Dok ga srednja i starije generacije dobro pamte, današnja deca ni ne znaju ko je Tito bio, izuzev iz filmova koje su videli na televiziji.

«Paaa..... Gledao sam film 'Tito i ja'», kaže jedan desetogodišnjak koga je ekipa Monda zatekla u Karađorđevom parku.

TV ekipa Monda istražila je kakav značaj Titova ličnost ima danas - politički i kulturološki - kao i zašto svake godine, hiljade ljudi 4. maja dolaze da obiđu njegov grob. TV prilog pogledajte ovde:



Broz je umro u Kliničko bolničkom centru u Ljubljani, a sahranjen je u Beogradu. Na sahranu je došlo oko 700.000 ljudi, 209 delegacija iz 128 zemalja sveta. Do tada neviđenoj ceremoniji, u vreme Hladnog rata, prisustvovali su najviši zvaničnici tadašnjeg Istoka i Zapada, kao i lideri Pokreta nesvrstanih.

Poslednju poštu Brozu je odao 31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika parlamenata.

Kuću cveća, mesto gde je Broz sahranjen, do sada je posetilo više od 20 miliona ljudi, upravo onoliko koliko je SFRJ imala stanovnika u vreme Tita, izjavio je za Fonet kustos Muzeja istorije Jugoslavije Momo Cvijović.

Stanovnici Beograda, ali I mesta iz najudaljenijih krajeva bivše Jugoslavije, odali su počast Josipu Brozu uz poznate taktove nekih starih melodija koje asociraju na davno prošla vremena kada se veličala «borba naroda Jugoslavije za oslobodjenje od okupatora i domaćih izdajnika».

Pored venca Jovanke Broz u Kući cveća, gde je drug Tito sahranjen, medju prvima cveće su položili njegovi unuci. Joška i Zlatica Broz.

Povorka ljudi kretala se čitavog dana ka Kući cveća, sazidanoj pet godina pre njegove smrti.

Titovom odru poklonili su se i predstavnici zemalja Pokreta nesvrstanih, čiji je Tito bio osnivač.

(Milica Mančić/MONDO)