Parlament Republike Srpske zatražio je od srpskog člana Predsedništva BiH Borislava Paravca i ministra inostranih poslova BiH Mladena Ivanića da Medjunarodnom sudu pravde u Hagu hitno dostave akt o odustajanju od tužbe BiH protiv Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid.
Ovakav zahtev sadržan je u zaključcima koje je Narodna skupština usvojila posle celodnevne rasprave o statusu tužbe BiH protiv SCG za agresiju i genocid.
Za usvajanje zaključaka glasala su 62 poslanika srpskih političkih stranaka, protiv je bilo 11 poslanika političkih partija sa sedištem u Sarajevu, dok se jedan poslanik uzdržao od glasanja.
Poslanike parlamenta RS prethodno su o statusu tužbe BiH protiv SCG za agresiju i genocid pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu informisali srpski član Predsedništva BiH Borislav Paravac i srpski predstavnici u oba doma parlamenta BiH.
Parlament je podržao deklaraciju o neophodnosti diplomatskog rešenja spornih odnosa izmedju BiH i SCG koju su 7. marta potpisali najviši zvaničnici RS i srpski predstavnici u zajedničkim organima BiH.
Parlament je podržao i inicijativu srpskog člana Predsedništva BiH Borislava Paravca o oceni ustavnosti pokretanja i vodjenja tužbe BiH protiv SCG pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu pokrenutu pred Ustavnim sudom BiH.
Poslanici su pozvali sve zvaničnike RS i njene predstavnike u zajedničkim organima BiH da i dalje na svim mestima osporavaju legitimitet tužbe BiH protiv SCG.
Parlament je ocenio da pitanje tužbe, mnoge činjenice od njenog pokretanja, zastupanja tužbe, njene dopune i ukupnog toka spora ni danas nisu jasne, te da su predstavnici RS u protekloj deceniji morali imati mnogo aktivniji odnos prema tužbi.
Poslanici su potvrdili ranije zaključke parlamenta RS iz 1999. i 2003. godine, kao i Deklaraciju povodom tužbe BiH protiv SCG usvojenu 2003. godine, kojom je ocenjeno da se tužba vodi bez saglasnosti RS i srpskog naroda u BiH čime je grubo narušen princip ravnopravnosti konstitutivnih naroda.
"Legitimni predstavnici srpskog naroda nisu konsultovani ni kada je tužba podneta, ni u vodjenju spora. Tužba BiH protiv SCG pred Medjunarodnim sudom pravde je neprihvatljiva za predstavnike srpskog naroda... Tužba je de fakto tužba protiv RS i suštine Dejtonskog sporazuma", potvrdjeni su raniji zaključci parlamenta RS.
Još se ističe da "RS i srpski narod u BiH ne mogu istovremeno biti entitet, odnosno deo države tužioca i tužena strana".
Parlament je potvrdio i raniji stav da tužbu treba povući, a sva otvorena pitanja rešavati dijalogom ovlaštenih predstavnika sva tri konstitutivna naroda.
Ovakav zahtev sadržan je u zaključcima koje je Narodna skupština usvojila posle celodnevne rasprave o statusu tužbe BiH protiv SCG za agresiju i genocid.
Za usvajanje zaključaka glasala su 62 poslanika srpskih političkih stranaka, protiv je bilo 11 poslanika političkih partija sa sedištem u Sarajevu, dok se jedan poslanik uzdržao od glasanja.
Poslanike parlamenta RS prethodno su o statusu tužbe BiH protiv SCG za agresiju i genocid pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu informisali srpski član Predsedništva BiH Borislav Paravac i srpski predstavnici u oba doma parlamenta BiH.
Parlament je podržao deklaraciju o neophodnosti diplomatskog rešenja spornih odnosa izmedju BiH i SCG koju su 7. marta potpisali najviši zvaničnici RS i srpski predstavnici u zajedničkim organima BiH.
Parlament je podržao i inicijativu srpskog člana Predsedništva BiH Borislava Paravca o oceni ustavnosti pokretanja i vodjenja tužbe BiH protiv SCG pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu pokrenutu pred Ustavnim sudom BiH.
Poslanici su pozvali sve zvaničnike RS i njene predstavnike u zajedničkim organima BiH da i dalje na svim mestima osporavaju legitimitet tužbe BiH protiv SCG.
Parlament je ocenio da pitanje tužbe, mnoge činjenice od njenog pokretanja, zastupanja tužbe, njene dopune i ukupnog toka spora ni danas nisu jasne, te da su predstavnici RS u protekloj deceniji morali imati mnogo aktivniji odnos prema tužbi.
Poslanici su potvrdili ranije zaključke parlamenta RS iz 1999. i 2003. godine, kao i Deklaraciju povodom tužbe BiH protiv SCG usvojenu 2003. godine, kojom je ocenjeno da se tužba vodi bez saglasnosti RS i srpskog naroda u BiH čime je grubo narušen princip ravnopravnosti konstitutivnih naroda.
"Legitimni predstavnici srpskog naroda nisu konsultovani ni kada je tužba podneta, ni u vodjenju spora. Tužba BiH protiv SCG pred Medjunarodnim sudom pravde je neprihvatljiva za predstavnike srpskog naroda... Tužba je de fakto tužba protiv RS i suštine Dejtonskog sporazuma", potvrdjeni su raniji zaključci parlamenta RS.
Još se ističe da "RS i srpski narod u BiH ne mogu istovremeno biti entitet, odnosno deo države tužioca i tužena strana".
Parlament je potvrdio i raniji stav da tužbu treba povući, a sva otvorena pitanja rešavati dijalogom ovlaštenih predstavnika sva tri konstitutivna naroda.
Poslanici: Cilj tužbe - ukidanje RS
Većina učesnika u raspravi ocenila je da je krajnji cilj tužbe ukidanje Republike Srpske.
Poslanik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Krstan Simić rekao je da tužbu nikada nije verifikovalo Predsedništvo BiH nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma i zatražio da to pitanje bude ponovo pokrenuto pred organima BiH kako bi oni zauzeli stav o tužbi.
Poslanik Srpske radikalne stranke Milenko Mihaljica istakao je da veliku odgovornost za sadašnji status tužbe snose i politički zvaničnici iz SCG, kao i srpski predstavnici u zajedničkim organima BiH. Prema njegovim rečima, prvi su pogrešili kada su povukli kontratužbu SCG protiv BiH, dok srpski predstavnici u institucijama BiH deceniju nisu učinili gotovo ništa da ospore legitimitet i legalitet tužbe.
Poslanici Srpske demokratske stranke takodje su osporili legitimitet i legalitet tužbe biH protiv SCG, podsećajući na genezu rata na prostorima bivše Jugoslavije i ističući da je rat u BiH bio gradjanski sukob u kojem su stradala sva tri ovdašnja konstitutivna naroda.
Poslanici Stranke demokratske akcije zastupali su drugačiju tezu, tvrdeći da je SCG izvršila agresiju na BiH o čemu, kako su rekli, svedoče stotine hiljada žrtava i prognanih. Oni su prethodno tražili da se ova tačka povuče sa dnevnog reda, navodeći da je parlament RS već nekoliko puta prethodnih godina raspravljao o tužbi i zauzimao stavove o ovom pitanju.
I poslanici Stranke za BiH i Socijaldemokratske stranke BiH smatraju da je tužzba legalna i legitimna i da Medjunarodnom sudu pravde u Hagu treba ostaviti da presudi u ovom sporu.
Prethodno je srpski član Predsedništva BiH Borislav Paravac izjavio da će sudski epilog tužbe BiH protiv SCG, bez obzira kakav on bio, zakomplikovati odnose unutar BiH, ali i odnose ove zemlje sa susednim zemljama.
Obraćajući se poslanicima u parlamentu RS, Paravac je rekao da je podnošenjem ove tužbe grubo prekršen Ustav BiH, ističući da je tužba nelegalna i nelegitimna, jer to "nije tužba BiH, već jednog njenog dela i jednog naroda".
Paravac je istakao da je krajem prošle godine pred Ustavnim sudom BiH pokrenuo inicijativu za ocenu ustavnosti podnošenja i vodjenja tužbe BiH protiv SCG, ali da će se, prema nezvaničnim informacijama, o tom pitanju odlučivati tek na plenarnoj sednici Ustavnog suda krajem meseca.
(Beta)
Poslanik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Krstan Simić rekao je da tužbu nikada nije verifikovalo Predsedništvo BiH nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma i zatražio da to pitanje bude ponovo pokrenuto pred organima BiH kako bi oni zauzeli stav o tužbi.
Poslanik Srpske radikalne stranke Milenko Mihaljica istakao je da veliku odgovornost za sadašnji status tužbe snose i politički zvaničnici iz SCG, kao i srpski predstavnici u zajedničkim organima BiH. Prema njegovim rečima, prvi su pogrešili kada su povukli kontratužbu SCG protiv BiH, dok srpski predstavnici u institucijama BiH deceniju nisu učinili gotovo ništa da ospore legitimitet i legalitet tužbe.
Poslanici Srpske demokratske stranke takodje su osporili legitimitet i legalitet tužbe biH protiv SCG, podsećajući na genezu rata na prostorima bivše Jugoslavije i ističući da je rat u BiH bio gradjanski sukob u kojem su stradala sva tri ovdašnja konstitutivna naroda.
Poslanici Stranke demokratske akcije zastupali su drugačiju tezu, tvrdeći da je SCG izvršila agresiju na BiH o čemu, kako su rekli, svedoče stotine hiljada žrtava i prognanih. Oni su prethodno tražili da se ova tačka povuče sa dnevnog reda, navodeći da je parlament RS već nekoliko puta prethodnih godina raspravljao o tužbi i zauzimao stavove o ovom pitanju.
I poslanici Stranke za BiH i Socijaldemokratske stranke BiH smatraju da je tužzba legalna i legitimna i da Medjunarodnom sudu pravde u Hagu treba ostaviti da presudi u ovom sporu.
Prethodno je srpski član Predsedništva BiH Borislav Paravac izjavio da će sudski epilog tužbe BiH protiv SCG, bez obzira kakav on bio, zakomplikovati odnose unutar BiH, ali i odnose ove zemlje sa susednim zemljama.
Obraćajući se poslanicima u parlamentu RS, Paravac je rekao da je podnošenjem ove tužbe grubo prekršen Ustav BiH, ističući da je tužba nelegalna i nelegitimna, jer to "nije tužba BiH, već jednog njenog dela i jednog naroda".
Paravac je istakao da je krajem prošle godine pred Ustavnim sudom BiH pokrenuo inicijativu za ocenu ustavnosti podnošenja i vodjenja tužbe BiH protiv SCG, ali da će se, prema nezvaničnim informacijama, o tom pitanju odlučivati tek na plenarnoj sednici Ustavnog suda krajem meseca.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.