Svedokinja optužbe Fatima Zaimović rekla je danas pred Haškim tribunalom optuženom Radovanu Karadžiću da je on "masakrirao" decu Sarajeva, a Karadžić je tvrdio da su decu i građane u tom gradu ubijale muslimanske snage.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Karadžić, koji se brani sam, pitao je svedokinju poriče li da su "Muslimani ubijali decu iz snajpera", navodeći da su to utvrdili i francuski vojnici Unprofora.
"Ja mislim da to nisu i nikada ne bi učinili... Vi ne govorite istinu... To su vaše sulude ideje da su ljudi koji su živeli u gradu pucali na sugrađane", odgovorila je svedokinja, koja je tokom rata bila glavna sestra na odeljenju dečje hirurgije bolnice Koševo u Sarajevu.
Karadžić je odvratio: "Ideje su sulude, ali nisu moje."
On je citirao dokument MUP-a BiH o trupama ABiH u okolini bolnice Koševo, sugerišući da je sa tih položaja pucano na civile u četvrti, koja je bila "van dometa" srpskih snaga.
Dok ju je Karadžić ispitivao o "masakriranju" profesora Milutina Najdanovića iz bolnice Koševo i pritiscima pod kojim je Sarajevo napustilo "400 lekara" Srba i Hrvata, Zaimovićeva je, rekavši da zna o stradanju Najdanovića, uzvratila:
"Nemojte me stalno pitati o masakriranju... Koliko ste vi dece u Sarajevu masakrirali, jeste li svesni - 1.601 dete".
Ona je tvrdila da su srpski lekari napuštali Sarajevo na Karadžićev poziv, a ne zbog ubistava i zlostavljanja u rukama muslimanskih snaga i kriminalaca, kao što je tvrdio Karadžić.
Svedokinja je Karadžića nekoliko puta pozvala da je pita "o patnjama dece", ali on to nije učinio.
Karadžić je tvrdio i da je "bacanje Srba sa sprata" i uzimanje njihovih stanova bio "biznis" u Sarajevu, citirajući iz knjige sarajevskog pisca crnogorskog porekla Marka Vešovića.
"Pitajte o tome Vešovića... Vi ste proterali hiljade i hiljade Muslimana iz Banjaluke, Srebrenice i drugih mesta s kesom u ruci. Kako se ne sramite", odgovorila je Zaimovićeva.
Ona je Karadžića, na kraju ispitivanja, zapitala: "Možete li da spavate, čoveče? Ja vas gledam u oči, pogledajte vi mene... Možete li da u oči pogledate majke koje su izgubile decu?"
Ne gledajući svedokinju, Karadžić joj je zahvalio na svedočenju i rekao joj da pozdravi supruga, s kojim se on u Sarajevu družio.
Zaimovićeva je juče u glavnom iskazu izjavila da su 1992-95. stotine dece s teškim ranama od granata i metaka bile dopremljene u bolnicu Koševo, gde je ona radila.
Drugi današnji svedok optužbe bio je bivši zvaničnik UN u Sarajevu Dejvid Harland (David Harland).
On je posvedočio da su Karadžićeve snage 1993-95. godine granatama i iz snajpera gađale civile u gradu, držeći ih pod terorom.
Harland je od 1993. do 1995. bio zadužen za civilna pitanja u komandi Unprofora u Sarajevu, a zatim je radio kao politički savetnik komandanta snaga UN Ruperta Smita (Smith).
Prisustvovao je sastancima sa liderima bosanskih Srba, uključujući i Karadžića.
Harland je izjavio da je Karadžić "granatiranjem, snajperisanjem i nametanjem restrikcija gasa, struje i humanitarnih isporuka, Sarajevo držao pod pritiskom radi ostvarivanja svojih političkih ciljeva".
Kako je svedok rekao, "postojalo je mnogo dokaza da su napadi artiljerijom i snajperima" sa položaja Vojske RS bili "centralno kontrolisani".
Kao primer, naveo je da bi napadi postajali ređi u periodima kada je pretila opasnost od međunarodne intervencije protiv snaga bosanskih Srba, a pojačavali kad bi opasnost minula.
"Granatiranje i snajperisanje u većini slučajeva nije imalo nikakvu vojnu vrednost, a svrha je bila održavanje atmosfere terora u gradu", ocenio je Harland, koji će iskaz nastaviti sutra.
Karadžić je optužen i za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, zločine protiv čovečnosti širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca.
(Beta)
"Ja mislim da to nisu i nikada ne bi učinili... Vi ne govorite istinu... To su vaše sulude ideje da su ljudi koji su živeli u gradu pucali na sugrađane", odgovorila je svedokinja, koja je tokom rata bila glavna sestra na odeljenju dečje hirurgije bolnice Koševo u Sarajevu.
Karadžić je odvratio: "Ideje su sulude, ali nisu moje."
On je citirao dokument MUP-a BiH o trupama ABiH u okolini bolnice Koševo, sugerišući da je sa tih položaja pucano na civile u četvrti, koja je bila "van dometa" srpskih snaga.
Dok ju je Karadžić ispitivao o "masakriranju" profesora Milutina Najdanovića iz bolnice Koševo i pritiscima pod kojim je Sarajevo napustilo "400 lekara" Srba i Hrvata, Zaimovićeva je, rekavši da zna o stradanju Najdanovića, uzvratila:
"Nemojte me stalno pitati o masakriranju... Koliko ste vi dece u Sarajevu masakrirali, jeste li svesni - 1.601 dete".
Ona je tvrdila da su srpski lekari napuštali Sarajevo na Karadžićev poziv, a ne zbog ubistava i zlostavljanja u rukama muslimanskih snaga i kriminalaca, kao što je tvrdio Karadžić.
Svedokinja je Karadžića nekoliko puta pozvala da je pita "o patnjama dece", ali on to nije učinio.
Karadžić je tvrdio i da je "bacanje Srba sa sprata" i uzimanje njihovih stanova bio "biznis" u Sarajevu, citirajući iz knjige sarajevskog pisca crnogorskog porekla Marka Vešovića.
"Pitajte o tome Vešovića... Vi ste proterali hiljade i hiljade Muslimana iz Banjaluke, Srebrenice i drugih mesta s kesom u ruci. Kako se ne sramite", odgovorila je Zaimovićeva.
Ona je Karadžića, na kraju ispitivanja, zapitala: "Možete li da spavate, čoveče? Ja vas gledam u oči, pogledajte vi mene... Možete li da u oči pogledate majke koje su izgubile decu?"
Ne gledajući svedokinju, Karadžić joj je zahvalio na svedočenju i rekao joj da pozdravi supruga, s kojim se on u Sarajevu družio.
Zaimovićeva je juče u glavnom iskazu izjavila da su 1992-95. stotine dece s teškim ranama od granata i metaka bile dopremljene u bolnicu Koševo, gde je ona radila.
Drugi današnji svedok optužbe bio je bivši zvaničnik UN u Sarajevu Dejvid Harland (David Harland).
On je posvedočio da su Karadžićeve snage 1993-95. godine granatama i iz snajpera gađale civile u gradu, držeći ih pod terorom.
Harland je od 1993. do 1995. bio zadužen za civilna pitanja u komandi Unprofora u Sarajevu, a zatim je radio kao politički savetnik komandanta snaga UN Ruperta Smita (Smith).
Prisustvovao je sastancima sa liderima bosanskih Srba, uključujući i Karadžića.
Harland je izjavio da je Karadžić "granatiranjem, snajperisanjem i nametanjem restrikcija gasa, struje i humanitarnih isporuka, Sarajevo držao pod pritiskom radi ostvarivanja svojih političkih ciljeva".
Kako je svedok rekao, "postojalo je mnogo dokaza da su napadi artiljerijom i snajperima" sa položaja Vojske RS bili "centralno kontrolisani".
Kao primer, naveo je da bi napadi postajali ređi u periodima kada je pretila opasnost od međunarodne intervencije protiv snaga bosanskih Srba, a pojačavali kad bi opasnost minula.
"Granatiranje i snajperisanje u većini slučajeva nije imalo nikakvu vojnu vrednost, a svrha je bila održavanje atmosfere terora u gradu", ocenio je Harland, koji će iskaz nastaviti sutra.
Karadžić je optužen i za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, zločine protiv čovečnosti širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca.
(Beta)
