Tribunal u Hagu prihvatio zahtev bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina da vanredno preispita pravosnažnu presudu kojom je on osuđen na 17 godina zatvora zbog zločina nad hrvatskim zarobljenicima u Vukovaru 1991. godine.
U istoriji Tribunala to je prvi slučaj prihvatanja zahteva za preispitivanje presuda, kao poslednjeg pravnog leka.
Apelaciono veće Tribunala će, kako je navelo u večeras objavljenoj odluci, uskoro zakazati raspravu o preispitivanju presude.
U maju 2009. godine, isto veće Tribunala je, usvojivši žalbu Tužilaštva, povećalo kaznu Šljivančaninu sa pet na 17 godina zatvora, proglasivši ga krivim za pomaganje ubistva, a ne samo za mučenja 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara, 20-21. novembra 1991.
Šljivančanin je tada bio načelnik za bezbednost Gardijske brigade JNA kojom je komandovao Mile Mrkšić. Tribunal je Mrkšića zbog pomaganja zločina na Ovčari pravosnažno osudio na 20 godina zatvora.
Šljivančaninova odbrana je zatim podnela zahtev za varedno preispitivanje presude, tvrdeći da postoje nove činjenice koje pokazuju da Šljivančanin u novembru 1991. nije znao da je naređeno da se sa Ovčare povuče vojna policija JNA. Potom su zarobljenike streljali pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane i paravojnih formacija.
U junu ove godine pred Tribunalom je održana rasprava na kojoj je odbrana kao novu činjenicu predstavila svedočenje Miodraga Panića, koji je bio načelnik štaba Gardijske brigade JNA.
Panić je izjavio je da je 20. novembra 1991. prisustvovao sastanku Mrkšića i Šljivančanina, i da Mrkšić nije pominjao povlačenje vojne policije sa Ovčare.
Današnjom odlukom, Apelaciono veće je prihvatilo Panićevo svedočenje kao novu činjenicu koja opravdava preispitivanje presude.
To veće kojim predsedava Teodor Meron je u pravosnažnoj presudi zaključilo da je "Mrkšić morao reći Šljivančaninu" da je povukao vojnu policiju, iako se prvostepeno veće u presudi kojom je Šljivančanina osudilo na pet godina zatvora, tim razgovorom uopšte nije bavilo.
Veće sudije Merona, prihvatajući zahtev za preispitivanje sopstvene presude, navodi da ukoliko bi se dokazalo da je Panićevo svedočenje istinito, to moglo "eliminisati osnovu" presude kojom je Šljivančanina proglasilo krivim za pomaganje ubistva hrvatskih zarobljenika.
Na raspravi koja će uslediti, odbrana i optužba imaće priliku da pred sudijama izvedu dokaze koje će učvrstiti ili opovrći Panićev iskaz.
Tužioci su tokom junske rasprave tvrdili da je Panić lagao, kako bi i sebe zaštitio od optužbi da je saučesnik, a i da bi Šljivančanina i JNA prikazao "u lepšem svetlu".
U pritvoru Tribunala, Šljivančanin, uhapšen u junu 2003. godine, izdržao je, tokom pretprocesnog postupka i suđenja, 90 odsto prvostepene kaznu od pet godina zatvora.
Na privremenu slobodu, posle te presude, pušten je u decembru 2007, a vratio se 4. maja 2009. godine, dan uoči izricanja pravosnažne presude kojom je osuđen na 17 godina zatvora.
(Beta)
Apelaciono veće Tribunala će, kako je navelo u večeras objavljenoj odluci, uskoro zakazati raspravu o preispitivanju presude.
U maju 2009. godine, isto veće Tribunala je, usvojivši žalbu Tužilaštva, povećalo kaznu Šljivančaninu sa pet na 17 godina zatvora, proglasivši ga krivim za pomaganje ubistva, a ne samo za mučenja 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara, 20-21. novembra 1991.
Šljivančanin je tada bio načelnik za bezbednost Gardijske brigade JNA kojom je komandovao Mile Mrkšić. Tribunal je Mrkšića zbog pomaganja zločina na Ovčari pravosnažno osudio na 20 godina zatvora.
Šljivančaninova odbrana je zatim podnela zahtev za varedno preispitivanje presude, tvrdeći da postoje nove činjenice koje pokazuju da Šljivančanin u novembru 1991. nije znao da je naređeno da se sa Ovčare povuče vojna policija JNA. Potom su zarobljenike streljali pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane i paravojnih formacija.
U junu ove godine pred Tribunalom je održana rasprava na kojoj je odbrana kao novu činjenicu predstavila svedočenje Miodraga Panića, koji je bio načelnik štaba Gardijske brigade JNA.
Panić je izjavio je da je 20. novembra 1991. prisustvovao sastanku Mrkšića i Šljivančanina, i da Mrkšić nije pominjao povlačenje vojne policije sa Ovčare.
Današnjom odlukom, Apelaciono veće je prihvatilo Panićevo svedočenje kao novu činjenicu koja opravdava preispitivanje presude.
To veće kojim predsedava Teodor Meron je u pravosnažnoj presudi zaključilo da je "Mrkšić morao reći Šljivančaninu" da je povukao vojnu policiju, iako se prvostepeno veće u presudi kojom je Šljivančanina osudilo na pet godina zatvora, tim razgovorom uopšte nije bavilo.
Veće sudije Merona, prihvatajući zahtev za preispitivanje sopstvene presude, navodi da ukoliko bi se dokazalo da je Panićevo svedočenje istinito, to moglo "eliminisati osnovu" presude kojom je Šljivančanina proglasilo krivim za pomaganje ubistva hrvatskih zarobljenika.
Na raspravi koja će uslediti, odbrana i optužba imaće priliku da pred sudijama izvedu dokaze koje će učvrstiti ili opovrći Panićev iskaz.
Tužioci su tokom junske rasprave tvrdili da je Panić lagao, kako bi i sebe zaštitio od optužbi da je saučesnik, a i da bi Šljivančanina i JNA prikazao "u lepšem svetlu".
U pritvoru Tribunala, Šljivančanin, uhapšen u junu 2003. godine, izdržao je, tokom pretprocesnog postupka i suđenja, 90 odsto prvostepene kaznu od pet godina zatvora.
Na privremenu slobodu, posle te presude, pušten je u decembru 2007, a vratio se 4. maja 2009. godine, dan uoči izricanja pravosnažne presude kojom je osuđen na 17 godina zatvora.
(Beta)
