Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od sudskog veća Haškog suda da mu prekine suđenje na 30 dana, da bi se upoznao za beleškama iz ratnih dnevnika bivšeg komadanta Vojske RS Ratka Mladića, objavio je danas Tribunal.
U Karadžićevom podnesku se precizira da prekid suđenja traži pošto se okonča svedočenje i unakrsno ispitivanje Kolma Dojla, koji svedoči već tri dana, a nastaviće i sutra.
Karadžić je objasnio da Mladićevi vojni dnevnici sadrže podatke koji su direktno u vezi sa svedočenjem, a koje bi mogli da iznesu svedoci Robert Donia i zaštićeni svedok KDZ088, a čije je saslušanje planirano nakon Dojla.
Oni će svedočiti o rukovođenju ratom i aktivnostima generala Mladića, napomenuo je Karadžić.
Na primer, ovi dnevnici bi mogli da sadrže podatke o kontaktima svedoka sa Mladićem i da bi na taj način mogli i da potvrde, ili opovrgnu, tačnost njihovih iskaza o tome.
Tokom današnjeg unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe, mirovnog posmatrača tokom ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini Kolma Dojla, koji je naveo da ne zna ko je "Latas", Karadžić mu je objasnio da je reč o Srbinu koji je primio islam i posle, u ime turskog sultana, gušio bune među begovima u Bosni.
On je napomenuo da je o Omer paši Latasu pisao i srpski nobelovac Ivo Andrić.
"Baš me je nasmejalo kada sam čuo da me zovu 'Latas'. Oni su mene smatrali za nekoga koga je poslao Beograd da kažnjava bosanske begove", naveo je Karadžić.
Karadžić je rekao da "Srbi nikad ne bi ubili Aliju Izetbegovića", uzvraćajući na izjavu Dojla da je u aprilu 1992. Izetbegović strahovao da će biti ubijen ako krene na sarajevski aerodrom.
Dojl je potvrdio da je u aprilu 1992. imao teškoća da ubedi Izetbegovića da krene na pregovore u Lisabon.
Prema Dojlovim rečima, Izetbegović je strahovao da će na putu ka sarajevskom aerodromu, koji su kontrolisali Srbi, biti ubijen.
"Srbi nikad ne bi ubili Izetbegovića... Puštali su na punktovima čak i generala Rasima Delića... Vaša špekulacija da bi Srbi ubili Izetbegovića je neosnovana, zato što mi nemamo tradiciju terorizma i protiv smo ubijanja", odgovorio je Karadžić.
Svedok je, međutim, uzvratio da se kasnije pokazalo da su Izetbegovićeva strahovanja bila "opravdana, jer ga je po povratku iz Lisabona, početkom maja 1992, JNA uzela za taoca".
Dojl je dodao i da je sa srpskih barikada jednom pucano na njega, dok je pokušavao da se probije do aerodroma.
Prema Karadžićevim rečima, međutim, lideri bosanskih Muslimana u to vreme već su se bili odlučili na rat, zato što su krajem aprila naredili blokiranje sarajevskih kasarni JNA, a početkom maja i "ubijanje vojnika" u napadima po gradu i u Dobrovoljačkoj ulici.
Dojl je, s druge strane, podsetio optuženog da je tada širom BiH već bilo u toku "široko etničko čišćenje koje su sprovodili Srbi" i da je Sarajevo bilo "u opsadi".
Na Karadžićevo pitanje da li je Sarajevo bilo "u opsadi ili u okruženju", svedok je odgovorio da je to "terminološka razlika", a da je suština da su srpske snage uskraćivale stanovništvu slobodu kretanja.
"Ako nije bila opsada, zašto su morali da iskopaju tunel ispod aerodroma da bi u grad dopremali potrepštine", pitao je Dojl.
Na Karadžićevu ponovljenu tvrdnju da su muslimanske snage bile dobro naoružane, svedok je odvratio da je količina oružja koje su one imale bila "mala" u poređenju s arsenalom JNA i bosanskih Srba.
Karadžić je Dojlu predočio svoje naređenje iz aprila 1992. o zabrani premeštanja nesrpskog stanovništva i poništavanju prenosa imovine na srpske vlasti.
Napominjući da je zadovoljan što je njegov pritisak na Karadžića, tokom susreta u Briselu, urodio tim naređenjem, Dojl je konstatovao da ono potvrđuje da su snage bosanskih Srba premeštale nesrpsko stanovništvo i oduzimale mu imovinu.
"Ja sam to tada prvi put čuo od vas... Toga je bilo samo u dve opštine, Ključu i Sanskom Mostu, s kojim nismo imali veze... A kad terate nekog da prenese svoju imovinu, on stane da se misli i to je ometanje, a ne pospešivanje premeštanja stanovništva", rekao je Karadžić.
Ispitivanje Dojla u Tribunalu počelo je prošle sedmice, a biće završeno sutra.
On je pozvan da svedoči o događajima u BiH kada je u leto 1992. bio lični izaslanik lorda Pitera Karingtona - predsednika međunarodne konferencije o Jugoslaviji, a prethodno, s jeseni 1991. šef posmatračke misije tadašnje Evropske zajednice u glavnom gradu BiH.
Karadžić je optužen za genocid i ratne zločine tokom rata u BIH.
(agencije/MONDO)
U Karadžićevom podnesku se precizira da prekid suđenja traži pošto se okonča svedočenje i unakrsno ispitivanje Kolma Dojla, koji svedoči već tri dana, a nastaviće i sutra.
Karadžić je objasnio da Mladićevi vojni dnevnici sadrže podatke koji su direktno u vezi sa svedočenjem, a koje bi mogli da iznesu svedoci Robert Donia i zaštićeni svedok KDZ088, a čije je saslušanje planirano nakon Dojla.
Oni će svedočiti o rukovođenju ratom i aktivnostima generala Mladića, napomenuo je Karadžić.
Na primer, ovi dnevnici bi mogli da sadrže podatke o kontaktima svedoka sa Mladićem i da bi na taj način mogli i da potvrde, ili opovrgnu, tačnost njihovih iskaza o tome.
Tokom današnjeg unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe, mirovnog posmatrača tokom ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini Kolma Dojla, koji je naveo da ne zna ko je "Latas", Karadžić mu je objasnio da je reč o Srbinu koji je primio islam i posle, u ime turskog sultana, gušio bune među begovima u Bosni.
On je napomenuo da je o Omer paši Latasu pisao i srpski nobelovac Ivo Andrić.
"Baš me je nasmejalo kada sam čuo da me zovu 'Latas'. Oni su mene smatrali za nekoga koga je poslao Beograd da kažnjava bosanske begove", naveo je Karadžić.
Karadžić je rekao da "Srbi nikad ne bi ubili Aliju Izetbegovića", uzvraćajući na izjavu Dojla da je u aprilu 1992. Izetbegović strahovao da će biti ubijen ako krene na sarajevski aerodrom.
Dojl je potvrdio da je u aprilu 1992. imao teškoća da ubedi Izetbegovića da krene na pregovore u Lisabon.
Prema Dojlovim rečima, Izetbegović je strahovao da će na putu ka sarajevskom aerodromu, koji su kontrolisali Srbi, biti ubijen.
"Srbi nikad ne bi ubili Izetbegovića... Puštali su na punktovima čak i generala Rasima Delića... Vaša špekulacija da bi Srbi ubili Izetbegovića je neosnovana, zato što mi nemamo tradiciju terorizma i protiv smo ubijanja", odgovorio je Karadžić.
Svedok je, međutim, uzvratio da se kasnije pokazalo da su Izetbegovićeva strahovanja bila "opravdana, jer ga je po povratku iz Lisabona, početkom maja 1992, JNA uzela za taoca".
Dojl je dodao i da je sa srpskih barikada jednom pucano na njega, dok je pokušavao da se probije do aerodroma.
Prema Karadžićevim rečima, međutim, lideri bosanskih Muslimana u to vreme već su se bili odlučili na rat, zato što su krajem aprila naredili blokiranje sarajevskih kasarni JNA, a početkom maja i "ubijanje vojnika" u napadima po gradu i u Dobrovoljačkoj ulici.
Dojl je, s druge strane, podsetio optuženog da je tada širom BiH već bilo u toku "široko etničko čišćenje koje su sprovodili Srbi" i da je Sarajevo bilo "u opsadi".
Na Karadžićevo pitanje da li je Sarajevo bilo "u opsadi ili u okruženju", svedok je odgovorio da je to "terminološka razlika", a da je suština da su srpske snage uskraćivale stanovništvu slobodu kretanja.
"Ako nije bila opsada, zašto su morali da iskopaju tunel ispod aerodroma da bi u grad dopremali potrepštine", pitao je Dojl.
Na Karadžićevu ponovljenu tvrdnju da su muslimanske snage bile dobro naoružane, svedok je odvratio da je količina oružja koje su one imale bila "mala" u poređenju s arsenalom JNA i bosanskih Srba.
Karadžić je Dojlu predočio svoje naređenje iz aprila 1992. o zabrani premeštanja nesrpskog stanovništva i poništavanju prenosa imovine na srpske vlasti.
Napominjući da je zadovoljan što je njegov pritisak na Karadžića, tokom susreta u Briselu, urodio tim naređenjem, Dojl je konstatovao da ono potvrđuje da su snage bosanskih Srba premeštale nesrpsko stanovništvo i oduzimale mu imovinu.
"Ja sam to tada prvi put čuo od vas... Toga je bilo samo u dve opštine, Ključu i Sanskom Mostu, s kojim nismo imali veze... A kad terate nekog da prenese svoju imovinu, on stane da se misli i to je ometanje, a ne pospešivanje premeštanja stanovništva", rekao je Karadžić.
Ispitivanje Dojla u Tribunalu počelo je prošle sedmice, a biće završeno sutra.
On je pozvan da svedoči o događajima u BiH kada je u leto 1992. bio lični izaslanik lorda Pitera Karingtona - predsednika međunarodne konferencije o Jugoslaviji, a prethodno, s jeseni 1991. šef posmatračke misije tadašnje Evropske zajednice u glavnom gradu BiH.
Karadžić je optužen za genocid i ratne zločine tokom rata u BIH.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.