Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je danas na sesiji Igmanske inicijative u Sarajevu da bi zaustavljanje širenja Evropske unije prema zemljama zapadnog Balkana bilo greška sa tragičnim posledicama kako za regiju, tako i za Uniju.
Predsednici Srbije Boris Tadić, Crne Gore Filip Vujanović, Hrvatske Ivo Josipović i predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić potpisali su zajedničku deklaraciju nakon okončanja današnje sesije Igmanske inicijative u kojoj se naglašava da je strateški interes zemalja zapadnog Balkana ulazak u EU i prihvatanje evropskih vrijednosti.
Koopredsjednik Igmanske inicijative za BiH Vehid Šehić rekao je Srni da se ovim dokumentom iskazuje da će se zemlje regiona međusobno pomagati i da ni u kojem slučaju nijedna država neće sprečavati ulazak druge u EU.
On je rekao da se u deklaraciji naglašava da je strateški interes zemalja zapadnog Balkana ulazak u EU i prihvatanje evropskih vrijednosti i izražava očekivanje da će EU prihvati vrijednosti koje ove zemlje imaju, a ona nema.
"Predlažem da sa ovog skupa pošaljemo jasan signal i poruku da naši evropski partneri ne smeju ni po koju cenu zaustaviti politiku proširenja. Ukoliko bi se to desilo, EU ne bi poštovala vlastite standarde i propise", rekao je na skupu predsednikTadić.
Tadić je napomenuo da se u EU oseća zamor od proširenja kao posledica globalne krize, ali i da integracija zemalja zapadnog Balkana u EU nema alternativu.
On je ocenio da je situacija u regionu neuporedivo bolja nego pre deset godina kada je Igmanska inicijativa počinjala sa radom, kao i da su u tom periodu ostvarena izuzetna dostignuća.
Tadić je poručio da sve države moraju neprekidno da doprinose politici pomirenja i poverenja koja jedino može proizvesti atmosferu u kojoj je moguće graditi bolje odnose, kako bi se na kraju zajedno našli u EU.
"Mir nema alternativu, sve što činimo kao politički lideri mora doprinositi politici mira, i nikada ne smemo dovesti u pitanje integritet naših zemalja", rekao je Tadić i naglasio da Srbija podržava evropsku integraciju svih zemalja zapadnog Balkana, teritorijalni integritet Hrvatske, Crne Gore i BiH, kao i ustavno uređenje BiH definisano Dejtonskim sporazumom.
On je istakao da će Srbija nastaviti saradnju sa Haškim tribunalom što će, kako je naveo, suštinski doprineti politici pomirenja. Tadić je najavio da će prisustvovati ovogodišnjoj komemoraciji u Srebrenici i odati poštu nastradalima.
Pored poštovanja svojih žrtava, rekao je Tadić, nijedan politički lider ne sme zaboraviti ni nevine žrtve iz drugih naroda.
Prema njegovim rečima, zemlje zapadnog Balkana treba da vode politiku koja ih zbližava, a ne razdvaja.
Predsednik Srbije podržao je inicijativu predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića za formiranje regionalnog akademsko-istraživačkog centara i ukazao na neophodnost nove politike razumevanja i saradnje.
Na skupu učestvuju predsednici Srbije Boris Tadić, Hrvatske Ivo Josipović i Crne Gore Filip Vujanović, kao i članovi Predsedništva BiH Haris Silajdžić, Željko Komšić.
Predsedavajući Predsjedništva BiH Haris Silajdžić ocijenio je da je cilj Igmanske inicijative jasan i nedvosmislen, jer je usmeren ka podršci i promociji domaćeg i regionalnog dijaloga u sferi politike, ekonomije, obrazovanja i kulture.
"Naš cilj jeste i da olakšamo izgradnju poverenja i demokratskih vrednosti, te da podstaknemo naše četiri zemlje da što brže i kvalitetnije normalizujemo odnose između BiH, Srbije, Crne Gore i Hrvatske", rekao je Silajdžić, obraćajući se učesnicima 21. sesije Igmanske inicijative.
Govoreći o aktuelnim pitanjima politike i ekonomije u regionu, on je dodao da je danas potreban i dijalog o svim otvorenim pitanjima, pogotovo o nedostatku poverenja, kao glavnom kamenu spoticanja u regionu.
"Poverenje je najbitniji faktor u našim odnosima", naglasio je predsedavajući Predsedništva BiH.
Silajdžić je pozvao rukovodstva Srbije, Crne Gore i Hrvatske da što prije konkretizuju ideje Igmanske inicijative i da oforme zajedničke timove na visokom državnom nivou, koji bi radili na uspostavljanju i uskoj saradnji naučno-istraživačkih centara za razna polja ljudskog delovanja.
Izražavajući nadu u uspeh humanističkih ideja koje karakterišu Igmansku inicijativu, on je rekao da se na ovim prostorima pokazalo da se "silom ništa ne može postići".
Pravdajući svoje odsustvo ranije preuzetim obavezama, član Predsedništva BiH iz Republike Srpske Nebojša Radmanović uputio je pismo učesnicima 21. sesije Igmanske inicijative u kojem izražava izvinjenje što lično ne prisustvuje ovom skupu poželevši uspešan rad.
"Ideje Igmanske inicijative naišle su na podršku kod svih progresivnih snaga u regionu, jer su bile dobrovoljne, praktične i životno potrebne građanima BiH, Srbije, Crne Gore i Hrvatske", ocenio je Radmanović.
Dobrodošlicu u Sarajevo i efikasan rad sesije Igmanske inicijative poželeo je i gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen, dok je šef Delegacije Evropske komisije u BiH Dimitris Kurkulas u svom obraćanju naglasio da je "regionalna saradnja važan temelj, ne samo za BiH, nego i za region u celini, na putu ka evropskim integracijama".
Pres služba predsednika Srbije saopštila je da će tema 21. sesije Igmanske inicijative biti unapređenje regionalne saradnje i zajednička evropska budućnost regiona.
Po okončanju sesije, šefovi država trebalo bi da usvoje zajedničku deklaraciju. Tema sastanka je "unapređenje regionalne saradnje i zajednička evropska budućnost regiona".
Neposredno pred proglašenje deklaracije Igmaske inicijative biće upriličena i obraćanja Silajdžića, Tadića, Josipovića i Vujanovića.
Organizatori 21. sesije Igmanske inicijative su Forum građana Tuzla, Centar za regionalizam Novi Sad, Centar za demokratiju i ljudska prava Podgorica i Građanski odbor za ljudska prava Zagreb.
Igmanska inicijativa je pokret nevladinih organizacija iz BiH, Crne Gore, Srbije i Hrvatske, čija je aktivnost usmerena na bržu normalizaciju odnosa zemalja potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Koalicija je dobila ime u znak sećanja na proleće 1995, kada je grupa od 38 intelektualaca i antiratnih aktivista iz Srbije i Crne Gore, nakon 48 sati putovanja preko Mađarske i Hrvatske, preko planine Igman pa kroz improvizovani tunel ušla u Sarajevo koje je bilo pod opsadom Vojske Republike Srpske.
On je naglasio da će poseta mestima stradanja u BiH "značiti otvaranje dobrog pozitivnog dijaloga" i potvrdio da će s njim biti i predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik.
Josipović je izjavio da je osnovna ideja posete da se ne ističu razlike, već da se pronađu pitanja u kojima postoje jedinstveni stavovi.
Komentarišući pitanje "da li će u Banjaluci reći da je RS izrasla na zločinu", koje su mu mnogi postavljali nakon najave posjete, Josipović je rekao da je to nakaradna ideja, a ustavno-pravno potpuno besmisleno.
"Kakvog bi bilo smisla da ja onamo idem, ako to namjeravam reći? To je zaista nakaradna ideja sa stajalište politike, a ustavno-pravno potpuna je besmislica", kaže Josipović za "Nezavisne novine".
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) RS preduzelo je pojačane mere bezbednosti povodom posete Josipovića Srpskoj, izjavila je Srni porparol MUP-a RS Mirna Šoja.
"Policija RS preduzeće sve potrebne radnje kako bi posjeta hrvatskog predsednika protekla mirno i bez ikakvih incidenata", rekla je Šoja.
(agencije/MONDO)
Koopredsjednik Igmanske inicijative za BiH Vehid Šehić rekao je Srni da se ovim dokumentom iskazuje da će se zemlje regiona međusobno pomagati i da ni u kojem slučaju nijedna država neće sprečavati ulazak druge u EU.
On je rekao da se u deklaraciji naglašava da je strateški interes zemalja zapadnog Balkana ulazak u EU i prihvatanje evropskih vrijednosti i izražava očekivanje da će EU prihvati vrijednosti koje ove zemlje imaju, a ona nema.
"Predlažem da sa ovog skupa pošaljemo jasan signal i poruku da naši evropski partneri ne smeju ni po koju cenu zaustaviti politiku proširenja. Ukoliko bi se to desilo, EU ne bi poštovala vlastite standarde i propise", rekao je na skupu predsednikTadić.
Tadić je napomenuo da se u EU oseća zamor od proširenja kao posledica globalne krize, ali i da integracija zemalja zapadnog Balkana u EU nema alternativu.
On je ocenio da je situacija u regionu neuporedivo bolja nego pre deset godina kada je Igmanska inicijativa počinjala sa radom, kao i da su u tom periodu ostvarena izuzetna dostignuća.
Tadić je poručio da sve države moraju neprekidno da doprinose politici pomirenja i poverenja koja jedino može proizvesti atmosferu u kojoj je moguće graditi bolje odnose, kako bi se na kraju zajedno našli u EU.
"Mir nema alternativu, sve što činimo kao politički lideri mora doprinositi politici mira, i nikada ne smemo dovesti u pitanje integritet naših zemalja", rekao je Tadić i naglasio da Srbija podržava evropsku integraciju svih zemalja zapadnog Balkana, teritorijalni integritet Hrvatske, Crne Gore i BiH, kao i ustavno uređenje BiH definisano Dejtonskim sporazumom.
On je istakao da će Srbija nastaviti saradnju sa Haškim tribunalom što će, kako je naveo, suštinski doprineti politici pomirenja. Tadić je najavio da će prisustvovati ovogodišnjoj komemoraciji u Srebrenici i odati poštu nastradalima.
Pored poštovanja svojih žrtava, rekao je Tadić, nijedan politički lider ne sme zaboraviti ni nevine žrtve iz drugih naroda.
Prema njegovim rečima, zemlje zapadnog Balkana treba da vode politiku koja ih zbližava, a ne razdvaja.
Predsednik Srbije podržao je inicijativu predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića za formiranje regionalnog akademsko-istraživačkog centara i ukazao na neophodnost nove politike razumevanja i saradnje.
Na skupu učestvuju predsednici Srbije Boris Tadić, Hrvatske Ivo Josipović i Crne Gore Filip Vujanović, kao i članovi Predsedništva BiH Haris Silajdžić, Željko Komšić.
Predsedavajući Predsjedništva BiH Haris Silajdžić ocijenio je da je cilj Igmanske inicijative jasan i nedvosmislen, jer je usmeren ka podršci i promociji domaćeg i regionalnog dijaloga u sferi politike, ekonomije, obrazovanja i kulture.
"Naš cilj jeste i da olakšamo izgradnju poverenja i demokratskih vrednosti, te da podstaknemo naše četiri zemlje da što brže i kvalitetnije normalizujemo odnose između BiH, Srbije, Crne Gore i Hrvatske", rekao je Silajdžić, obraćajući se učesnicima 21. sesije Igmanske inicijative.
Govoreći o aktuelnim pitanjima politike i ekonomije u regionu, on je dodao da je danas potreban i dijalog o svim otvorenim pitanjima, pogotovo o nedostatku poverenja, kao glavnom kamenu spoticanja u regionu.
"Poverenje je najbitniji faktor u našim odnosima", naglasio je predsedavajući Predsedništva BiH.
Silajdžić je pozvao rukovodstva Srbije, Crne Gore i Hrvatske da što prije konkretizuju ideje Igmanske inicijative i da oforme zajedničke timove na visokom državnom nivou, koji bi radili na uspostavljanju i uskoj saradnji naučno-istraživačkih centara za razna polja ljudskog delovanja.
Izražavajući nadu u uspeh humanističkih ideja koje karakterišu Igmansku inicijativu, on je rekao da se na ovim prostorima pokazalo da se "silom ništa ne može postići".
Pravdajući svoje odsustvo ranije preuzetim obavezama, član Predsedništva BiH iz Republike Srpske Nebojša Radmanović uputio je pismo učesnicima 21. sesije Igmanske inicijative u kojem izražava izvinjenje što lično ne prisustvuje ovom skupu poželevši uspešan rad.
"Ideje Igmanske inicijative naišle su na podršku kod svih progresivnih snaga u regionu, jer su bile dobrovoljne, praktične i životno potrebne građanima BiH, Srbije, Crne Gore i Hrvatske", ocenio je Radmanović.
Dobrodošlicu u Sarajevo i efikasan rad sesije Igmanske inicijative poželeo je i gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen, dok je šef Delegacije Evropske komisije u BiH Dimitris Kurkulas u svom obraćanju naglasio da je "regionalna saradnja važan temelj, ne samo za BiH, nego i za region u celini, na putu ka evropskim integracijama".
Pres služba predsednika Srbije saopštila je da će tema 21. sesije Igmanske inicijative biti unapređenje regionalne saradnje i zajednička evropska budućnost regiona.
Po okončanju sesije, šefovi država trebalo bi da usvoje zajedničku deklaraciju. Tema sastanka je "unapređenje regionalne saradnje i zajednička evropska budućnost regiona".
Neposredno pred proglašenje deklaracije Igmaske inicijative biće upriličena i obraćanja Silajdžića, Tadića, Josipovića i Vujanovića.
Organizatori 21. sesije Igmanske inicijative su Forum građana Tuzla, Centar za regionalizam Novi Sad, Centar za demokratiju i ljudska prava Podgorica i Građanski odbor za ljudska prava Zagreb.
Igmanska inicijativa je pokret nevladinih organizacija iz BiH, Crne Gore, Srbije i Hrvatske, čija je aktivnost usmerena na bržu normalizaciju odnosa zemalja potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Koalicija je dobila ime u znak sećanja na proleće 1995, kada je grupa od 38 intelektualaca i antiratnih aktivista iz Srbije i Crne Gore, nakon 48 sati putovanja preko Mađarske i Hrvatske, preko planine Igman pa kroz improvizovani tunel ušla u Sarajevo koje je bilo pod opsadom Vojske Republike Srpske.
Josipović u poseti Republici Srpskoj
Posle sarajevskog skupa Ivo Josipović će otputovati u Banjaluku, gde će se sastati sa Miloradom Dodikom - kao prvi hrvatski predsednik koji je posetio Republiku Srpsku.On je naglasio da će poseta mestima stradanja u BiH "značiti otvaranje dobrog pozitivnog dijaloga" i potvrdio da će s njim biti i predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik.
Josipović je izjavio da je osnovna ideja posete da se ne ističu razlike, već da se pronađu pitanja u kojima postoje jedinstveni stavovi.
Komentarišući pitanje "da li će u Banjaluci reći da je RS izrasla na zločinu", koje su mu mnogi postavljali nakon najave posjete, Josipović je rekao da je to nakaradna ideja, a ustavno-pravno potpuno besmisleno.
"Kakvog bi bilo smisla da ja onamo idem, ako to namjeravam reći? To je zaista nakaradna ideja sa stajalište politike, a ustavno-pravno potpuna je besmislica", kaže Josipović za "Nezavisne novine".
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) RS preduzelo je pojačane mere bezbednosti povodom posete Josipovića Srpskoj, izjavila je Srni porparol MUP-a RS Mirna Šoja.
"Policija RS preduzeće sve potrebne radnje kako bi posjeta hrvatskog predsednika protekla mirno i bez ikakvih incidenata", rekla je Šoja.
(agencije/MONDO)
