Josipovićev govor pomirenja i zahteva da se poštuju sve žrtve ali i kazne svi zločinci proteklog rata dočekan na nož u Hrvatskoj.
Govor hrvatskog predsednika Ive Josipovića u Parlamentu BiH, u kojem se izvinio za pokušaj hrvatske politike devedesetih da podeli BiH, naišao je na veliki odjek u regionu i svetu. Pozdravili su ga Evropska komisija i američki Stejt dipartment ali je kod kuće naišao na prve nimalo blage osude.
U tome je najdalje otišao potpredsednik HDZ, Andrija Hebrang, koji je rekao da Hrvatska "nikad nije delila BiH, već je morala ući na njenu teritoriju da bi obranila svoju" i čak dodao da je BiH počela da se deli na predlog - Saveta Evrope 1992.
Josipovića je Hebrang napao zato što je svojim izjavama u Sarajevu "Hrvatsku zemlju uveo u red svetskih agresora".
"Ako smo bili agresori u BiH, pitajte se šta će sad biti s onima koji su na sudu u Hagu, a koji su optuženi za akcije na području BiH? Šta će biti s pisanjem istorije i slikom stvaranja hrvatske države".
Potpredsednik HDZ tvrdi da je BiH prva počela da deli komisija pod vođstvom Lea Tindemansa, koju je 1992. imenovao Savet Evrope, a koja je predložila tri rešenja. Jedno je navodno bilo "baršunasta podela BiH" odnosno podela bez rata pod nadzorom međunarodne zajednice.
Hebrang je rekao da mu je Franjo Tuđman kazao da Hrvatska "ne sme biti nespremna ako ta opcija prođe", pa zaključio da bi bilo "politički mudro da onaj tko se izvinjava u ime države i naroda prvo svoje stavove prodiskutuje u svojoj državi".
Potpredsednik Sabora i HDZ-a, Vladimir Šeks, nije direktno komentarisao Josipovićevo izvinjenje ali tvrdi da je "stav HDZ-a o ratu u BiH jasan i nepromenjen od 1991. i utvrđen je u saborskoj Deklaraciji o Domovinskom ratu".
"Hrvatska nije bila agresor i nije učestvovala u međunarodnom sukobu u BiH nego je na osnovu sporazuma Tuđman - Izetbegović učestvovala u zajedničkim odbrambenim naporima. Hrvatska politika nikad nije delila BiH", ocenio je Šeks i odbacio nagađanja da li je to izvinjenje moguća podloga za tužbu BiH protiv Hrvatske.
A predsednik Hrvatske je rekao da "duboko žali što je takva hrvatska politika doprinijela stradanjima ljudi i podjelama koje nas i danas muče" i taj govor je Asošijeted pres ocenio kao "dosad najjasniju poruku mira i pomirenja nekoga političkog vođe u regionu".
Rojters je napisao da je Josipović "prvi hrvatski čelnik koji je javno osudio ulogu Zagreba u ratu u BiH".
Josipović nastavlja sa posetom BiH i odavanjem počasti bošnjačkim, odnosno hrvatskim žrtvama u jugoslovenskom ratu. Drugog dana svoje prve zvanične posete Bosni i Hercegovini od stupanja na dužnost predsednika, posetiće Vitez, Ahmiće i Križančevo Selo i Mostar.
Predsedavajući Veća ministara BiH Nikola Špirić odbio je da se sastane sa hrvatskim predsednikom u Sarajevu, jer protokolom nije predviđena poseta mestima stradanja Srba.
Odgovarajući na pitanje novinara da li to znači da žrtve deli po nacionalnosti, Josipović je rekao da to nikako ne čini, već da ova njegova poseta "obuhvata jednu trasu koja je u ovom kratkom vremenu moguća".
"Biće prilike i posetiću i mesta na kojima su stradali Srbi u BiH. Žrtve su za mene žrtve bez obzira na nacionalnu pripadnost, kao što su i zločinci zločinci bez obzira na nacionalnu pripadnost", rekao je on.
Bivši komandant operativne zone Srednja Bosna, Tihomir Blaškić, međutim, u intervjuu za "Jutarnji list" dao je drugačiji pogled na Josipovićeve reči. Izjavio je da mu je posebno drago što će hrvatski predsednik posetiti Ahmiće i pokloniti se žrtvama stravičnog zločina.U tome je najdalje otišao potpredsednik HDZ, Andrija Hebrang, koji je rekao da Hrvatska "nikad nije delila BiH, već je morala ući na njenu teritoriju da bi obranila svoju" i čak dodao da je BiH počela da se deli na predlog - Saveta Evrope 1992.
Josipovića je Hebrang napao zato što je svojim izjavama u Sarajevu "Hrvatsku zemlju uveo u red svetskih agresora".
"Ako smo bili agresori u BiH, pitajte se šta će sad biti s onima koji su na sudu u Hagu, a koji su optuženi za akcije na području BiH? Šta će biti s pisanjem istorije i slikom stvaranja hrvatske države".
Potpredsednik HDZ tvrdi da je BiH prva počela da deli komisija pod vođstvom Lea Tindemansa, koju je 1992. imenovao Savet Evrope, a koja je predložila tri rešenja. Jedno je navodno bilo "baršunasta podela BiH" odnosno podela bez rata pod nadzorom međunarodne zajednice.
Hebrang je rekao da mu je Franjo Tuđman kazao da Hrvatska "ne sme biti nespremna ako ta opcija prođe", pa zaključio da bi bilo "politički mudro da onaj tko se izvinjava u ime države i naroda prvo svoje stavove prodiskutuje u svojoj državi".
Potpredsednik Sabora i HDZ-a, Vladimir Šeks, nije direktno komentarisao Josipovićevo izvinjenje ali tvrdi da je "stav HDZ-a o ratu u BiH jasan i nepromenjen od 1991. i utvrđen je u saborskoj Deklaraciji o Domovinskom ratu".
"Hrvatska nije bila agresor i nije učestvovala u međunarodnom sukobu u BiH nego je na osnovu sporazuma Tuđman - Izetbegović učestvovala u zajedničkim odbrambenim naporima. Hrvatska politika nikad nije delila BiH", ocenio je Šeks i odbacio nagađanja da li je to izvinjenje moguća podloga za tužbu BiH protiv Hrvatske.
A predsednik Hrvatske je rekao da "duboko žali što je takva hrvatska politika doprinijela stradanjima ljudi i podjelama koje nas i danas muče" i taj govor je Asošijeted pres ocenio kao "dosad najjasniju poruku mira i pomirenja nekoga političkog vođe u regionu".
Rojters je napisao da je Josipović "prvi hrvatski čelnik koji je javno osudio ulogu Zagreba u ratu u BiH".
Josipović nastavlja sa posetom BiH i odavanjem počasti bošnjačkim, odnosno hrvatskim žrtvama u jugoslovenskom ratu. Drugog dana svoje prve zvanične posete Bosni i Hercegovini od stupanja na dužnost predsednika, posetiće Vitez, Ahmiće i Križančevo Selo i Mostar.
Predsedavajući Veća ministara BiH Nikola Špirić odbio je da se sastane sa hrvatskim predsednikom u Sarajevu, jer protokolom nije predviđena poseta mestima stradanja Srba.
Odgovarajući na pitanje novinara da li to znači da žrtve deli po nacionalnosti, Josipović je rekao da to nikako ne čini, već da ova njegova poseta "obuhvata jednu trasu koja je u ovom kratkom vremenu moguća".
"Biće prilike i posetiću i mesta na kojima su stradali Srbi u BiH. Žrtve su za mene žrtve bez obzira na nacionalnu pripadnost, kao što su i zločinci zločinci bez obzira na nacionalnu pripadnost", rekao je on.
General Blaškić pozdravlja posetu Ahmićima
"Mislim da je to vrlo primeren, pravi državnički čin koji bi trebalo da napravi jedan hrvatski predsednik", izjavio je Blaškić, koji je ponovio da nije znao da se priprema zločin u Ahmićima 1993. godine. On je dodao da mu je i danas žao što nije mogao da ga spreči.
Blaškića je Haški sud prvo osudio na 45 godina zatvora, na osnovu komandne odgovornosti zbog zločina u srednjoj BiH, uključujući Ahmiće, gde je u aprilu 1993. ubijeno 116 civila, uglavnom staraca, žena i dece. U žalbenom postupku kazna mu je smanjena na devet godina, i oslobođen je odgovornosti za zločine u tom selu.
(agencije/MONDO)
