Za Unprofor u Sarajevu "nije bilo dileme" da su granate na pijacu Markale u avgustu 1995. bile ispaljene sa položaja bosanskih Srba.
To je u nastavku svedočenja na suđenju Radovanu Karadžiću pred Tribunalom u Hagu, rekao svedok optužbe Dejvid Harland, koji je 1993-95. godine bio zvaničnik UN u Sarajevu. On je sugerisao da je Vojska Republike Srpske bila odgovorna i za prvu eksploziju na Markalama u februaru 1994.
Svedok Harland je od 1993. do 1995. bio zadužen za civilna pitanja u komandi Unprofora u Sarajevu, a zatim je bio politički savetnik komandanta snaga UN Ruperta Smita.
Tadašnji predsednik RS optužen je za "terorisanje" civila u Sarajevu, kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, uključujući i eksplozije na pijaci Markale.
Opisujući stanje posle druge eksplozije na Markalama od koje je 28. avgusta 1995. godine poginulo 38 građana, Harland je rekao da je istraga Unpforora pokazala da je na pijacu bilo ispaljeno pet minobacačkih granata, od kojih je jedna bila smrtonosna.
"U komandi Unprofora nije bilo dileme o tome odakle su granate ispaljene", rekao je svedok.
Harland je objasnio da je tadašnji komandant Unprofora, britanski general Smit namerno izjavio da "nije jasno" odakle je granata ispaljena da bi dobio vreme za izvlačenje vojnika Unprofora sa srpskih teritorija, pre masovnih udara avijacije NATO na položaje VRS oko Sarajeva koje je nameravao da naredi.
"General Smit je i pre eksplozije na Markalama imao plan za okončanje rata u BiH u kojem su centralnu ulogu igrali masovni napadi NATO avijacije na položaje VRS... On, međutim, nije mogao da naredi napade sve dok nije bio siguran da se svo osoblje Unprofora povuklo sa srpskih teritorija i da ne može biti uzeto za taoce", rekao je Harland.
On je ocenio da je ta taktička izjava generala Smita "doprinela mitu da je možda neko drugih ispalio granatu" na Markale, a ne VRS.
Svedok je sugerisao da su snage bosanskih Srba bile odgovorne i za prvu eksploziju na Markalama, u kojoj je 5. februara 1994. poginulo 66 ljudi, a ranjeno oko 140.
Citirajući svoj izveštaj o eksploziji, Harland je naveo da je tadašnji predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik tvrdio da na pijaci nisu bili "leševi pravih ljudi, nego lutke".
"To je bilo potpuno bizarno i pokazivalo je koliko su neki iz vođstva na Palama bili udaljeni od realnosti... Naravno da su to bila tela pravih ljudi", prokomentarisao je svedok u sudnici.
Po Harlandovim rečima, protesti koje su zbog artiljerijskih i snajperskih napada na Sarajevo međunarodni posrednici upućivali liderima bosanskih Srba retko su imali bilo kakav učinak, osim u situacijama kada je NATO pretio vazdušnim napadima.
Tokom petnaestak susreta sa Karadžićem, kojima je prisustvovao, primetio je, kako je rekao, da je predsednik RS nastupao "sa pozicije vlasti" prema komandantu VRS Ratku Mladiću i drugim oficirima, iako ga nikada nije čuo da im naređuje.
"Karadžić bi obično negirao da problem postoji, govoreći da će ga istražiti ili da je već naredio obustavu vatre... General Mladić je bio mnogo direktniji i spremniji na konfrontaciju, odbacujući naše proteste", naznačio je Harland.
U nastavku suđenja, Harlanda unakrsno ispituje optuženi Karadžić koji se brani sam.
Karadžić je optužen i za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; za zločine protiv čovečnosti širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca.
(Beta)
Svedok Harland je od 1993. do 1995. bio zadužen za civilna pitanja u komandi Unprofora u Sarajevu, a zatim je bio politički savetnik komandanta snaga UN Ruperta Smita.
Tadašnji predsednik RS optužen je za "terorisanje" civila u Sarajevu, kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, uključujući i eksplozije na pijaci Markale.
Opisujući stanje posle druge eksplozije na Markalama od koje je 28. avgusta 1995. godine poginulo 38 građana, Harland je rekao da je istraga Unpforora pokazala da je na pijacu bilo ispaljeno pet minobacačkih granata, od kojih je jedna bila smrtonosna.
"U komandi Unprofora nije bilo dileme o tome odakle su granate ispaljene", rekao je svedok.
Harland je objasnio da je tadašnji komandant Unprofora, britanski general Smit namerno izjavio da "nije jasno" odakle je granata ispaljena da bi dobio vreme za izvlačenje vojnika Unprofora sa srpskih teritorija, pre masovnih udara avijacije NATO na položaje VRS oko Sarajeva koje je nameravao da naredi.
"General Smit je i pre eksplozije na Markalama imao plan za okončanje rata u BiH u kojem su centralnu ulogu igrali masovni napadi NATO avijacije na položaje VRS... On, međutim, nije mogao da naredi napade sve dok nije bio siguran da se svo osoblje Unprofora povuklo sa srpskih teritorija i da ne može biti uzeto za taoce", rekao je Harland.
On je ocenio da je ta taktička izjava generala Smita "doprinela mitu da je možda neko drugih ispalio granatu" na Markale, a ne VRS.
Svedok je sugerisao da su snage bosanskih Srba bile odgovorne i za prvu eksploziju na Markalama, u kojoj je 5. februara 1994. poginulo 66 ljudi, a ranjeno oko 140.
Citirajući svoj izveštaj o eksploziji, Harland je naveo da je tadašnji predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik tvrdio da na pijaci nisu bili "leševi pravih ljudi, nego lutke".
"To je bilo potpuno bizarno i pokazivalo je koliko su neki iz vođstva na Palama bili udaljeni od realnosti... Naravno da su to bila tela pravih ljudi", prokomentarisao je svedok u sudnici.
Po Harlandovim rečima, protesti koje su zbog artiljerijskih i snajperskih napada na Sarajevo međunarodni posrednici upućivali liderima bosanskih Srba retko su imali bilo kakav učinak, osim u situacijama kada je NATO pretio vazdušnim napadima.
Tokom petnaestak susreta sa Karadžićem, kojima je prisustvovao, primetio je, kako je rekao, da je predsednik RS nastupao "sa pozicije vlasti" prema komandantu VRS Ratku Mladiću i drugim oficirima, iako ga nikada nije čuo da im naređuje.
"Karadžić bi obično negirao da problem postoji, govoreći da će ga istražiti ili da je već naredio obustavu vatre... General Mladić je bio mnogo direktniji i spremniji na konfrontaciju, odbacujući naše proteste", naznačio je Harland.
U nastavku suđenja, Harlanda unakrsno ispituje optuženi Karadžić koji se brani sam.
Karadžić je optužen i za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; za zločine protiv čovečnosti širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca.
(Beta)
