Radovan Karadžić uložio je danas žalbu na odluku pretresnog veća Haškog tribunala da se rasprave na njegovom suđenju održavaju četiri dana nedeljno, umesto dosadašnja tri.
Optuženi Karadžić tvrdi da sud želi da ga primora da se više ne brani sam.
Bivši predsednik Republike Srpske od početka postupka sam sebe zastupa i brani od optužbi za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima, te uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH.
Pretresno veće predsedavajućeg O Gon Kvona nedavno je donelo odluku da broj zasedanja poveća sa tri na četiri, nagoveštavajući nameru da posle letnje pauze u radu Tribunala zaseda i svih pet radnih dana.
Karadžić, koji se tome protivi, uložio je žalbu na tu odluku, tvrdeći da neće imati dovoljno vremena da se pripremi za unakrsno ispitivanje svedoka optužbe.
"Pretresno veće odlučno je, izgleda, da primora Karadžića da se odrekne prava da se zastupa sam. Protiv njegove volje, nametnulo mu je branioca u pripravnosti (stand-by counsel) koji je pripremljen da preuzme odbranu", piše u žalbi odbrane.
U žalbi se podseća da su sudija Kvon i veće dva puta sugerisali da bi izlaz iz trenutne situacije mogao biti da Karadžić koristi branioca za unakrsno ispitivanje svedoka i "odrekne se prava na samozastupanje".
Odbrana tvrdi i da je pretresno veće primenilo pogrešan aršin kada je izjednačilo optužene koje zastupaju branioci s Karadžićem, koji se brani sam, navodeći da branioci nemaju problema sa četvorodnevnom radnom nedeljom.
"Karadžić shvata široka ovlašćenja pretresnog veća u vođenju procesa. On je svoje resurse i ličnu snagu uložio do maksimuma da bi udovoljio mukotrpnim zahtevima veća od kada je počeo dokazni postupak i nije propustio nijedan dan u sudnici, niti rok za podneske.
On je, međutim, samo čovek i tražiti da sam radi ceo posao četiri dana nedeljno znači ugroziti ne samo pravičnost suđenja, nego i njegovo zdravlje", piše u podnesku odbrane.
Istovremeno, Karadžić je od sudija zatražio da mu daju rok do kraja avgusta da prouči 3.500 stranica ratnih beležaka komandanta Vojske RS Ratka Mladića, koje su vlasti Srbije zaplenile krajem februara u Mladićevoj kući u Beogradu.
Karadžić je u obrazloženju naveo da zbog priprema za unakrsno ispitivanje svedoka nije stigao ni da počne da čita Mladićeve beleške.
Tužilaštvo je prethodno zatražilo da Mladićevi dnevnici budu uvršteni na spisak dokaza protiv Karadžića, a sudije su zatražile odgovor odbrane na taj zahtev.
U nastavku suđenja Karadžiću, optužba je danas pred sudije izvela svog vojnog analitičara Ričarda Filipsa koji je sačinio izveštaj o strukturi i delovanju Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS koji je, po optužnici, 1992-95 držao pod opsadom Sarajevo, napadajući građane artiljerijom i snajperima.
Karadžić je optužen za "terorisanje" civilnog stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada.
(Beta)
Bivši predsednik Republike Srpske od početka postupka sam sebe zastupa i brani od optužbi za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima, te uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH.
Pretresno veće predsedavajućeg O Gon Kvona nedavno je donelo odluku da broj zasedanja poveća sa tri na četiri, nagoveštavajući nameru da posle letnje pauze u radu Tribunala zaseda i svih pet radnih dana.
Karadžić, koji se tome protivi, uložio je žalbu na tu odluku, tvrdeći da neće imati dovoljno vremena da se pripremi za unakrsno ispitivanje svedoka optužbe.
"Pretresno veće odlučno je, izgleda, da primora Karadžića da se odrekne prava da se zastupa sam. Protiv njegove volje, nametnulo mu je branioca u pripravnosti (stand-by counsel) koji je pripremljen da preuzme odbranu", piše u žalbi odbrane.
U žalbi se podseća da su sudija Kvon i veće dva puta sugerisali da bi izlaz iz trenutne situacije mogao biti da Karadžić koristi branioca za unakrsno ispitivanje svedoka i "odrekne se prava na samozastupanje".
Odbrana tvrdi i da je pretresno veće primenilo pogrešan aršin kada je izjednačilo optužene koje zastupaju branioci s Karadžićem, koji se brani sam, navodeći da branioci nemaju problema sa četvorodnevnom radnom nedeljom.
"Karadžić shvata široka ovlašćenja pretresnog veća u vođenju procesa. On je svoje resurse i ličnu snagu uložio do maksimuma da bi udovoljio mukotrpnim zahtevima veća od kada je počeo dokazni postupak i nije propustio nijedan dan u sudnici, niti rok za podneske.
On je, međutim, samo čovek i tražiti da sam radi ceo posao četiri dana nedeljno znači ugroziti ne samo pravičnost suđenja, nego i njegovo zdravlje", piše u podnesku odbrane.
Istovremeno, Karadžić je od sudija zatražio da mu daju rok do kraja avgusta da prouči 3.500 stranica ratnih beležaka komandanta Vojske RS Ratka Mladića, koje su vlasti Srbije zaplenile krajem februara u Mladićevoj kući u Beogradu.
Karadžić je u obrazloženju naveo da zbog priprema za unakrsno ispitivanje svedoka nije stigao ni da počne da čita Mladićeve beleške.
Tužilaštvo je prethodno zatražilo da Mladićevi dnevnici budu uvršteni na spisak dokaza protiv Karadžića, a sudije su zatražile odgovor odbrane na taj zahtev.
U nastavku suđenja Karadžiću, optužba je danas pred sudije izvela svog vojnog analitičara Ričarda Filipsa koji je sačinio izveštaj o strukturi i delovanju Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS koji je, po optužnici, 1992-95 držao pod opsadom Sarajevo, napadajući građane artiljerijom i snajperima.
Karadžić je optužen za "terorisanje" civilnog stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada.
(Beta)
