"Bio sam prisiljen da dajem neistinite izjave da bih spasavao sopstvenu glavu", rekao je Rankić koji je 1991. bio "zamenik načelnika Ratnog štaba Srpske radikalne stranke".
Poslednji svedok sudskog veća Zoran Rankić izjavio je danas na suđenju Vojislavu Šešelju u Hagu da su njegove ranije izjave tužiocima "neistinite" i date pod pritiskom.
Rankić je trebalo da bude svedok optužbe, ali je zatim dao izjavu Šešeljevom timu za odbranu, posle čega ga je kao svog svedoka preuzelo pretresno veće.
Dok ga je ispitivao predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti, Rankić je rekao da su mu istražitelji haškog tužilaštva tokom više razgovora od 2003. do 2006. "pretili" da će biti "isporučen" pravosuđu BiH, zato što ima svedoka da je prisustvovao "nekim događajima" tokom bosanskog rata.
"Zaključio sam da ću snositi posledice ako ne sarađujem", kazao je svedok, koji je dao tri izjave tužiocima. On je ispričao i da su ga tužioci 2006. upozorili "da mu preti likvidacija", ali da se on nije osećao ugroženim, jer mu niko nije pretio, ponajmanje iz SRS.
Rankić je posvedočio i da mu je tužilaštvo obećavalo "prebacivanje u treću zemlju, uz naknadu", budući da je krajem 2006. trebalo da bude prvi svedok na suđenju Šešelju, ali je početak procesa tada bio odložen zbog Šešeljevog štrajka glađu.
Pošto se "na prevaru" vratio iz Haga u Beograd, Rankić je, kako je rekao, u leto 2007. stupio u kontakt sa SRS i timu za odbranu je dao izjavu u Šešeljevu korist.
Odgovarajući na pitanja sudija Frederika Harhofa, Rankić je potvrdio da je tokom 1991. učestvovao u regrutovanju i upućivanju dobrovoljaca SRS na ratište u Hrvatskoj.
"Mi smo slali dobrovoljce zato što smo, kao nacionalna stranka, bili dužni da štitimo Srbe van Srbije", rekao je svedok.
Dobrovoljci SRS su na terenu predavani pod komandu lokalne Teritorijalne odbrane, koja je delovala u okviru JNA, tvrdio je Rankić. Naznačio je da su posle proglašenja ratnog stanja u SFRJ, krajem oktobra 1991. dobrovoljci SRS upućivani direktno u jedinice JNA.
On je objasnio da su dobrovoljce od SRS tražili krizni štabovi koje su Srbi formirali u Hrvatskoj, posredstvom penzionisanog generala JNA Dušana Pekića.
Dobrovoljci bi se prijavljivali lokalnim odborima SRS i Srpskog četničkog pokreta, zatim bi dolazili u beogradsku centralu, odakle bi bili upućivani u "centar za obuku" u vojvođanskom selu Prigrevica.
Po Rankićevim rečima, tamo bi ih, tokom dvonedeljnog kursa, obučavala dvojica instruktora koji su se predstavili kao pripadnici 63. padobranske brigade JNA, a koje je doveo general Pekić.
"Zatim bi ih autobusima prebacivali na odredišta u Hrvatskoj i predavali štabu TO koji je bio zadužen da im nabavi uniforme i oružje", precizirao je svedok.
Kazao je i sa su neki od dobrovoljaca SRS ostajali na terenu u Hrvatskoj kao pripadnici "policije", dok bi se drugi vraćali u Srbiju.
U nastavku suđenja, Rankića će unakrsno ispitivati optuženi Šešelj i tužilac Matijas Markusen.
Lider SRS optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH u periodu 1991-93. godine.
(Beta)
Rankić je trebalo da bude svedok optužbe, ali je zatim dao izjavu Šešeljevom timu za odbranu, posle čega ga je kao svog svedoka preuzelo pretresno veće.
Dok ga je ispitivao predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti, Rankić je rekao da su mu istražitelji haškog tužilaštva tokom više razgovora od 2003. do 2006. "pretili" da će biti "isporučen" pravosuđu BiH, zato što ima svedoka da je prisustvovao "nekim događajima" tokom bosanskog rata.
"Zaključio sam da ću snositi posledice ako ne sarađujem", kazao je svedok, koji je dao tri izjave tužiocima. On je ispričao i da su ga tužioci 2006. upozorili "da mu preti likvidacija", ali da se on nije osećao ugroženim, jer mu niko nije pretio, ponajmanje iz SRS.
Rankić je posvedočio i da mu je tužilaštvo obećavalo "prebacivanje u treću zemlju, uz naknadu", budući da je krajem 2006. trebalo da bude prvi svedok na suđenju Šešelju, ali je početak procesa tada bio odložen zbog Šešeljevog štrajka glađu.
Pošto se "na prevaru" vratio iz Haga u Beograd, Rankić je, kako je rekao, u leto 2007. stupio u kontakt sa SRS i timu za odbranu je dao izjavu u Šešeljevu korist.
Odgovarajući na pitanja sudija Frederika Harhofa, Rankić je potvrdio da je tokom 1991. učestvovao u regrutovanju i upućivanju dobrovoljaca SRS na ratište u Hrvatskoj.
"Mi smo slali dobrovoljce zato što smo, kao nacionalna stranka, bili dužni da štitimo Srbe van Srbije", rekao je svedok.
Dobrovoljci SRS su na terenu predavani pod komandu lokalne Teritorijalne odbrane, koja je delovala u okviru JNA, tvrdio je Rankić. Naznačio je da su posle proglašenja ratnog stanja u SFRJ, krajem oktobra 1991. dobrovoljci SRS upućivani direktno u jedinice JNA.
On je objasnio da su dobrovoljce od SRS tražili krizni štabovi koje su Srbi formirali u Hrvatskoj, posredstvom penzionisanog generala JNA Dušana Pekića.
Dobrovoljci bi se prijavljivali lokalnim odborima SRS i Srpskog četničkog pokreta, zatim bi dolazili u beogradsku centralu, odakle bi bili upućivani u "centar za obuku" u vojvođanskom selu Prigrevica.
Po Rankićevim rečima, tamo bi ih, tokom dvonedeljnog kursa, obučavala dvojica instruktora koji su se predstavili kao pripadnici 63. padobranske brigade JNA, a koje je doveo general Pekić.
"Zatim bi ih autobusima prebacivali na odredišta u Hrvatskoj i predavali štabu TO koji je bio zadužen da im nabavi uniforme i oružje", precizirao je svedok.
Kazao je i sa su neki od dobrovoljaca SRS ostajali na terenu u Hrvatskoj kao pripadnici "policije", dok bi se drugi vraćali u Srbiju.
U nastavku suđenja, Rankića će unakrsno ispitivati optuženi Šešelj i tužilac Matijas Markusen.
Lider SRS optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH u periodu 1991-93. godine.
(Beta)
