Radovan Karadžić izjavio je na suđenju da su Srbi ponosni na Srbe muslimanske veroispovesti Mehmet-Pašu Sokolovića, Mešu Selimovića i Emira Kusturicu.
Haški optuženik Radovan Karadžić zatražio je danas od pretresnog veća Tribunala da kao "politički i pristrasan" odbaci izveštaj veštaka optužbe Roberta Donije o nastanku sukoba u BiH, sugerišući da je Donija "antisrbin".
Opovrgavajući navod iz jedne Donijine knjige da su srpski politički predstavnici uoči rata u pogrdnom smislu nazivali Muslimane "Srbima izdajnicima" koji su tokom otomanske vladavine primili islam, Karadžić je tvrdio da su "Srbi muslimanske veroispovesti veoma popularni u srpskom narodu".
"Srbi su ponosni na Srbe muslimanske veroispovesti, od Mehmet-Paše Sokolovića i Meše Selimovića, koji su mrtvi... Oni su pravi Srbi i vrlo su popularni u srpskom narodu... Da i ne govorimo o Emiru Kusturici koji je živ", izjavio je Karadžić.
Na kraju unakrsnog ispitivanja Donije, Karadžić je pitao svedoka može li da navede bilo koju srpsku paravojnu formaciju formiranu uoči rata u BiH, nasuprot hrvatskom HOS-u i muslimanskoj Patriotskoj ligi.
Donija je odgovorio da je Srpska demokratska stranka "mobilisala i regrutovala dobrovoljce koje je upućivala u JNA", u pokušaju da saveznu armiju pridobije za svoje ciljeve.
Na dodatno pitanje optuženog da li je podrška "regularnoj armiji" bila "nelegalna", svedok je odgovorio da ne zna.
Karadžić je i danas negirao da su granate koje su u maju 1992. godine ubile nekoliko desetina građana Sarajeva u redu za hleb u Ulici Vase Miskina bile ispaljene sa srpskih položaja.
Donija je uzvratio da je zaključak da su granate ispaljene sa položaja Vojske Republike Srpske (RS) video u svim izveštajima UN koje je proučio.
Karadžić je tražio da se Donija složi da su srpski poslanici, koji su 9. januara 1992. proglasili Srpsku Republiku BiH, "nastavili da rade u zajedničkim telima, u Skupštini BiH, Vladi i Predsedništvu", a svedok je naveo da, "iako su članovi Srpske demokratske stranke (SDS) uglavnom ostali u organima vlasti, oni nisu nastavili i da sarađuju".
Na Karadžićevu konstataciju da su "oni glasali samo protiv odluka koje su bile štetne za srpski narod, a za ostale bili za", Donja je rekao da "ne smatra da je bilo baš tako".
Povodom Karadžićevog susreta sa Matom Bobanom u Gracu u maju 1992. godine Donja je rekao da "ne smatra da je u redu što je Karadžić sa Hrvatima pregovarao tajno, bez znanja muslimana".
"Način pregovora nije bio prikladan i Vas je Evropska zajednica kritikovala, jer ste pokušali da postignete dvostrani sporazum, a pravila su nalagala sporazum tri strane", izjavio je Donja.
Odgovarajući na pitanje kako je onda došlo do toga da Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Stranka demokratske akcije (SDA) preglasaju SDS i proglase nezavisnost BiH, kad je trebalo da sve tri strane postignu saglasnost, Donja je odgovorio da to "nije analogna situacija".
Bivši predsednik RS, optužen za genocid nad bosanskim nesrbima, pitao je Doniju i zašto je u svojim radovima "srpske hajduke koji su se borili protiv Turaka nazvao banditima".
"Da li su za vas i Dejvi Kroket i Robin Hud banditi", upitao je optuženi.
Donija je odgovorio da su hajduci u suštini bili banditi koji nisu napadali samo Turke, ali da je mitologizacija sličnih grupa svojstvena mnogim narodima, ne samo Srbima.
Američki profesor Donija danas je završio višednevno svedočenje na suđenju Karadžiću, a optužba će sutra izvesti novog svedoka.
Odbrana je tražila da joj bude odobreno još 19 sati za unakrsno ispitivanje.
Karadžić je optužen za genocid u Srebrenici i još osam opština u BiH, terorisanje civila u Sarajevu, etničko čišćenje širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca 1992. do 1995. godine.
(agencije/MONDO)
Opovrgavajući navod iz jedne Donijine knjige da su srpski politički predstavnici uoči rata u pogrdnom smislu nazivali Muslimane "Srbima izdajnicima" koji su tokom otomanske vladavine primili islam, Karadžić je tvrdio da su "Srbi muslimanske veroispovesti veoma popularni u srpskom narodu".
"Srbi su ponosni na Srbe muslimanske veroispovesti, od Mehmet-Paše Sokolovića i Meše Selimovića, koji su mrtvi... Oni su pravi Srbi i vrlo su popularni u srpskom narodu... Da i ne govorimo o Emiru Kusturici koji je živ", izjavio je Karadžić.
Na kraju unakrsnog ispitivanja Donije, Karadžić je pitao svedoka može li da navede bilo koju srpsku paravojnu formaciju formiranu uoči rata u BiH, nasuprot hrvatskom HOS-u i muslimanskoj Patriotskoj ligi.
Donija je odgovorio da je Srpska demokratska stranka "mobilisala i regrutovala dobrovoljce koje je upućivala u JNA", u pokušaju da saveznu armiju pridobije za svoje ciljeve.
Na dodatno pitanje optuženog da li je podrška "regularnoj armiji" bila "nelegalna", svedok je odgovorio da ne zna.
Karadžić je i danas negirao da su granate koje su u maju 1992. godine ubile nekoliko desetina građana Sarajeva u redu za hleb u Ulici Vase Miskina bile ispaljene sa srpskih položaja.
Donija je uzvratio da je zaključak da su granate ispaljene sa položaja Vojske Republike Srpske (RS) video u svim izveštajima UN koje je proučio.
Karadžić je tražio da se Donija složi da su srpski poslanici, koji su 9. januara 1992. proglasili Srpsku Republiku BiH, "nastavili da rade u zajedničkim telima, u Skupštini BiH, Vladi i Predsedništvu", a svedok je naveo da, "iako su članovi Srpske demokratske stranke (SDS) uglavnom ostali u organima vlasti, oni nisu nastavili i da sarađuju".
Na Karadžićevu konstataciju da su "oni glasali samo protiv odluka koje su bile štetne za srpski narod, a za ostale bili za", Donja je rekao da "ne smatra da je bilo baš tako".
Povodom Karadžićevog susreta sa Matom Bobanom u Gracu u maju 1992. godine Donja je rekao da "ne smatra da je u redu što je Karadžić sa Hrvatima pregovarao tajno, bez znanja muslimana".
"Način pregovora nije bio prikladan i Vas je Evropska zajednica kritikovala, jer ste pokušali da postignete dvostrani sporazum, a pravila su nalagala sporazum tri strane", izjavio je Donja.
Odgovarajući na pitanje kako je onda došlo do toga da Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Stranka demokratske akcije (SDA) preglasaju SDS i proglase nezavisnost BiH, kad je trebalo da sve tri strane postignu saglasnost, Donja je odgovorio da to "nije analogna situacija".
Bivši predsednik RS, optužen za genocid nad bosanskim nesrbima, pitao je Doniju i zašto je u svojim radovima "srpske hajduke koji su se borili protiv Turaka nazvao banditima".
"Da li su za vas i Dejvi Kroket i Robin Hud banditi", upitao je optuženi.
Donija je odgovorio da su hajduci u suštini bili banditi koji nisu napadali samo Turke, ali da je mitologizacija sličnih grupa svojstvena mnogim narodima, ne samo Srbima.
Američki profesor Donija danas je završio višednevno svedočenje na suđenju Karadžiću, a optužba će sutra izvesti novog svedoka.
Odbrana je tražila da joj bude odobreno još 19 sati za unakrsno ispitivanje.
Karadžić je optužen za genocid u Srebrenici i još osam opština u BiH, terorisanje civila u Sarajevu, etničko čišćenje širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca 1992. do 1995. godine.
(agencije/MONDO)
