Pitanje "Ljubljanske banke" otvorilo je Pandorinu kutiju jer se po zahtevima i tužbama za povraćaj imovine koji stižu iz Slovenije, Srbije i BiH, od Hrvatske potražuje imovina u vrednosti od oko tri milijarde evra.
Po pisanju "Večernjeg lista", čini se da bi Hrvatska mogla pretrpeti znatnu štetu zbog nemara državnog vrha u brizi za imovinu hrvatskih kompanija koja se nalazi u državama nastalim raspadom SFRJ.
S druge strane, u Hrvatsku stižu zahtevi za povraćaj imovine iz Srbije, BiH i Slovenije, koji bi mogli postići uspeh pred sudovima nakon čega bi većinu odšteta za mahom privatizovanu imovinu morala isplatiti država, na teret svih građana.
"Ništa ne bi pomoglo što hrvatske kompanije po procenama imaju deset puta veću imovinu na području Srbije i BiH", piše list.
Hrvatske vlasti ne čine skoro ništa na pregovorima i rešavanju pitanja imovine otkad je pre pet godina umro Božo Marendić, dugogodišnji vladin specijalista za sukcesiju.
Neko vreme time se bavila Snježana Bagić koja je već tri godine u Ustavnom sudu.
Hrvatski ministar pravde Dražen Bošnjaković za "Večernji list" je izjavio da će se svi zahtevi rešavati pojedinačno, neki u okviru sukcesije, a neki su već pred sudom.
Vreme je da se pregovori intenziviraju i da se pitanje imovine reši nagodbom, tako da se paralelno rešava pitanje imovine hrvatskih kompanija u drugim zemljama i stranih kompanija u Hrvatskoj.
Ispada da bi tužba "Jata", koji tvrdi da je njegovom imovinom, vrednom 70 miliona evra, osnovana aviokompanija "Kroacija Erlajnz" vrlo lako mogla biti prihvaćena.
Najnoviji zahtev za povraćaj imovine dolazi iz Slovenije. Koparski advokat Daniel Starman, nekadašnji predsednik nadzornog odbora slovenačkog fonda za privatizaciju tvrdi da Hrvatska Sloveniji duguje još najmanje 140 miliona evra, i to bez kamata, zaostalih nakon deobe železničke imovine.
Učešće u železničkoj imovini traži i Srbija, piše list i dodaje da Naftna industrija Srbije potražuje 30 pumpi, odmarališta u Rovinju, Makarskoj, Hvaru i Braču, skladišta, poslovne prostore i učešće u Jadranskom naftovodu.
"Karneks" traži magacin i lokale u Rijeci, Splitu i Zagrebu, imovinu popisuju i "Geneks", "Ineks", "Simpo", Elektronska industrija Niš i druga preduzeća.
BiH je lane čak pretila da će prijaviti Hrvatsku EU zbog kršenja sprovođenja Sporazuma o sukcesiji i odbijanja pristupa objektima vrednosti oko 250 miliona evra na koje polaže pravo, piše "Večernji list".
(Tanjug)
S druge strane, u Hrvatsku stižu zahtevi za povraćaj imovine iz Srbije, BiH i Slovenije, koji bi mogli postići uspeh pred sudovima nakon čega bi većinu odšteta za mahom privatizovanu imovinu morala isplatiti država, na teret svih građana.
"Ništa ne bi pomoglo što hrvatske kompanije po procenama imaju deset puta veću imovinu na području Srbije i BiH", piše list.
Hrvatske vlasti ne čine skoro ništa na pregovorima i rešavanju pitanja imovine otkad je pre pet godina umro Božo Marendić, dugogodišnji vladin specijalista za sukcesiju.
Neko vreme time se bavila Snježana Bagić koja je već tri godine u Ustavnom sudu.
Hrvatski ministar pravde Dražen Bošnjaković za "Večernji list" je izjavio da će se svi zahtevi rešavati pojedinačno, neki u okviru sukcesije, a neki su već pred sudom.
Vreme je da se pregovori intenziviraju i da se pitanje imovine reši nagodbom, tako da se paralelno rešava pitanje imovine hrvatskih kompanija u drugim zemljama i stranih kompanija u Hrvatskoj.
Ispada da bi tužba "Jata", koji tvrdi da je njegovom imovinom, vrednom 70 miliona evra, osnovana aviokompanija "Kroacija Erlajnz" vrlo lako mogla biti prihvaćena.
Najnoviji zahtev za povraćaj imovine dolazi iz Slovenije. Koparski advokat Daniel Starman, nekadašnji predsednik nadzornog odbora slovenačkog fonda za privatizaciju tvrdi da Hrvatska Sloveniji duguje još najmanje 140 miliona evra, i to bez kamata, zaostalih nakon deobe železničke imovine.
Učešće u železničkoj imovini traži i Srbija, piše list i dodaje da Naftna industrija Srbije potražuje 30 pumpi, odmarališta u Rovinju, Makarskoj, Hvaru i Braču, skladišta, poslovne prostore i učešće u Jadranskom naftovodu.
"Karneks" traži magacin i lokale u Rijeci, Splitu i Zagrebu, imovinu popisuju i "Geneks", "Ineks", "Simpo", Elektronska industrija Niš i druga preduzeća.
BiH je lane čak pretila da će prijaviti Hrvatsku EU zbog kršenja sprovođenja Sporazuma o sukcesiji i odbijanja pristupa objektima vrednosti oko 250 miliona evra na koje polaže pravo, piše "Večernji list".
(Tanjug)
