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, predsednik Srbije Boris Tadić telefonirao i pozvao da dođe u posetu Beogradu.
"Prihvatio sam poziv i najverovatnije ću u maju realizovati tu ideju", kaže on.
Tihić kaže da je Deklaracija važan korak u suočavanju s prošlošću, odnosno sa istinom koja se dogodila u Srebrenici.
"To će pozitivno uticati i na javno mnjenje i vlasti Republike Srpske (RS), kako bi se jedna slična deklaracija donela i u parlamentu BiH. To je važan korak ka poboljšanju odnosa Sarajeva i Beograda, odnosno ka unapređenju saradnje dve zemlje", kaže on.
Tihić objašnjava da iako u Deklaraciji nema reči genocid, spomenje se presuda Međunarodnog suda u Hagu, a u toj presudi se spominju i reč genocid i broj žrtava i ko je za sve to odgovoran.
"To je u Deklaraciji na najbolji način nadomestilo samu reč genocid. Čak, mislim da je bolje spomenuti presudu MSP nego upotrebiti samo termin genocid. Dakle, pominjanje presude je sadržajnije i, u tom smislu, zamena je dobra", rekao je on.
(FoNet)
