Dvojica stočara iz Istre mesecima su tražili od Zavoda za zapošljavanje da im nadje pastire za čuvanje stada, ali i pored plate od 1.000 evra za čuvanje i 400 evra za mužu, niko od nezaposlenih nije želeo taj posao.
Dvojica stočara iz Istre mesecima su tražili od Zavoda za zapošljavanje da im nadje pastire za čuvanje stada, ali i pored plate od 1.000 evra za čuvanje i 400 evra za mužu, niko od nezaposlenih nije želeo taj posao.Stočari su na kraju zatražili od MUP-a dozvolu da zaposle pastire iz Makedonije, ali ga još nisu dobili, piše "Večernji list" i naglašava da u isto vreme 12 do 15 hiljada stanovnika Istre i Kvarnera radi u Italiji na različitim poslovima - od čišćenja, čuvanja dece i starijih članova porodica, do rada u brdogradilištima.
Bruno Bulić, predsednik Sindikata Istre, tvrdi da kvalifikovani majstor, koji je nekoliko godina radio na hrvatskim brodogradilištima i izučio zanat, u Italiji mesečno zaradi oko 2.000 evra.
Razne su forme i načini na koje Hrvati rade u inostranstvu, a još čudnije i sumnjivije okolnosti pod kojima stranci rade u Hrvatskoj.
Bulić tvrdi da se na hrvatskim gradilištima nalazi mnogo više stranaca nego što to kaže službena statistika. Prema Strategiji migracijske politike Hrvatske, u toj državi oko 10.000 stranaca radi uz radnu dozvolu ili poslovnu vizu, ali je stvaran broj mnogo veći.
Stranac u nekom hrvatskom brodogradilištu ne dobije od svog gazde na ruke više od 1.500 do 1.700 kuna (18.000 do 21.400 dinara) - novac za koji domaća radna snaga neće da radi.
Oni koji rade legalno ne smeju, prema svim standardima, biti plaćeni lošije od domaće radne snage, ali brodogradilišta su za ovu godinu dobila samo 110 novih radnih dozvola. Ostali rade "na crno".
Vlada je krajem prošle godine odobrila da se tokom ove godine u Hrvatskoj zaposli samo 1.037 novih stranaca, i to uglavnom u turizmu, gradjevini i brodogradnji, dok su preduzeća tražila da kvota za strance bude trostruko veća.
Zavod za zapošljavanje predložio je da ovogodišnja kvota bude oko 3.500 radnika, ali zbog otpora sindikata vlada je srezala te zahteve. Do konačnog broja zavod je došao analizirajući registrovane potrebe preduzeća za koja nije mogao osigurati traženi broj radnika i pored 300.000 nezaposlenih.
BiH je tradicionalno izvor radne snage, ali se preduzetnici sve česće okreću i drugim tržištima. Radnici dolaze iz slovenskih zemalja jer je zbog sličnosti jezika manji trošak integracije, komentariše demograf Andjelko Akrap, koji veruje da će u budućnosti Hrvatska svoje potrebe popunjavati iz Bugarske, Rumunije, Srbije, Ukrajine i drugih zemalja.
Bugari su i službeno zatražili potpisivanje sporazuma o slobodnom protoku radne snage, ali Hrvatska nema nikakvog razloga da već sada pristane na takav sporazum. Hrvatska će i tako morati da otvori granice za radnike iz Evropske unije, kada postane članica EU, piše "Večernji list".
(Tanjug)
