Svedok Momčilo Mandić izjavio je danas na suđenju Radovanu Karadžiću pred Tribunalom u Hagu da su s proleća 1992. godine zločine nad nesrbima u BiH činile paravojne formacije iz Srbije koje je pozvala Biljana Plavšić.
"Plavšićka je bila zagovornik da sve paravojne formacije dođu da pomognu borbu srpskog naroda... Na Skupštini Republike Srpske je sama rekla da je ona pozvala Željka Ražnatovića-Arkana i njegove 'tigrove', 'bele orlove', 'žute ose'", tvrdio je Mandić, tadašnji ministar pravde RS.
Mandić je izjavio da su on i ministar policije Mićo Stanišić pokušali da suzbiju paravojne formacije, a da je Biljana Plavšić uživala podršku tadašnjeg premijera RS Vladimira Đerića.
"Oni su to shvatili kao lično i tražili izgovore da sklone mene i Stanišića. Predsednik Karadžić je na kraju to prihvatio, a to je bila greška... Trebalo je Plavšićku uhapsiti kada je rekla na Skupštini da je pozvala paravojske da dođu i čine zločine", rekao je svedok.
"U tom bi slučaju manje funkcionera RS sedelo ovde", rekao je Mandić.
Svedok je negirao da je bio blizak sa Karadžićem, ističući da su imali samo službene susrete i razgovore, nakon što je Karadžiću preneseno da je Mandić predlagao da i on i Alija Izetbegović budu uhapšeni da bi se smanjile tenzije.
Mandić je pred sudom ispričao da je to bio prijedlog nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova BiH Alije Delimustafića koji je on podržao, a "poltroni sa obe strane preneli šefovima".
"Nismo bili bliski, već je, naprotiv, postojao zazor, iako sam se trudio da sve radim časno i pošteno", naglasio je Mandić.
On je rekao da su pripadnici paravojski bili "zlikovci" koji su "pljačkali prvo nesrbe, pa onda i Srbe", silovali žene i ubijali.
Tvrdio je da je ministar Stanišić "takve hapsio" i da se komandant VRS Ratko Mladić protivio paravojnim formacijama.
"Plavšićeva i Đerić, kao profesori, nisu bili svesni šta znači pustiti paravojsku u sela - da pljačkaju i ubijaju žene i decu", kazao je Mandić, uz opasku da Biljana Plavšić "nije bila nacionalista, nego zla osoba" i da je iz biologije "doktorirala na puževima golaćima".
Tužilac Alan Tiger u sudnici je pustio tajno snimljeni razgovor Biljane Plavšić sa Ražnatovićevim "posilnim" zvanim Rus, u kojem se ona, 25. aprila 1992, raspituje o mogućnosti da "tigrovi" "dođu ovde".
Prisustvo "arkanovaca" i "šešeljevaca" u Sarajevu i okolini, tužilac Tiger dokazivao je i nizom presretnutih razgovora drugih srpskih zvaničnika, uključujući i ministra policije Stanišića.
Mandić je odgovarao da za prisustvo "arkanovaca" nije znao, a da su "šešeljevci" zapravo bili pripadnici Teritorijalne odbrane Novog Sarajeva koji su tu rođeni, a "politički" su pripadali Srpskoj radikalnoj stranki.
Pošto mu je tužilac Tiger predočio više dokumenata o tome, svedok je potvrdio i da su u proleće 1992. nesrpski civili, uključujući žene i decu, bili "protivzakonito držani u pritvoru" i da su lokalne srpske vlasti kršile njihova ljudska prava i Ženevske konvencije.
Mandić je, međutim, tvrdio da su Vlada i Predsedništvo RS nastojali da preuzmu "brigu o tome" upravo zato što "lokalne vlasti nisu postupale sa zarobljenicima kako treba i kršile su im ljudska prava".
Izjavu Biljane Plavšić iz tog vremena, koja mu je predočena, da Omarska "nije koncentracioni logor, već zatvor" i da su hiljade pritvorenih nesrba bile osuđene u regularnom pravosudnom postupku, Mandić je odbacio, uz opasku da se Biljana Plavšić ne "razume u pravosuđe".
"Kako može reći da su hiljade ljudi optužene i osuđene za tako kratko vreme - to je nemoguće", rekao je svedok.
Mandić je potvrdio da je i on bio angažovan u razmeni zarobljenika, pošto mu je tužilac Tiger predočio presretnute razgovore u kojima je učestvovao.
Svedok je šalom i neozbiljnim nazvao razgovor koji je u proleće 1992. vodio sa zvaničnicima bosanskih Hrvata, a u kojem je, između ostalog, rekao: "Držimo Turke pod opsadom, izgladnjujemo ih malo... Menjamo arhitekturu džamija i sinagoga u Sarajevu."
Prema rečima Mandića, to su bile "šale i prepucavanja na sarajevski način, bez obzira na naciju" zato što su sagovornici znali da ih prisluškuje i snima bivši kolega i tadašnji ministar policije u Sarajevu Munir Alibabić.
"On je svog predsednika snimao i osudio na osam godina zatvora, pa je posle hteo da mu se dodvori. A nije vam donosio snimke na kojima se čuje kako su ružno govorili o meni. Vi ćete se setiti da je on smenjen uz intervenciju bivše glavne tužiteljke Karle del Ponte i da mu je zabranjen rad u policiji do kraja života. Ja sam se u razgovorima rugao njemu i njegovom poltronstvu", rekao je Mandić.
Tužilac će Mandića sutra ispitivati još sat vremena, a zatim će početi da ga unakrsno ispituje Karadžić kome je za to odobreno 20 časova.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid u Srebenici i još osam bosanskih opština, artiljerijske napade na civile u Sarajevu, etničko čišćenje nesrba širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca 1992-95. godine.
(agencije/MONDO)
Mandić je izjavio da su on i ministar policije Mićo Stanišić pokušali da suzbiju paravojne formacije, a da je Biljana Plavšić uživala podršku tadašnjeg premijera RS Vladimira Đerića.
"Oni su to shvatili kao lično i tražili izgovore da sklone mene i Stanišića. Predsednik Karadžić je na kraju to prihvatio, a to je bila greška... Trebalo je Plavšićku uhapsiti kada je rekla na Skupštini da je pozvala paravojske da dođu i čine zločine", rekao je svedok.
"U tom bi slučaju manje funkcionera RS sedelo ovde", rekao je Mandić.
Svedok je negirao da je bio blizak sa Karadžićem, ističući da su imali samo službene susrete i razgovore, nakon što je Karadžiću preneseno da je Mandić predlagao da i on i Alija Izetbegović budu uhapšeni da bi se smanjile tenzije.
Mandić je pred sudom ispričao da je to bio prijedlog nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova BiH Alije Delimustafića koji je on podržao, a "poltroni sa obe strane preneli šefovima".
"Nismo bili bliski, već je, naprotiv, postojao zazor, iako sam se trudio da sve radim časno i pošteno", naglasio je Mandić.
On je rekao da su pripadnici paravojski bili "zlikovci" koji su "pljačkali prvo nesrbe, pa onda i Srbe", silovali žene i ubijali.
Tvrdio je da je ministar Stanišić "takve hapsio" i da se komandant VRS Ratko Mladić protivio paravojnim formacijama.
"Plavšićeva i Đerić, kao profesori, nisu bili svesni šta znači pustiti paravojsku u sela - da pljačkaju i ubijaju žene i decu", kazao je Mandić, uz opasku da Biljana Plavšić "nije bila nacionalista, nego zla osoba" i da je iz biologije "doktorirala na puževima golaćima".
Tužilac Alan Tiger u sudnici je pustio tajno snimljeni razgovor Biljane Plavšić sa Ražnatovićevim "posilnim" zvanim Rus, u kojem se ona, 25. aprila 1992, raspituje o mogućnosti da "tigrovi" "dođu ovde".
Prisustvo "arkanovaca" i "šešeljevaca" u Sarajevu i okolini, tužilac Tiger dokazivao je i nizom presretnutih razgovora drugih srpskih zvaničnika, uključujući i ministra policije Stanišića.
Mandić je odgovarao da za prisustvo "arkanovaca" nije znao, a da su "šešeljevci" zapravo bili pripadnici Teritorijalne odbrane Novog Sarajeva koji su tu rođeni, a "politički" su pripadali Srpskoj radikalnoj stranki.
Pošto mu je tužilac Tiger predočio više dokumenata o tome, svedok je potvrdio i da su u proleće 1992. nesrpski civili, uključujući žene i decu, bili "protivzakonito držani u pritvoru" i da su lokalne srpske vlasti kršile njihova ljudska prava i Ženevske konvencije.
Mandić je, međutim, tvrdio da su Vlada i Predsedništvo RS nastojali da preuzmu "brigu o tome" upravo zato što "lokalne vlasti nisu postupale sa zarobljenicima kako treba i kršile su im ljudska prava".
Izjavu Biljane Plavšić iz tog vremena, koja mu je predočena, da Omarska "nije koncentracioni logor, već zatvor" i da su hiljade pritvorenih nesrba bile osuđene u regularnom pravosudnom postupku, Mandić je odbacio, uz opasku da se Biljana Plavšić ne "razume u pravosuđe".
"Kako može reći da su hiljade ljudi optužene i osuđene za tako kratko vreme - to je nemoguće", rekao je svedok.
Mandić je potvrdio da je i on bio angažovan u razmeni zarobljenika, pošto mu je tužilac Tiger predočio presretnute razgovore u kojima je učestvovao.
Svedok je šalom i neozbiljnim nazvao razgovor koji je u proleće 1992. vodio sa zvaničnicima bosanskih Hrvata, a u kojem je, između ostalog, rekao: "Držimo Turke pod opsadom, izgladnjujemo ih malo... Menjamo arhitekturu džamija i sinagoga u Sarajevu."
Prema rečima Mandića, to su bile "šale i prepucavanja na sarajevski način, bez obzira na naciju" zato što su sagovornici znali da ih prisluškuje i snima bivši kolega i tadašnji ministar policije u Sarajevu Munir Alibabić.
"On je svog predsednika snimao i osudio na osam godina zatvora, pa je posle hteo da mu se dodvori. A nije vam donosio snimke na kojima se čuje kako su ružno govorili o meni. Vi ćete se setiti da je on smenjen uz intervenciju bivše glavne tužiteljke Karle del Ponte i da mu je zabranjen rad u policiji do kraja života. Ja sam se u razgovorima rugao njemu i njegovom poltronstvu", rekao je Mandić.
Tužilac će Mandića sutra ispitivati još sat vremena, a zatim će početi da ga unakrsno ispituje Karadžić kome je za to odobreno 20 časova.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid u Srebenici i još osam bosanskih opština, artiljerijske napade na civile u Sarajevu, etničko čišćenje nesrba širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca 1992-95. godine.
(agencije/MONDO)
