U Hrvatskoj će početi da se pojavljuju tornada u kasno proleće, leto ili ranu jesen.
Prema rečima klimatologa, nevremena u Hrvatskoj mogla bi da postanu sve učestalija, a mogu da se očekuju i tornada.Usled jučerašnje superćelijske oluje četiri osobe su izgubile život, više od 2.000 je povređeno, a materijalna šteta se još utvrđuje.
U Hrvatskoj su udari vetra juče bili i do 180 kilometara na čas. Hrvatska nije navikla na ovakvo ekstremno vreme koje odnosi ljudske živote pa se sve više postavlja pitanje stoje li iza ovakvih naleta oluja klimatske promene. O nastanku ove oluje i klimatskim promenama na koje klimatolozi posebno upozoravaju poslednjih nekoliko godina pričao je Branko Grisogono, klimatolog, geofizičar i profesor na zagrebačkom Prirodoslovno-matematičkom fakultetu. On kaže da je jučerašnje nevreme vrlo verovatno posledica upravo klimatskih promena.
"Može se reći da je verovatno posledica klimatskih promena, ali za sigurnost takve tvrdnje nužno je sprovesti dodatna istraživanja. U principu, niti jedan pojedini događaj ne može se a priori pridružiti recentnim klimatskim promenama. S druge strane, postoje statističke i modelarne metode da to dokažu ili opovrgnu, ali za to je potreban dodatan rad i trud", kaže on.
Kako dodaje, jučerašnje nevreme je presedan za Slavoniju i centralnu Hrvatsku, ali je donekle slično nevreme zadesilo Zagorje i šire područje Krapine 2008. godine kada se pojavio takozvani superćelijski kumulonimbus koji je porušio drveće, pokidao krovove i uništio većinu useva gradom veličine lešnika do manjih oraha.
"Juče je bilo nevreme nalik tome, s tim da se juče dogodio koktel konvektivnih oluja koje je teško staviti u jednu fioku jer je sistem prelazio iz jednog režima pondrugi.ašanja u U početku je to bio mezoskalni konvektivni sistem koji je u svojoj najjačoj fazi u svom južnom delu pokazao i značajne osobine superćelijskog kumulonimbusa.
To je jedina konvektivna oluja koja proizvodi vlastitu rotaciju i na visini ima dovoljno jak vetar da razdvoji silazne i uzlazne struje tako da se one ne mešaju. To je donekle slično srcu i strujanju krvi u aortama, venama, komorama i pretkomorama tako da nema mešanja krvi, što takvom stvorenju omogućava da duže opstane", slikovito je pojasnio Grisogono.
Velik broj ljudi juče je snimio pijavice, a Grisogono kaže da one poslednjih godina i jesu i nisu postale češće. "U sve toplijoj klimi ima sve više potencijalne toplotne energije koja se onda nužno pretvara u kinetičku odnosno vetar, turbulenciju i tako dalje jer svaki sistem želi da pređe u minimum potencijalne energije, odnosno isprazni se, a to je sve češća i žešća klimatska pojava u energetski jačem klimatskom sistemu. S druge strane, ljudi danas imaju kamere, telefone i bolju meteorološku opremu nego što su imali pre 50 godina pa zato i zbog tehnologije raste verovatnost o učestalijim svedočenjima pijavica", objašnjava on.
Na pitanje šta sve dolazi s energetski jačim klimatskim sistemom, Grisogono pojašnjava da Hrvatsku u bliskoj budućnosti očekuju sve češće izmene ekstremnih događaja te da će, zbog učestalih oscilacija, značaj prosečnih temperatura biti sve manji.
"Antropogeno delovanje na klimu je više nego očigledno. Čovek je odgovoran za sve viši energetski nivo klimatskog sistema koji uključuje okeane, tlo i atmosferu i što je više energije u sistemu, češće su izmene ekstremnih događaja, dok uobičajeni proseci sve manje znače. Takav sistem takođe donosi smanjenje biološke raznolikosti, nove bolesti, jače vazdušno, morsko i ostalo onečišćenje", objašnjava Grisogono.
Grisogono objašnjava kako statistika superćelijskog kumulonimbusa kaže da takvi sistemi kao posledicu imaju nekoliko ljudskih žrtava. "Superćelijski kumulonimbusi su ujedno i glavni, odnosno vodeći generatori tornada i pijavica. U Hrvatskoj možemo očekivati tornado. Češka, Španija i brojne druge evropske države su ih imale i to nekih 20 odsto slabije nego u SAD-u. To su ekstremni događaji, a krajnji ekstremi nikako nisu normalna pojava. U Hrvatskoj možemo očekivati tornado, ne ove nedelje ili meseca, ali statistički gledano počeće se pojavljivati u kasno proleće, leto ili ranu jesen", kaže on.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Index.hr)
