Premijer Republike Srpske Milorad Dodik položio je danas venac na spomen Krst na Vojničkom groblju u Bratuncu na 18. godišnjicu pogibije srpskih boraca i civila 1992. godine, upozorivši na selektivnu pravdu kada je reč o srpskim i muslimanskim žrtvama.
Dodik je izjavio da niko ne spori činjenicu da su u Srebrenici nastradali Bošnjaci, ali je očigledno ignorisanje činjenice da su na prostoru Podrinja nastradali Srbi u kontinuitetu što govori o kreiranju istine koja to nije i nepravde.
"Značaj koji se daje ovim događajima (Srebrenici i Bratincu) od strane međunarodne zajednice govori o selektivnoj pravdi", rekao je Dodik novinarima na vojnom groblju u Bratuncu i naglasio da je došao da oda poštu svim stradalima.
Prema njegovim rečima, ne može se održati princip po kome su jedni samo žrtve a drugi samo zločinci.
Premijer je dodao da zločin ne može da bude prihvatljiv za RS niti da je zločin učinjen u ime Srpske.
Dodik je rekao da svaka politizacija stradanja i Srba i Bošnjaka ne doprinosi istini.
On je ponovio da RS nikada nije sporila da treba da odgovaraju oni koji su počinili zločine, ali da spori nastojanje da se za zločin u Srebrenici konstatuje da je genocid i na toj oceni stvara platforma za osudu čitavog srpskog naroda.
"Neki ovih dana govore u ime cele BiH za šta nemaju mandat. Tako je (visoki predstavnik u BiH Valentin) Incko juče (na komemoraciji u Potočarima) rekao da svi koji negiraju da se desio genocid ne pripadaju ovom istorijskom trenutku", rekao je Dodik.
On je napomenuo da se u tom trenutku pored Incka nalazio premijer Turske Redžep Tajip Erdogan, čija zemlja negira genocid nad Jermenima već 100 godina i ukazao da su to očigledno različiti aršini pravde.
Dodik je takođe je naglasio da RS ne može da prihvati pokušaj sarajevske političke elite koja zločin u Srebrenici politizuje toliko da pravi osnovu za političke obračune u BiH.
"Ne može Srebrenica da bude genocidno mesto, a 29 hiljada Srba samo usput spomenuto", rekao je Dodik, uz ocenu da je jučerašnji događaj u Srebrenici pokazao da je srpski narod tolerantan jer se nije dogodio nijedan incident iako su mnogi istakli ratne zastave BiH.
"Ako je bio genocid onda se desio ovde u Podrinju i ovde su stradali ljudi, a za to su odgovorni pojedinci. Ukoliko su učestvovale institucije bile su zloupotrebljene", rekao je Dodik.
Na pitanje kako komentariše nedolazak predsednika Srbije u Bratunac i to što je juče bio u Srebrenici na obeležavanju 15 godina od zločina u tom mestu, Dodik je rekao da bi lično voleo da je Tadić prisutan i u Bratuncu, ali da ga nije pitao za razloge ni dolaska ni nedolaska.
"Smatram se nekompetentnim da to komentarišem", rekao je Dodik.
Premijer RS je naglasio da BiH može da bude Dejtonska, da je RS u nju unela svoj subjektivitet i volju naroda i da je jedino sa te pozicije moguće da se razgovara.
"Nismo zainteresovani za jaku BiH", rekao je Dodik na groblju u Bratuncu.
On je nešto kasnije na Trgu ispred Doma kulture u tom gradu, gde je nastavljeno obeležavanje godišnjice, rekao da BiH ne može da ide dalje a da se ne pita RS.
On je dodao da RS nije zainteresovana za ustavne promene u BiH, a da će kada dođe vreme za promenu ustava dati predloge.
Vence su pored Dodika na vojničkom groblju u Bratuncu položili i generalni konzul Srbije u Banjaluci Jadranka Derajić, zamenik visokog predstavnika u BiH Kris Benet, delegacija skupštine RS i veća naroda RS, zajedničkih institucija, izaslanik predsednik RS Duško Ćetković i drugi.
Na Petrovdan 1992. muslimanske snage pod komandom Nasera Orića upale su u srpska sela Zalazje, Biljača, Sase i Zagone i ubile i izmasakrirale 69 srpskih civila, više od 70 ranili, a 19 se vode kao nestali.
Sela su opljačkana, spaljena i još nisu obnovljena.
Od maja do decembra 1992. u napadima muslimanskih snaga uništeno je i razoreno na desetine srpskih sela i na najbrutalniji način ubijene stotine srpskih civila u opštinama Srebrenica, Bratunac i Skelani.
Samo na području Srebrenice u tom periodu napadnuto je 21 srpsko selo u kojima je ubijeno više od 400 civila.
U napadu na 22 srpska sela opštine Bratunac u istom periodu ubijeno je najmanje 560 ljudi.
Na Božić 1993, združene snage podregije Srebrenica pod komandom Orića u ranim jutarnjim satima napale su srpska sela na području Kravica u opštini Bratunac i ubile 48 meštana.
Od 7. do 16. marta 1993. uništeno je 688 domaćinstava i oskrnavljeno pravoslavno groblje u Kravicama.
Na području opština Srebrenica, Zvornik, Milići, Bratunac, Vlasenica i Osmaci u toku rata stradalo je najmanje 1.300 ljudi srpske nacionalnosti, dok je na širem području srednjeg Podrinja i Birča stradalo ukupno 3.267 Srba.
Bez jednog ili oba roditelja ostalo je oko 800 dece, a oko 5.400 porodica ostalo je bez pokretne i nepokretne imovine.
Za zločine počinjene nad srpskim stanovništvom na području Srebrenice, Bratunca i okolnih mesta niko nije do sada odgovarao pred sudovima u BiH.
Haški tribunal je podigao optužnicu protiv Orića i 2006. mu izrekao zatvorsku kaznu od dve godine zato što nije sprečio zločine nad Srbima.
U žalbenom postupku prvostepena presuda je preinačena, a Orić oslobođen bilo kakve krivice.
(Tanjug)
