Ovom deonicom od 21. jula prošle godine, do kraja prošlog meseca prošlo 2.067.291 vozila, a državaCrna Gora je na taj način prihodovala više od 8,5 miliona evra. Tokom prvih godinu dana na ovoj deonici auto-puta dodgodilo se 36 saobraćajnih nezgoda, nije bilo smrtnih slučajeva, a ubedljivo najviše nezgoda, njih 28, desilo se zbog samozapaljivanja vozila.
Veliki uspon i toplo vreme uzroci "kuvanja" vozila
"Auto-put Princeza Ksenija nas je spasio, zaista nam mnogo znači. Nama meštanima, ali i turstima za koje je kanjon Morače bio asocijacija za deonicu smrti. Jeste dolazilo do zapaljivanja vozila, mahom francuskih proizvođača. Monteput formirao je svoj vatrogasni tim koji je sve vreme aktivan i odmah reaguje u ovakvim situacijama. Razlozi za ove nezgode jesu visoke temperature, ali i neispravnost vozila. Stoga pre nego što se krene na put morate proveriti svoj automobil, kako ne bi došlo do incidenata ovakve vrste", kaže za RINU Branko Popović.
Iz Monte puta saopšteno je da je služba zadužena za održavanje auto-puta u potpunosti odgovorila zadatku i postavljanim ciljevima. Na prilazu na auto-put iz pravca Kolašina u Matejaševu trenutno se izvode radovi na rekonstrukciji saobraćajnice duge osam kilometara i to neretko uslovljava gužve u saobraćaju.
"Redari regulišu saobraćaj i naizmenično propuštaju vozila. Nekad se tu formiraju i kilometarske kolone vozila i čeka se do sat vremena. Ovaj put se radi jer je bio u jako lošem stanju, nije bio ni bezbedan pa mu je sanacija bila neophodna", dodaje Popović.
Deonica se proteže od mosta Vlado do mosta Drcki. Za njegovu preko potrebnu rekonstrukciju izdvojeno je preko šest miliona evra. "U narednih osam meseci očekujemo da tu imamo modernu, bezbednu saobraćajnicu, koja će olakšati dolazak u Kolašin", istakao je premijer Dritan Abazović koji je prisustvovao zvaničnom početku radova krajem meseca aprila.
Međutim, mnogi sada čekaju drugu deonicu, ali zvaničnici za novih, planiranih 20 kilometara, nemaju dobre vesti. Do tada će oni koji se već nisu vozili brzom deonicom kroz Crnu Goru uživati blagodeti onoga što je napravljeno do jula prošle godine. Novi crnogorski auto-put ima 20 mostova, 16 dvocevnih tunela i četiri petlje. Polovinu deonice čine vijadukti i tuneli, a složenost trase potvrđuje i činjenica da vozači iz pravca Podgorice putovanje počinju na 60 metara nadmorske visine, i da se nakon određenog vremena penju 1.100 metara i to u planinskom delu.
Cena tag uređaja, kako se navodi, iznosi 20 evra, dok minimalna uplata na korisnički račun iznosi 50 evra za pojedince, odnosno 112,5 evra za preduzeća, i na taj način korisnici ostvaruju popust od deset odsto na cenu putarine, pišu podgoričke Vijesti.
"Zato treba da ste dobar vozač. Prošle godine mnogi automobili su prokuvali, čak se i zapalili. Ceo put je u dobrom usponu", kaže Blicu prevoznik koji ovu rutu koristi često.
Putovanjem novim auto-putem zaobilaze se "najcrnje" tačke i kanjon "Morače" - drugi najdublji kanjon u Evropi. Na 1.300 metara se nalazi njegova najdublja tačka. Deo kanjona u kome se reka Mrtvica uliva u Moraču, se smatra crnom tačkom za sve vozače. Naime, upravo tu se događa i najveći broj nesreća.
Maksimalna brzina 100 km na čas
Maksimalna brzina na auto-putu je 100 km na čas. Pritom je zabranjena vožnja vozila čija je brzina manja od 50 km/h. Nakon prelaska naplatne rampe, čekaju vas 3 trake. Ukoliko izaberete pogrešnu traku, ili promašite prvo isključenje za more nema potrebe za panikom, jer postoji i drugo. U slučaju bilo kakvog problema, iz komandnog centra aktiviraju se sve nadležne službe policija, vatrogasci, ali i oni koji održavaju i nadziru auto-put.
Na novoj deonici postoje tri naplatne rampe na Smokovcu, po jedna na Pelevom brijegu i Veruši i dve na Mateševu, i to je puni kapacitet naplatnih rampi. Postoje mešovite rampe gde možete platiti gotovinom, karticama i elektronski, a na Smokovcu, Veruši i Pelevom brijegu je po jedna rampa za elektronsku naplatu putarine. Putarina za motore iznosi 1,5 evra, za putnička vozila 3,5 evra, a za kamione i autobuse 17 evra u jednom pravcu.
Ministar finansija Aleksandar Damjanović kazao je danas da se sutra obeležava godina dana od otvaranja prve deonice auto-puta Princeza Ksenija, i da se za ovo vreme malo toga uradilo, odnosno u definisanju priprema za nastavak gradnje.
"To se mora preokrenuti. Gubljenje vremena je najveći problem za Crnu Goru, da li će ova ili neka druga kompanija biti naš partner je od manjeg značaja u odnosu na strateški prioritet a to je da se što prije stvore uslovi za nastavak gradnje i povezivanje Srbije i Crne Gore auto-putem", poručio je Damjanović na sednici tamošnje Vlade.
Neverovatni slučajevi kršenja propisa
Monte put je objavio snimak na svojoj Jutjub stranici na kojima se vidi nekoliko slučajeva kršenja propisa, kao što su npr. parkiranje vozilu u tunelu da bi se napisao grafit, okretanje vozila u tunelu, preticanje u tunelu...
"Za godinu, na auto-putu je zabilježeno ukupno 50 saobraćajnih nezgoda. Smrtno stradalih nije bilo, sa povrijeđenima ukupno 12 saobraćajnih nezgoda. Lake tjelesne povrede zadobilo je ukupno 13 osoba, a teške tjelesne povrede dvije osobe. U 38 saobraćajnih nezgoda zabilježena je samo materijalna šteta", rekli su iz Monteputa.
Obustave saobraćaja su realizovane nakon težih incidenata koji zahtevaju uviđaje i imali su 14 slučajeva zatvaranja saobraćaja, koja su u prosjeku trajala oko sat i po.
Ko je princeza Ksenija
Svi se pitaju ko je bila princeza Ksenija po kojoj je auto-put kroz Crnu Goru dobio ime. Ksenija Petrović Njegoš važila je za veoma obrazovanu, inteligentu i darovitu ženu. Rođena je 22. aprila 1881. godine na Cetinju i to kao deseto dete i osma kći kralja Nikole Petrovića Njegoša i Milene Petrović. Važila je i za najlepšu među sestrama. Tvrdi se i da je bila vrlo posebna za vreme u kom je živela. Ostala je upamćena po tome što je bila prva žena na Balkanu koja je vozila automobil, i kao jedina princeza koja se bavila fotografijom u tom vremenu.
Svoje visoko obrazovanje stekla je baš na dvoru, za razliku od ostale dece kralja Nikole i Milene koja su svoje obrazovanje stekli u inostranstvo. Nije bila udata, i pored mnogih prosaca koje je imala. Samo neki od njih bili su srpski kralj Aleksandar Obrenović, grčki prinčevi Nikola, Đorđe i Andrej, kao i bugarski car Ferdinand. U to doba bila je to čudna odluka koju je donela kraljeva kći, jer su sve njene sestre bile udate za nekog iz kraljevske porodice širom tadašnje Evrope. Kako kažu mnogi istorijski izvori, odluka koju je donela, da život provede kao neudata žena, dovela je u pitanje čak i mnoge međudržavne odnose.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Blic biznis)
Rapsodija Zvezde, Olimpijakos je pao u Areni: Ovako se ide u plej-of Evrolige!
Zvezda pokazala Evropi da joj je mesto u plej-ofu: Kad imaš igrača koji može sve, pobede se i najbolji!
Stručnjak za energetiku o sankcijama NIS-u: Cene goriva bi otišle u nebesa i došlo bi do nestašice
Ovako će izgledati novi kružni tok u centru Beograda! U sredini sat od 15.000.000 RSD: "To će biti simbol grada"
NOVO NA MONDO PORTALU: Probaj MONDO sudoku, svaki dan u 19h nova igra!