SUNOVRAT MILA ĐUKANOVIĆA! Odlazećem predsedniku Crne Gore naređeno da sruši svoje zgrade u Nikšiću - Ima kratak rok

Rotšild, najmoćnija porodica koja kroji sudbinu sveta po raznim teorijama. Ili ipak možda i nije tako? Da krenemo iz početka od istorijskih potvrdjenih činjenica. Ako se vratimo unazad, dolazimo do Srednjevekovne Evrope,  do 10  veka Hrišćanstvo uveliko gospodari Evropom. Politička moć je tada tesno povezana sa religijom, (a i čini se da je i danas isti slucaj u nekim zemljama). Oni koji nisu Hrišćani u tadašnjoj Evropi život im je otežan i nije im zahvalan. Najveće žrtve tih tadašnjih okolnosti su bili jevreji. Pošto nisu imali svoju državu da se povuku, bili su raštrkani širom Evrope, a većina u tadašnjem Svetom Rimskom carstvu. Nemačka je bila deo toga carstva, gde je bilo većine Jevreja. U mnogim gradovima, jevreji su bili prinudjeni da žive u odredjenim krajevima, danas je to poznato kao reč Geto-i. I grad Frankfurt nije bio izuzetak, od 1462 godine svi većina jevreji u Frakfurtu su zive izvan zidina grada u jednoj uskoj dugačkoj ulici. Ta ulica je bila poznata kao Judengasse ili ti Jevreska ulica. Bila je sačinjena od niza kuća zbijenih tesno jedna do druge. Tada se zgrade nisu razlikovale i prepoznavale po brojevima, već po veličini. Jedna zgrada je mogla biti primera Kuća Broda-"Schif",  druga Kuća Zlatnog Kamena- "Goldstein".... Na jednoj od takvih kuća bio je znak, Crveni Štit ili ti Roth ( na nemačkom crveno) + schild ( štit ) i porodica koja je zivela u kuci vodila se pod Rothschild istim imenom od 1528 godine. Kao i većina jevrejskih porodica tada i Rotšildi su se okrenuli finansijama. U Srednjevekovnoj Evropi, Hrišćanstvo je strogo branilo hrišćanima da pozamljuju pare na kamatu. Stavljajući ovaj profitabilni biznis u ruke jevreja. Iskustvo u finansijama kod jevteja počelo se prenositi sa generacije na generaciju. A i ni Rotšildi nisu bili izuzetak, oni su se specijalizovali za razmenu valuta i trgovinom vrednim novčićima i najbolji u tome od njih je bio Mayer Rothchild. On je preuzeo porodični biznis 1763 godine. I njegova velika izuzetna vredna kolekcija novčića privukla je pažnju aristokratije iz celog Svetog Rimskog carstva. Medju njima je bio i krunisani princ Wilhelm od Hesse-a. Princ je upoznao Majera 1769 godine, i ubrzo je naučio da mu veruje po svim pitanjima pogotovu finansijskim. Kada je Vilhem došao na vlast kao kralj Wilhelm IX od Hesse-a, unajmio je Majera da bude zadužen za njegove finansije poznato kao Court Jew. To je bila uopbičajna praksa u  tadašnjoj Evropi. Plemstvo bi svoje finansije poverilo jevrejima na rukovanje, u zamenu jevreji su plaćani ili  zaštitom, novcem ili su im po nekad dodeljivane plemićke titule. Majer je rukovao Vilheovim novcem od poreza i starao se da novac bude bezbedan.  Zadatsk koji je postao vrlo težak 1806 godine, kada je Napoleon izvršio invaziju na Hes, proterivajuci Vilhema i stavljajuci njegovo bogastvo u rizik. Ali Majer Rotšild  je bio pametan, i bio je spreman za Napolonovu invaziju. 1798 je poslao jednog od svojih 5 sinova, Nathan Rothschild-a u London da započne finansijski biznis sličan njegovom. Tako da Majer nije imao nikakvih problema da Vilhemovo bogastvo prebaci u London, gde ga je pozamljivao tada britanskoj kruni kralju George III. I sam Vilhem je finansirao britance da se bore protiv Napoleona da bi povratio svoju vlast. Majer Rotšild je umro 1812 godine, ostavljajući Vilheomo bogastvo i zaostavštinu Rotšlid u Nathan-ove ruke koji je ostao u Londonu. Dok je njegov stariji brat nastavio izvorni biznis u Franfurtu, trojica ostale braće raštrkana širom Evrope. Salomon Rothchild 1820 je pokrenuo finansijski biznis u Beču, Carl Rothchild 1821 u Napoliju a James Rothchild 1817  u Parizu. Bez obzira na daljinu koja ih je delila, braća su razvila istoumnu strategiju, pozamljivali su novac aristokratiji i lokalnim vladama. James Rotšild u Parizu, je postao bankar belgijskog kralja Leopolda I. Rotšild u Beču je pozamljivao pare zadnjem caru Sveyog Rimskog carstva, Francis-u II. Francis će 1818 godine dodeliti Rotšildima plemenite titule Barona - Freiherr na nemačkom, stavljajući Rotšilde medju plemstvo. Kroz naredne decenije, svaki put kada se neka Evropska vlada sruši i zameni drugom. Rotšildi su ti koji su bili prvi u redu da pruže finansijske pozajmice. To se desilo i za vreme Francuske Revolucije 1830 godine posle pada Svetog Rimskog carstva. Biznis pozajmica je bio mega uspešan,  pariska grana Rotšilda je narasla od 5 miliona dolara 1820 godine na preko 500 miliona do 1850 godine. U Nemackoj Rotsildi su nastavili da pruzaju iste usluge kao MMF danas. Stabilizovali su glavne valute i omogućili pozajmice vladama obe stvari naravno uz veliki dobitak profit. Naravno kroz 19 vek pet grana Rotšilda su nalravile i mnoge privatne investice pored pozamljivanja novca vladama. 1868 kupili su jednu od najvrednijih vinarija u Francuskoj poznatu danas kao Château Lafite Rothschild, 1875 finansirali izgradnju Suez kanal, 1883 finansirali izgradnju naftnog postrojenja u Baku, Azerbaijan izazibajući Rokfelerov monopol u Americi. Većinski deoničari u korporaciji koja dominira dijamant monopolu De Beers i Rio Tinto jedna od najvećih rudarskih kompanija. Ali tokom 20 veka nove generacije Rotsilda su vukle manje uspešne poteze 1990 godine Rotšild grana u Napoliju je izumrla, kada je zadnji Adolphe Carl Von Rothchild umro nije imao naslednike i njegovo bogastvo je pridruženo grani u Parizu. Rotšild grana u Nemačkoj slične sudbine, Mayer Carl Von Rothschild i Wilhelm Carl Von Rothschild imali su 11 kćeri ni jednog sina. Zato se bogastvo podelilo i moć dezintegrisala. Austrijskoj grani Rotšilda je išlo dobro dok Hitler nije došao na vlast. Kada je nazi Nemačka izvrsila aneksiju Austrije 1938 godine, Rošildi su bili primorani da rasprodaju finansijski biznis za trice prave vrednosti. Vecina ih je pobegla sa onom likvidnošću sto je imala pri ruci. Jedan od njih Louis Nathaniel De Rothschild je uhvacen prilikom bega. I oslobodjen je, posto je plaćena najveća otkupina za to doba 21 milion dolara 1939 godine u današnjem novcu oko 370 miliona. Tako da su skoro bakrotirali Austrijska grsna Rotšilda, nacisti su im zaplenili biznis, vile i vrhunsku kolekciju umetnina. Par godina kasnije isto ce zadesiti i granu u Parizu po nacističkom osvajanju Francuske. Kolekcija umetnicka koju su imali je bila toliko izuzetna, da su Hitler i Gering doleteli u Pariz da bi za sebe birali ono sto im se svidja. Kroz dokumenta nacisticka o zapleni zna se da su im zaplenili 5003 umetnickih objekata iz Rotšild kolekcije većina nikada nece biti vraćena. Francuski Rotšildi su imali nesto srece u povratu otetetog biznisa. Ali onda su došli na vlast francuski socijalisti François Mitterand koji su nacionalizovali njihove banke 1981 godine. Na kraju samo je Engleska grana Rotšilda preživela 20 vek sa ne taknutim i ne okrnjenim bogastvom. Glavi glava porodice tokom kasnije 20 veka je Sir Evelyn Rothschild koji je bio  finansijski savetnik do kraja  života engleske kraljice Elizabeth. Povukao se sa čela vodjstva porodice 2003 godine, predajući vodjstvo David René De Rothschild-u pripadniku Pariske grane koji će povezati Engleski Rotšild entitet i Pariski u jedno. On je uspeo da osigura tajnost o stvarnom bogastvu porodice Rotšild, preko mreza kompanija koje započinju u Švajcarskoj i završavaju se Boga pitaj gde. E sad porodica koja je bila u 19 veku na vrhuncu svoje moci, po nekima je danas samo delić one moći koju su imali. Statistički gledano to i ima smisla, 90% bogatih porodica gube svoje bogastvo značajno do 3 generacije. Zato što teško je da budeš finansijski odgovoran kada si rodjen u bogastvu i nemaš poštovanje za zaradjeni novac. Zašto da se mučiš učeći i trošiti vreme usavrsavajuci se  kako da investiraš i umnožavaš bogastvo kada možeš da trošiš i šakom i kapom ono što ti je deda ostavio i da uživaš u životu.

Milo jaci od Trumpa.