Tužilaštvo Haškog tribunala obelodanilo je danas nove izvode iz ratnih beležaka generala Ratka Mladića.
Iz beležaka proizlazi da su bosanski Srbi i Hrvati, uz pomoć vlasti u Beogradu i Zagrebu, delovali zajedno da bi Muslimane prisilili na podelu BiH.
Tadašnji predsednici SR Jugoslavije Slobodan Milošević i Hrvatske Franjo Tuđman "nudili" su bosanske Muslimane jedan drugome, a nijedan ih nije hteo, proističe iz Mladićevih beležaka.
U beleškama sa sastanka sa Miloševićem, 8. jula 1993. u Beogradu, Mladić citira predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića: "Pomoći Hrvatima da bi se prisilili Muslimani za podelu Bosne".
U istom zapisu, Mladić navodi i Miloševićeve reči:
"Muslimanima nuditi prihvatljive opcije... a na ratištu im ruinirati pozicije. Ne bih ja išao na presecanje Muslimana na dve autonomije. Mi smo ih sve nudili Hrvatima, a Tuđman je rekao: Uzmite ih vi".
Milošević je, istovremeno, rekao da "rat mora što pre da se završi" i da "ne bi trebalo davati preveliku podršku Hrvatima da se ne bi ustalili u centralnoj Bosni", piše u Mladićevoj radnoj beležnici.
Na sastanku, kojem je prisustvovao i šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić, razgovaralo se i o prebacivanju fabrika oružja i municije iz BiH u SR Jugoslaviju, snabdevanju VRS i plaćanju njenih starešina iz SRJ i "proizvođenju novih oficira" u vojnim školama u SRJ.
U danas objavljenim Mladićevim zapisima opisuju se i pregovori vojnih i političkih lidera bosanskih Muslimana i Hrvata na štetu Muslimana, koji su vođeni u Pečuju u Mađarskoj i Njivicama u Crnoj Gori 1992-94.
Na sastanku u Pečuju, 5. oktora 1992, sa "delegacijom Hrvatske", Mladić zapisuje reči Slobodana Praljka koga naziva "zamenikom ministra odbrane Hrvatske", da je hrvatski cilj "Banovina iz 1939, ako to ne - nastavljamo rat".
"Treba razmeniti stanovništvo, iseliti Hrvate iz Vojvodine", rekao je, po Mladićevim beleškama, Praljak tokom razgovora u kojem je postignut dogovor o primirju Hrvata i Srba u BiH.
Tri nedelje kasnije, isti sagovornici sastali su se u Njivicama, a Praljak ocenjuje: "Na dobrom smo putu da prisilimo Aliju da deli Bosnu."
"Mi ćemo što logistički, što prisilom naterati Aliju da sedne za sto s Bobanom (Matom, liderom bosanskih Hrvata) i Karadžićem", rekao je Praljak, po Mladićevim beleškama, dodajući da je "Tuđman pristao na razgovor s Karadžićem, Ćosićem (Dobricom, tada predsednikom SRJ) i Bobanom"
Praljak je rekao i: "Hrvatska neće odstupiti od svog interesa, nećemo preterano zaoštravati sa Srbijom. Interes nam je da Muslimani dobiju svoj kanton, da bi se imali gde odseliti".
Mladić u beleškama detljano opisuje i međusobne isporuke oružja i municije između VRS i Hrvatskog veća obrane u BiH 1993, kao i davanje vatrene podrške za novac, o čemu je razgovarao na Jahorini 1993. godine sa komandantom HVO Milivojem Petkovićem.
Praljak i Petković optuženi su pred Tribunalom, zajedno sa drugim liderima bosanskih Hrvata, za zločine nad Muslimanima 1993-94.
Tužilaštvo namerava da Mladićeve beleške uvede u dokaze protiv njih i danas ih je objavilo.
Ranije je saopšteno da je oko 3.500 stranica Mladićevih belešaka iz 18 radnih beležnica, vođenih između 1991. i 1996, zaplenjeno prilikom pretresa stana njegove supruge Bosiljke u Beogradu, krajem februara.
(Beta)
Tadašnji predsednici SR Jugoslavije Slobodan Milošević i Hrvatske Franjo Tuđman "nudili" su bosanske Muslimane jedan drugome, a nijedan ih nije hteo, proističe iz Mladićevih beležaka.
U beleškama sa sastanka sa Miloševićem, 8. jula 1993. u Beogradu, Mladić citira predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića: "Pomoći Hrvatima da bi se prisilili Muslimani za podelu Bosne".
U istom zapisu, Mladić navodi i Miloševićeve reči:
"Muslimanima nuditi prihvatljive opcije... a na ratištu im ruinirati pozicije. Ne bih ja išao na presecanje Muslimana na dve autonomije. Mi smo ih sve nudili Hrvatima, a Tuđman je rekao: Uzmite ih vi".
Milošević je, istovremeno, rekao da "rat mora što pre da se završi" i da "ne bi trebalo davati preveliku podršku Hrvatima da se ne bi ustalili u centralnoj Bosni", piše u Mladićevoj radnoj beležnici.
Na sastanku, kojem je prisustvovao i šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić, razgovaralo se i o prebacivanju fabrika oružja i municije iz BiH u SR Jugoslaviju, snabdevanju VRS i plaćanju njenih starešina iz SRJ i "proizvođenju novih oficira" u vojnim školama u SRJ.
U danas objavljenim Mladićevim zapisima opisuju se i pregovori vojnih i političkih lidera bosanskih Muslimana i Hrvata na štetu Muslimana, koji su vođeni u Pečuju u Mađarskoj i Njivicama u Crnoj Gori 1992-94.
Na sastanku u Pečuju, 5. oktora 1992, sa "delegacijom Hrvatske", Mladić zapisuje reči Slobodana Praljka koga naziva "zamenikom ministra odbrane Hrvatske", da je hrvatski cilj "Banovina iz 1939, ako to ne - nastavljamo rat".
"Treba razmeniti stanovništvo, iseliti Hrvate iz Vojvodine", rekao je, po Mladićevim beleškama, Praljak tokom razgovora u kojem je postignut dogovor o primirju Hrvata i Srba u BiH.
Tri nedelje kasnije, isti sagovornici sastali su se u Njivicama, a Praljak ocenjuje: "Na dobrom smo putu da prisilimo Aliju da deli Bosnu."
"Mi ćemo što logistički, što prisilom naterati Aliju da sedne za sto s Bobanom (Matom, liderom bosanskih Hrvata) i Karadžićem", rekao je Praljak, po Mladićevim beleškama, dodajući da je "Tuđman pristao na razgovor s Karadžićem, Ćosićem (Dobricom, tada predsednikom SRJ) i Bobanom"
Praljak je rekao i: "Hrvatska neće odstupiti od svog interesa, nećemo preterano zaoštravati sa Srbijom. Interes nam je da Muslimani dobiju svoj kanton, da bi se imali gde odseliti".
Mladić u beleškama detljano opisuje i međusobne isporuke oružja i municije između VRS i Hrvatskog veća obrane u BiH 1993, kao i davanje vatrene podrške za novac, o čemu je razgovarao na Jahorini 1993. godine sa komandantom HVO Milivojem Petkovićem.
Praljak i Petković optuženi su pred Tribunalom, zajedno sa drugim liderima bosanskih Hrvata, za zločine nad Muslimanima 1993-94.
Tužilaštvo namerava da Mladićeve beleške uvede u dokaze protiv njih i danas ih je objavilo.
Ranije je saopšteno da je oko 3.500 stranica Mladićevih belešaka iz 18 radnih beležnica, vođenih između 1991. i 1996, zaplenjeno prilikom pretresa stana njegove supruge Bosiljke u Beogradu, krajem februara.
(Beta)
