OTKAZUJU SE REZERVACIJE, CENE PODIVLJALE NA PRIMORJU! Samo bogataši mogu ovo da priušte, turistički radnici se ne slažu

Širom dalmatinskog primorja i ostrva ovih dana otkazuju se rezervacije, što je uzrok previsokih cena smeštaja i svake druge turističke ponude, piše Slobodna Dalmacija. Prosečna hrvatska porodica ne može da letuje, pa sve češće biraju druge mediteranske zemlje koje su pristupačnije. Računa se da bi četveročlana porodica sedmični odmor usred sezone platila 1.200 eura u privatnom smeštaju, pa čak oko 4.000 u hotelskom smeštaju, dok u Egiptu i Tunisu slična ponuda košta od 280 do 1400 evra.

Čelnik dubrovačke Turističke zajednice (TB) Miro Drašković navodi da "svaka kuća ima svoju poslovnu politiku i TB se u nju ne može mešati niti na nju uticati. Cenu koja prolazi na tržištu određuje tržište, a na svakom privrednom subjektu je da odredi momenat kada će reagovati kako bi svoje poslovne planove realizovao na godišnjem nivou“.

Što se tiče cena u odnosu na konkurentske destinacije, iz TZ ističu da je Dubrovnik zauzeo 16. mesto u istraživanju "Barometar troškova grada pošte” među 35 evropskih gradova. Ovo rangiranje se utvrđuje uzimajući u obzir prosečne cene smeštaja, hrane, pića i atrakcija. Kada se uporedi sa Nicom, Brižom, Bečom i Helsinkijom pokazuje da je Dubrovnik grad izuzetno skupih turističkih atrakcija i jeftinije hrane i pića.

A Nino Dubretić, menadžer "Direct Bookera", smatra da je Dubrovnik na nivou ostatka ugostiteljstva, da su cene porasle zbog rasta troškova, inflacije i drugde te da su oni koji idu u gradovi zapadne Evrope neće reći da je neki grad jeftiniji od Dubrovnika. "Smatram da smo mi destinacija po troškovima prema gostima", kaže Dubretić koji, kada je reč o smeštaju, pre svega ističe da se ne može generalizovati da li je Dubrovnik ili neka druga destinacija skupa ili ne.

"S obzirom na to da je većina kreveta u Dubrovniku u privatnom smeštaju, ne možemo biti ni skupa destinacija u poređenju sa kvalitetnom destinacijom gde su većina hoteli. Mislim da se u Dubrovniku, kada je smeštaj u pitanju, može pronaći cena po meri za svakog gosta. Ovako inače funkcioniše smeštaj,  kada nema dovoljno gostiju cena pada.

Ovo čini industriju smeštaja pogodnom za goste, pa oni koji rezervišu na vreme za visoku sezonu mogu da potroše jeftinije, ako dođu u poslednjem trenutku kada ima slobodnog mesta, povoljnije nalaze smeštaj ako im je dobra cena prioritet u pogledu kvaliteta. Verujem da nismo skupa destinacija u kontekstu smeštaja, pogotovo zato što je Dubrovnik brend, mada će neko kritički reći da nemamo ništa. Imamo brend. Dubrovnik je prepoznatljiv u svijetu i na 'bucket-listi' mnogih gostiju iz raznih razloga, uključujući povijesne, kulturne, filmske, prirodne ljepote, pa kvalitet naplaćujemo upravo onoliko koliko je gost spreman da plati", kaže Dubretić. Kada je reč o cenama turističkih usluga, Slobodna Dalmacija je za komentar zatražila i Hrvatsku gospodarsku komoru. A predsednica Županijske privredne komore Nikolina Trojić ističe da su cene uvek rezultat tržišnih okolnosti.

Iznad proseka

"Naše ponude su povećane u svim segmentima zbog povećanih ulaznih troškova, ali ih ima i drugde, u tome nismo posebni. Činjenica je da smo uvek bili iznad proseka na Mediteranu po cenama, a činjenica je da smo uprkos tome uvek imali potražnju za destinacijom, jer smo nudili određeni standard kvaliteta i bezbednosti", kaže Trojić i dodaje da će vreme pokazati da li smo generalno kao destinacija previše podigli cene.  "Turistički radnici godinama sistematski svakodnevno prate pristigle rezervacije i reakciju tržišta na trenutnu cenu. Pa nije novo da se cene menjaju i prilagođavaju tražnji.

Isto tako, julske rupe nisu ništa novo, pre bih rekao da ukazuju na normalizaciju. I pre korone smo imali bolju popunjenost u hotelima u septembru nego u julu, čak su i cene bile veće u septembru nego u julu. Možda se sada stvorio neki strah zbog povećanja kapaciteta u privatnom smeštaju, ali i to je tržište, ako se ne popuni po sadašnjoj ceni onda treba dodati sadržaj ili smanjiti cenu.

Došlo je do blagog dezorijentacije jer naša tradicionalna tržišta, posebno Velika Britanija i Nemačka, prolaze kroz izvesnu krizu i pad standarda, pa vidimo oprezne i suzdržane rezervacije sa tih tržišta, ali ne sumnjam u iskustvo i instinkt naši turistički radnici. Na kraju krajeva, najskuplji je prazan krevet, pa će kapaciteti biti popunjeni, a finansijske efekte sezone 2023. analiziraćemo za godinu dana", ističe Trojić i navodi problematične oblasti naše ovogodišnje ponude. "Kvalitet ponude našeg grada oduvek je bio u vrhu hrvatske ponude. Moći više i bolje je imperativ svake turističke destinacije. Međutim, sa sve većim uvozom nekvalifikovane radne snage, i taj kvalitet i autentičnost destinacije opadaju. Naša je sudbina da budemo maštovitiji i nađemo način da privučemo goste. To je stalna igra na zanimljivom turističkom tržištu.

Dubrovnik beleži porast posetilaca, a domaći su na trećem mestu

Prema podacima TZ, Dubrovnik u prvih pet meseci 2023. beleži značajan porast u broju posetilaca i noćenja, premašujući cifre iz istog perioda prošle godine. Prema sistemu za prijavu i odjavu turista eVisitor za Dubrovnik, zabilježeno je ukupno 307.418 dolazaka i 824.250 noćenja, što predstavlja povećanje od 46% u dolascima i 30% više u noćenjima.

Strani turisti ostvarili su 276.834 dolazaka i 756.446 noćenja, a domaći 30.584 dolazaka i 67.804 noćenja. Prvih pet zemalja dolaska su Velika Britanija, SAD, Hrvatska, Nemačka i Francuska. Maj je bio izuzetan mesec za Dubrovnik sa 136.506 dolazaka i 409.592 noćenja. Ove brojke govore o porastu dolazaka od 38 odsto i povećanju noćenja od 29 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, pohvalio se Drašković.

(MONDO)