Optuženi Radovan Karadžić tvrdio je danas da su humanitarni konvoji tokom rata u BiH zloupotrebljavani za naoružavanje Muslimana, a svedok optužbe Dejvid Harland je to negirao, rekavši da su konvoje zaustavljale i pljačkale srpske snage, namerno pogoršavajući položaj ugroženih civila.
Svedok Harland je od 1993. do 1995. bio zadužen za civilna pitanja u komandi UNPROFOR-a u Sarajevu, a zatim je radio kao politički savetnik komandanta snaga UN Ruperta Smita (Smith).
Unakrsno ispitujući svedoka, Karadžić, koji se brani sam, dokazivao je da su humanitarni konvoji UNHCR-a za vreme bosanskog rata zloupotrebljavani za dostavljanje oružja, vojne i druge opreme muslimanskim snagama.
"Kroz te konvoje, švercovano je sve - oružje, vojna oprema, kamere, fotoaparati, hrana", kazao je Karadžić, pozivajući se na više dokumenata Armije BiH, UN i vojske RS.
Harland je to odbacio kao "apsolutno lažnu optužbu".
"To što ste nabrojali nikada nije bilo viđeno u rukama muslimanskih vojnika. Mi smo konvojima dopremali vojnu opremu za UNPROFOR. Znali smo da je hrana delimično bila preusmeravana na crnu berzu i ka ABiH. Ali, konvoje ste vi pljačkali", odgovorio je svedok.
Naznačio je da su "Srbi tražili izgovore da bi udavili muslimanske enklave" u istočnoj Bosni i Sarajevo.
"Bilo je kriminalnih elemenata u muslimanskim vlastima, ali su Srbi uskraćivali i smanjivali humanitarnu pomoć za stanovništvo koje je patilo. Vi ste manipulisali tom pomoći da biste povećali njihove patnje", rekao je Harland optuženom.
On je potvrdio da se jedan deo osoblja UN, naročito ukrajinski bataljon, bavio švercom i da je UNPROFOR morao da sprovede istragu o aktivnostima ukrajinskog bataljona, naročito u vezi s krijumčarenjem goriva.
Na Karadžićevu sugestiju, svedok je, međutim, potvrdio da je na sarajevski aerodrom tokom rata sletelo "10.000 aviona" s humanitarnom pomoći i da je u Srebrenicu, Žepu i druge istočnobosanske enklave ušlo "na hiljade" konvoja.
Harland je, istovremeno, ponovio da su vlasti i vojska RS sistematski ograničavali slobodu kretanja snagama i konvojima UN koji su isporučivali humanitarnu pomoć i da su je 1995. skoro "potpuno uskratili".
Karadžić je, nasuprot tome, tvrdio da je u Sarajevu i enklavama "hrane bilo dovoljno", ali da su je "muslimanske vlasti negde skladištile i nisu je davale narodu" da bi se "održala visoka cena" i izazvala NATO intervencija protiv Srba.
Bivši lider bosanskih Srba je u dokaze uveo i više dokumenata ABiH o upućivanju pošiljki oružja helikopterima u Srebrenicu i Žepu.
"Da, bilo je značajnih isporuka oružja. UNPROFOR je uveo zonu zabrane leta iznad BiH, ali je helikopterima na kraćim letovima bilo lako da je izbegnu", prokomentarisao je Harland.
On, međutiim, nije prihvatio Karadžićevu tvrdnju da su muslimanske snage u enklavama bile "dobro naoružane", precizirajući da su imale samo pešadijsko naoružanje.
Karadžić je, tokom ispitivanja, ponovio i da ABiH u julu 1995. "nije branila", već je "prepustila" Srebrenicu jedinicama VRS koje, po njemu, nisu imale za cilj zauzimanje grada, već svođenje enklave na ranije određene granice.
"Napad VRS počeo je 6. jula, a to što vi kažete je možda istina od 9. jula... Alija Izetbegović mi je rekao da je bio veoma iznenađen slabom odbranom ABiH posle 9. jula", odgovorio je Harland.
Opovrgavajući da VRS nije želela da zauzme Srebrenicu, svedok je precizirao da su njene snage već 7. jula 1995. došle na granice koju je UNPROFOR odredio za zaštićenu zonu, ali da su zatim produžile ofanzivu i 11. jula ušle u grad.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.
(agencije/MONDO)
Unakrsno ispitujući svedoka, Karadžić, koji se brani sam, dokazivao je da su humanitarni konvoji UNHCR-a za vreme bosanskog rata zloupotrebljavani za dostavljanje oružja, vojne i druge opreme muslimanskim snagama.
"Kroz te konvoje, švercovano je sve - oružje, vojna oprema, kamere, fotoaparati, hrana", kazao je Karadžić, pozivajući se na više dokumenata Armije BiH, UN i vojske RS.
Harland je to odbacio kao "apsolutno lažnu optužbu".
"To što ste nabrojali nikada nije bilo viđeno u rukama muslimanskih vojnika. Mi smo konvojima dopremali vojnu opremu za UNPROFOR. Znali smo da je hrana delimično bila preusmeravana na crnu berzu i ka ABiH. Ali, konvoje ste vi pljačkali", odgovorio je svedok.
Naznačio je da su "Srbi tražili izgovore da bi udavili muslimanske enklave" u istočnoj Bosni i Sarajevo.
"Bilo je kriminalnih elemenata u muslimanskim vlastima, ali su Srbi uskraćivali i smanjivali humanitarnu pomoć za stanovništvo koje je patilo. Vi ste manipulisali tom pomoći da biste povećali njihove patnje", rekao je Harland optuženom.
On je potvrdio da se jedan deo osoblja UN, naročito ukrajinski bataljon, bavio švercom i da je UNPROFOR morao da sprovede istragu o aktivnostima ukrajinskog bataljona, naročito u vezi s krijumčarenjem goriva.
Na Karadžićevu sugestiju, svedok je, međutim, potvrdio da je na sarajevski aerodrom tokom rata sletelo "10.000 aviona" s humanitarnom pomoći i da je u Srebrenicu, Žepu i druge istočnobosanske enklave ušlo "na hiljade" konvoja.
Harland je, istovremeno, ponovio da su vlasti i vojska RS sistematski ograničavali slobodu kretanja snagama i konvojima UN koji su isporučivali humanitarnu pomoć i da su je 1995. skoro "potpuno uskratili".
Karadžić je, nasuprot tome, tvrdio da je u Sarajevu i enklavama "hrane bilo dovoljno", ali da su je "muslimanske vlasti negde skladištile i nisu je davale narodu" da bi se "održala visoka cena" i izazvala NATO intervencija protiv Srba.
Bivši lider bosanskih Srba je u dokaze uveo i više dokumenata ABiH o upućivanju pošiljki oružja helikopterima u Srebrenicu i Žepu.
"Da, bilo je značajnih isporuka oružja. UNPROFOR je uveo zonu zabrane leta iznad BiH, ali je helikopterima na kraćim letovima bilo lako da je izbegnu", prokomentarisao je Harland.
On, međutiim, nije prihvatio Karadžićevu tvrdnju da su muslimanske snage u enklavama bile "dobro naoružane", precizirajući da su imale samo pešadijsko naoružanje.
Karadžić je, tokom ispitivanja, ponovio i da ABiH u julu 1995. "nije branila", već je "prepustila" Srebrenicu jedinicama VRS koje, po njemu, nisu imale za cilj zauzimanje grada, već svođenje enklave na ranije određene granice.
"Napad VRS počeo je 6. jula, a to što vi kažete je možda istina od 9. jula... Alija Izetbegović mi je rekao da je bio veoma iznenađen slabom odbranom ABiH posle 9. jula", odgovorio je Harland.
Opovrgavajući da VRS nije želela da zauzme Srebrenicu, svedok je precizirao da su njene snage već 7. jula 1995. došle na granice koju je UNPROFOR odredio za zaštićenu zonu, ali da su zatim produžile ofanzivu i 11. jula ušle u grad.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.
(agencije/MONDO)
