Tim rečima je Ahmet Zulić, prvi svedok optužbe na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću u Hagu, opisao “rad” srpske vlasti u Sanskom Mostu u leto 1992. godine. Karadžić optužio muslimane da su provocirali sukobe.
Odgovarajući na pitanja tužilaštva, Zulić je ispričao da su lokalne srpske vlasti i policija, uz pomoć JNA, i paravojnih srpskih formacija u aprilu 1992. započele preuzimanje kontrole nad gradom.
Kako je naveo,18. juna 1992. i, uhapšen je zajedno sa još tridesetak muslimana i pritvoren u lokalnoj fabrici betona, pod neljudskim uslovima u jednoj garaži.
Pritvorenici su redovno prebijani i ispitivani, a kako je napomenuo, policijski službenici njega su lično terali da se preksti pa su mu prelomili tri prsta na desnoj ruci kako bi to učinio.
"Terali su me i da popijem sopstveni urin", naveo je svedok.
Zulić je napomenuo da je bio očevidac događaja od 22. jula 1992. kada su pripadnici srpskih snaga naterali oko 20 pritvorenih da "iskopaju sopstvene grobove", posle čega su ih što upucali, što poklali.
Njega je tada spasao predsednik opštinskog kriznog štaba Nedeljko Rašula, koji mu je - kako je ispričao - bio profesor četiri godine, a zatekao se na mestu ubistva. Osim njega ovaj zločin preživela su, kako je naveo, još dva pritvorenika.
Preostali pritvorenici, među kojima je bio i on, prebačeni su 7. jula 1992. u logor Manjača, a tokom puta nekoliko njih je umrlo usled velike vrućine i žeđi.
Zulić je rekao da je u novembru 1992., u okviru razmene zarobljenika, prebačen u Karlovac u Hrvatskoj gde je odvezen autobusom, štso su organizovale tadašnje srpske vlasti i međunarodni Crveni krst.
Oko 1.800 do 2.000 maloletnih i starijih od 40 do 45 godina prebačeni su zajedno sa njim.
Njegova supruga je Sanski Most napustila u decembru te godine, ali je prethodno morala da potpiše izjavu kojom se odrekla sve imovine u korist srpskih vlasti.
Zulića počinje da ispituje Karadžić, koji je najavio je da će ovog svedoka ispsitivati oko četiri sata.
Transkripti Zulićevih ranijih iskaza koje je dao svedočeći u procesu protiv Slobodana Miloševića, Momčila Krajišnika i Radoslava Brđanina, zavedeni su u spise Karadžićevog predmeta, pošto su pročitani u kratkim crtama na današnjem suđenju.
Svoju uvodnu reč tužilaštvo je dalo krajem oktobra 2009. a Karadžić sredinom februara ove godine, kada je odbacio sve navode optužbi Haškog tužilštva da je odgovoran za genocid i druge ratne zločine tokom rata u BIH.
Kako je naveo,18. juna 1992. i, uhapšen je zajedno sa još tridesetak muslimana i pritvoren u lokalnoj fabrici betona, pod neljudskim uslovima u jednoj garaži.
Pritvorenici su redovno prebijani i ispitivani, a kako je napomenuo, policijski službenici njega su lično terali da se preksti pa su mu prelomili tri prsta na desnoj ruci kako bi to učinio.
"Terali su me i da popijem sopstveni urin", naveo je svedok.
Zulić je napomenuo da je bio očevidac događaja od 22. jula 1992. kada su pripadnici srpskih snaga naterali oko 20 pritvorenih da "iskopaju sopstvene grobove", posle čega su ih što upucali, što poklali.
Njega je tada spasao predsednik opštinskog kriznog štaba Nedeljko Rašula, koji mu je - kako je ispričao - bio profesor četiri godine, a zatekao se na mestu ubistva. Osim njega ovaj zločin preživela su, kako je naveo, još dva pritvorenika.
Preostali pritvorenici, među kojima je bio i on, prebačeni su 7. jula 1992. u logor Manjača, a tokom puta nekoliko njih je umrlo usled velike vrućine i žeđi.
Zulić je rekao da je u novembru 1992., u okviru razmene zarobljenika, prebačen u Karlovac u Hrvatskoj gde je odvezen autobusom, štso su organizovale tadašnje srpske vlasti i međunarodni Crveni krst.
Oko 1.800 do 2.000 maloletnih i starijih od 40 do 45 godina prebačeni su zajedno sa njim.
Njegova supruga je Sanski Most napustila u decembru te godine, ali je prethodno morala da potpiše izjavu kojom se odrekla sve imovine u korist srpskih vlasti.
Zulića počinje da ispituje Karadžić, koji je najavio je da će ovog svedoka ispsitivati oko četiri sata.
Transkripti Zulićevih ranijih iskaza koje je dao svedočeći u procesu protiv Slobodana Miloševića, Momčila Krajišnika i Radoslava Brđanina, zavedeni su u spise Karadžićevog predmeta, pošto su pročitani u kratkim crtama na današnjem suđenju.
Svoju uvodnu reč tužilaštvo je dalo krajem oktobra 2009. a Karadžić sredinom februara ove godine, kada je odbacio sve navode optužbi Haškog tužilštva da je odgovoran za genocid i druge ratne zločine tokom rata u BIH.
Karadžić: Sukobe izazvali SDA i "zelene beretke"
Unakrsno ispitujući prvog svedoka optužbe Ahmeta Zulić, optuženi Radovan Karadžić sugerisao je danas da su sukobe u Sanskom Mostu s proleća 1992. izazvale Stranka demokratske akcije i njena paravojna formacija "zelene beretke".
Svedok Zulić je to negirao, ostajući pri iskazu da "zelenih beretki"
u Sanskom Mostu nije bilo, a da je nasilje u cilju preuzimanje kontrole nad gradom upotrebila Srpska demokratska stranka, zajedno sa JNA i srpskim paravojskama.
Zulić je, međutim, na Karadžićevo pitanje, potvrdio da je u vreme izbijanja sukoba imao "mitraljez M-84 zvani sejač smrti", koji je kupio od Srbina po "ne mnogo skupoj" ceni od 500 nemačkih maraka.
Kao dokaz za tvrdnju da su se Muslimani organizovano naoružavali od kraja 1991, a da su "crvene beretke" formirane početkom 1992, Karadžić je citirao navode knjige "Sanski Most u ratu" koju su napisala dvojica uglednih Muslimana iz grada.
Zulić je na niz pitanja optuženih o tome odgovorio da za to ne zna. Isti odgovor dao je i na pitanje zna li za izjavu jednog od muslimanskih zvaničnika da su meštani predali JNA "više od 1.000 dugih cevi".
"Ja sam zelenu kapu prvi put video posle rata na granici između Austrije i Nemačke na glavi carinika, pa sam rekao: 'Evo, zelene beretke'", kazao je svedok.
Zulić je, na Karadžićevu sugestiju, potvrdio da je SDS pobedila na prvim izborima u Sanskom Mostu 1991, ali da je vlast delila sa SDA i da su komandiri Teritorijalne odbrane, stanice policije i predsednik suda u gradu bili Muslimani.
Unakrsno ispitivanje Zulića, Karadžić, koji se brani sam, nastaviće se u sredu.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, te uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. godine.
(agencije/MONDO)
