Tadašnji predsednik Republike Srpske optužen je za artiljerijske i snajperske napade na civile u Sarajevu, genocid nad nesrbima u Srebrenici i sedam drugih opština u BiH, zločine protiv čovečnosti i uzimanje međunarodnih talaca.
Zaimović koja je tokom rata bila glavna medicinska sestra Odeljenja dečje hirurgije u bolnici Koševo, vodila je zabeleške o povredama i toku lečenja 331 deteta.
Napomenula je da su deca lečena i na drugim klinikama u Sarajevu.
"Uglavnom sva deca bila su povređena gelerima granata i snajperskim hicima... Mali broj dece imao je rane od fosfornih granata ili eksplozija plina... To su bile zaista teške povrede, koje su i nas šokirale zato što ih do tada nismo videli… Iako je prošlo dosta vremena i nečega se verovatno ne mogu setiti, sva ta deca su i dalje pored mene ", rekla je Zaimović.
"Deca su bila preplašena i pod traumama od snajperista i granatiranja. Bila su pod traumom pre svega od povreda, pa onda dok su ležala u bolnici, tokom granatiranja skakali bi na svaku granatu, od straha su mokrila u krevetu iako to nisu činili pre toga, plakala su i tražila zaštitu od sestara", navela je Zainovićeva.
Prema njenim rečima, bilo je teško raditi u tim uslovima dok granate padaju na sve strane.
"Najteže je bilo kada je bolničko osoblje nepokretnu decu moralo da odvodi u podrumske prostorije, bilo u sred dana ili noći zbog jakog granatiranja", navela je ona.
Ona je precizirala da je tokom 1992. na njenom odeljenju lečeno 161 dete, od kojih je devet preminulo od teških povreda.
Iz zabeležaka svedokinje, tužiteljka En Saderlend (Ann Sutherland) izdvojila je, tokom ispitivanja, više primera dece, starosti od dve do 13 godina, ranjene širom Sarajeva, uključujući i pijacu Markale.
Zainovićeva je zapisivala imena dece koja su se lečila kod nje, njihove lične podatke, povrede koje su zadobili i gde, dijagnoze kao i datume kada su primljena i kada otpuštena sa lečenja.
Pored toga upisivala je i lična zapažanja i osećanja jer, kako je navela, svako dete je nosilo neku svoju priču o delu života u kom mu se desila nesreća.
Ona je ispričala da je osim tog dnevnika, koji je uvršćen kao dokaz protiv Karadžića koji se tereti za genocid i etničko čišćenje muslimana iz BIH, kao glavna sestra vodila i izveštaj koji je išao u administrativnu kancelariju.
Prema rečima svedokinje, 31 dete je zbog teških povreda i nemogućnosti lečenja pod teškim uslovima u Sarajevu, bilo prebačeno u inostranstvo posredstvom međunarodnih humanitarnih organizacija.
Zaimović je opisala i kako je granatiranje grada sa položaja Vojske Republike Srpske, koje je nekoliko puta zahvatilo i bolnicu Koševo, otežavalo rad lekara i zastrašivalo decu u bolnici.
Nekadašnji predsednik Republike Srpske negodovao je zbog sugestivnih pitanja tužilaštva koje je insistiralo da medicinska sestra govori o prihiološkom stanju dece, ukazujući da za to nije kvalifikovana, ali je sudsko veće odbilo njegov prigovor.
Kada je Karadžić preuzeo ispitivanje svedokinje i pozravio je, Zainovićeva mu je odgovorila "Dobar dan gospodine Karadžiću, drago mi je da vas vidim u ovoj sudnici".
On je podsetio svedokinju da je bio prijatelj sa njenim suprugom pre rata što je ona potvrdila.
Svedokinja je odgovorajući na pitanja Karadžića navela da su srpski lekari i osoblje bolnicu počeli da napušaju kad je rat počeo, "jedan po jedan", dok su medicinske sestre, dve Hrvatice i sve srpske ostale na poslu do kraja rata.
Preko 250 srpskih doktora otišli su iz Sarajeva na Pale pod vašim pritiskom kazala je ona i zamolila Karadžića da je ne zamara s pitanjima ko je gde i zašto otišao.
Karadžić je tvrdio danas da je Sarajevo 1992-95. bilo "vojno uporište, utvrđenje, a nikako miran grad koji su napadali neki divljaci", što je Zaimovićeva negirala.
Karadžić je tvrdio, uz citiranje dokumenata Vojske Republike Srpske, da je u četvrtima oko bolnice Koševo - u kojoj je svedokinja radila - "sve vrvelo" od "5.000-6.000 vojnika", artiljerijskih položaja i minobacača Armije BiH, čije su komande bile i u "školama i vrtićima".
Zaimovićeva je uzvratila da o tome "pojma nema", rekavši Karadžiću: "Došla sam ovde da kažem koliko ste dece vi sa svojom vojskom ranili dole u gradu".
Potvrdila je, međutim, da joj je sin bio u 105. brdskoj brigadi ABiH, za koju je Karadžić tvrdio da je delovala u okolini Koševa.
"Bio je regrutovan i morao je da ide, da brani zemlju, naravno... Ne znam gde je bila ta brigada", napomenula je svedokinja.
Na Karadžićevu tvrdnju da je Armija BiH "započinjala skoro svaku borbu" ofanzivama iz grada, delujući topovima i minobacačima i iz kruga bolnice Koševo, Zaimovićeva je odgovorila:
"Gospodine Karadžiću, ja sam po ceo dan bila na klinici gde su bila ranjena deca, radeći pod nemogućim uslovima i nisam znala gde mi je glava od posla... Tu decu ste vi gađali kao da su glineni golubovi... Imate li savesti, uništili ste i srpsku i hrvatsku i muslimansku decu. Vi ste opkolili Sarajevo i odozgo pucali i ubijali koga ste hteli... To sam došla ovde da vam kažem".
"Čistim izmišljotinama" svedokinja je nazvala i tvrdnje Karadžića da su "dželati" u bolnici Koševo na smrt prebijali srpske bolesnike.
Suđenje se nastavlja sutra saslušanjem svedoka.
Svoju uvodnu reč tužilaštvo je dalo krajem oktobra 2009. a Karadžić sredinom februara ove godine, kada je odbracio sve navode optužbi Haškog tužilštva da je odgovoran za artiljerijske i snajperske napade na civile u Sarajevu, genocid nad nesrbima u Srebrenici i sedam drugih opština u BiH, zločine protiv čovečnosti i uzimanje međunarodnih talaca.
(agencije/MONDO)
Zaimović koja je tokom rata bila glavna medicinska sestra Odeljenja dečje hirurgije u bolnici Koševo, vodila je zabeleške o povredama i toku lečenja 331 deteta.
Napomenula je da su deca lečena i na drugim klinikama u Sarajevu.
"Uglavnom sva deca bila su povređena gelerima granata i snajperskim hicima... Mali broj dece imao je rane od fosfornih granata ili eksplozija plina... To su bile zaista teške povrede, koje su i nas šokirale zato što ih do tada nismo videli… Iako je prošlo dosta vremena i nečega se verovatno ne mogu setiti, sva ta deca su i dalje pored mene ", rekla je Zaimović.
"Deca su bila preplašena i pod traumama od snajperista i granatiranja. Bila su pod traumom pre svega od povreda, pa onda dok su ležala u bolnici, tokom granatiranja skakali bi na svaku granatu, od straha su mokrila u krevetu iako to nisu činili pre toga, plakala su i tražila zaštitu od sestara", navela je Zainovićeva.
Prema njenim rečima, bilo je teško raditi u tim uslovima dok granate padaju na sve strane.
"Najteže je bilo kada je bolničko osoblje nepokretnu decu moralo da odvodi u podrumske prostorije, bilo u sred dana ili noći zbog jakog granatiranja", navela je ona.
Ona je precizirala da je tokom 1992. na njenom odeljenju lečeno 161 dete, od kojih je devet preminulo od teških povreda.
Iz zabeležaka svedokinje, tužiteljka En Saderlend (Ann Sutherland) izdvojila je, tokom ispitivanja, više primera dece, starosti od dve do 13 godina, ranjene širom Sarajeva, uključujući i pijacu Markale.
Zainovićeva je zapisivala imena dece koja su se lečila kod nje, njihove lične podatke, povrede koje su zadobili i gde, dijagnoze kao i datume kada su primljena i kada otpuštena sa lečenja.
Pored toga upisivala je i lična zapažanja i osećanja jer, kako je navela, svako dete je nosilo neku svoju priču o delu života u kom mu se desila nesreća.
Ona je ispričala da je osim tog dnevnika, koji je uvršćen kao dokaz protiv Karadžića koji se tereti za genocid i etničko čišćenje muslimana iz BIH, kao glavna sestra vodila i izveštaj koji je išao u administrativnu kancelariju.
Prema rečima svedokinje, 31 dete je zbog teških povreda i nemogućnosti lečenja pod teškim uslovima u Sarajevu, bilo prebačeno u inostranstvo posredstvom međunarodnih humanitarnih organizacija.
Zaimović je opisala i kako je granatiranje grada sa položaja Vojske Republike Srpske, koje je nekoliko puta zahvatilo i bolnicu Koševo, otežavalo rad lekara i zastrašivalo decu u bolnici.
Nekadašnji predsednik Republike Srpske negodovao je zbog sugestivnih pitanja tužilaštva koje je insistiralo da medicinska sestra govori o prihiološkom stanju dece, ukazujući da za to nije kvalifikovana, ali je sudsko veće odbilo njegov prigovor.
Kada je Karadžić preuzeo ispitivanje svedokinje i pozravio je, Zainovićeva mu je odgovorila "Dobar dan gospodine Karadžiću, drago mi je da vas vidim u ovoj sudnici".
On je podsetio svedokinju da je bio prijatelj sa njenim suprugom pre rata što je ona potvrdila.
Svedokinja je odgovorajući na pitanja Karadžića navela da su srpski lekari i osoblje bolnicu počeli da napušaju kad je rat počeo, "jedan po jedan", dok su medicinske sestre, dve Hrvatice i sve srpske ostale na poslu do kraja rata.
Preko 250 srpskih doktora otišli su iz Sarajeva na Pale pod vašim pritiskom kazala je ona i zamolila Karadžića da je ne zamara s pitanjima ko je gde i zašto otišao.
Karadžić je tvrdio danas da je Sarajevo 1992-95. bilo "vojno uporište, utvrđenje, a nikako miran grad koji su napadali neki divljaci", što je Zaimovićeva negirala.
Karadžić je tvrdio, uz citiranje dokumenata Vojske Republike Srpske, da je u četvrtima oko bolnice Koševo - u kojoj je svedokinja radila - "sve vrvelo" od "5.000-6.000 vojnika", artiljerijskih položaja i minobacača Armije BiH, čije su komande bile i u "školama i vrtićima".
Zaimovićeva je uzvratila da o tome "pojma nema", rekavši Karadžiću: "Došla sam ovde da kažem koliko ste dece vi sa svojom vojskom ranili dole u gradu".
Potvrdila je, međutim, da joj je sin bio u 105. brdskoj brigadi ABiH, za koju je Karadžić tvrdio da je delovala u okolini Koševa.
"Bio je regrutovan i morao je da ide, da brani zemlju, naravno... Ne znam gde je bila ta brigada", napomenula je svedokinja.
Na Karadžićevu tvrdnju da je Armija BiH "započinjala skoro svaku borbu" ofanzivama iz grada, delujući topovima i minobacačima i iz kruga bolnice Koševo, Zaimovićeva je odgovorila:
"Gospodine Karadžiću, ja sam po ceo dan bila na klinici gde su bila ranjena deca, radeći pod nemogućim uslovima i nisam znala gde mi je glava od posla... Tu decu ste vi gađali kao da su glineni golubovi... Imate li savesti, uništili ste i srpsku i hrvatsku i muslimansku decu. Vi ste opkolili Sarajevo i odozgo pucali i ubijali koga ste hteli... To sam došla ovde da vam kažem".
"Čistim izmišljotinama" svedokinja je nazvala i tvrdnje Karadžića da su "dželati" u bolnici Koševo na smrt prebijali srpske bolesnike.
Suđenje se nastavlja sutra saslušanjem svedoka.
Svoju uvodnu reč tužilaštvo je dalo krajem oktobra 2009. a Karadžić sredinom februara ove godine, kada je odbracio sve navode optužbi Haškog tužilštva da je odgovoran za artiljerijske i snajperske napade na civile u Sarajevu, genocid nad nesrbima u Srebrenici i sedam drugih opština u BiH, zločine protiv čovečnosti i uzimanje međunarodnih talaca.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.