Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je večeras da je nezasluženi nestanak samostalne crnogorske države 1918. godine opomena današnjim i budućim generacijama Crnogoraca da nikada ne smeju prestati da brinu o opstanku svoje države.
Na svečanoj akademiji u čast 100. godišnjice krunisanja crnogorskog knjaza Nikole, Vujanović je rekao da je poslednji suveren iz dinastije Petrović "tragično poverovao" da njegova država ne može doživeti "nezasluženu nepravdu" i biti likvidirana, kao što je to učinjeno pre više od devet decenija.
"To je ljudski razumljivo, ali državnički opasno", rekao je Vujanović na skupu u reprezentativnom Vladinom domu na Cetinju, u istoj palati u kojoj je 28. avgusta 1910. godine knjaz Nikola proglašen za kralja.
Proslavi je prisustvovalo oko 300 zvanica, među njima i predstavnici diplomatskog kora u Podgorici.
Vujanović je takođe ocenio da je obnova kraljevine Crne Gore pre 100 godina datum po kome se poznaje Crna Gora.
To je bilo zasluženo priznanje viševekovnoj borbi za slobodu i državu, koju su vodile četiri crnogorske dinastije, Vojislavljevići, Balšići, Crnojevići i Petrovći, rekao je Vujanović.
On je podsetio da je državna prethodnica Crne Gore, Duklja, bila kraljevina u 11. veku, tako da je pre 100 godina, krunisanjem knjaza Nikole, zapravo obnovljeno crnogorsko kraljevstvo.
Izložbama arhivskih dokumenata, slika, fotografija, kataloga, knjiga počele su svetkovine povodom jubileja.
Te izložbe će biti otvorene do kraja ove godine.
Svečanosti na Cetinju nije prisustvovao potomak dinastije Petrović, praunuk kralja Nikole, princ Nikola.
On je najavio da će bojkotovati proslavu jubileja pošto nije zadovoljan kako je Vlada Crne Gore predložila zakonsko rešenje statusa potomaka Petrovića.
Vujanović je izrazio žaljenje zbog toga što princ Nikola nije prisustvovao proslavi.
Crnogorski predsednik smatra da da su predloženim zakonskim aktom obezbeđeni visoki standardi poštovanja dinastije u republikanskom sistemu.
"Zakon je obezbedio veoma visoki standard poštovanja dinastije u republikanskom sistemu, kao i da se, na drugi način, shodno standardima, afirmiše dinastija, u uverenju da se na taj način iskazuje puno poštovanje prema dinastima koji su ugradili sebe u istoriju Crne Gore", kazao je Vujanović u Kolašinu, prenela je TV Vijesti.
On je rekao da je odnos princa prema tom tekstu njegov lični, i da nema potrebe da ga komentariše.
"Žao mi je što neće biti večeras tu, ali sam ubeđen da su i ministarstvo i vlada učinili sve da maksimalno ispoštuju standard tretiranja i afirmacije dinastije u republikanskim državama", istakao je Vujanović.
Princ Nikola Petrović izjavio je ranije da je predloženi zakon o dinastiji neprihvatljiv, kao i da je koncipiran sa željom da ne bude usvojen.
"Umesto radosti što ću doživeti ispravljanje jedne velike nepravde, ophrvan sam ogromnom tugom, osećanjem poniženosti i razočarenjem u vaše stvarne namere", poručio je praunuk poslednjeg crnogorskog suverena premijeru Milu Đukanoviću.
Princ Nikola smatra da je nacrt neprihvatljiv, u pogledu forme i suštine, i da ga je trebalo zajednički pripremiti, a u njegovo donošenje uključiti i crnogorske pravnike, istoričare i eksperte.
Njega je, kazao je, najviše šokirala činjenica da se u zakonskom tekstu nigde ne pominje obeštećenje, ni moralna rehabilitacija.
Lider opozicionog Pokreta za promjene (PzP) Nebojša Medojević podržao je crnogorskog princa, dok je ministar pravde Miraš Radović negirao prinčev stav istakavši da se vlada rukovodila najboljim namerama.
Knjaz Nikola je krunisan za kralja u prisustvu predstavnika većeg broja evropskih dvorova. On je kraljevsku krunu dobio na 50. godišnjicu svoje vladavine.
Knjaz-kralj Nikola je Crnom Gorom vladao od 1860. do 1916. godine, kada je, pod kontradiktornim okolnostima, morao da napusti Crnu Goru i ode u izbeglištvo, prvo u Italiju, a zatim u Francusku, gde je i umro 1921. godine.
Kraljev unuk Aleksandar Karađorđević, kada je bio suveren Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nije kralju Nikoli dopustio da se vrati u zemlju.
Posmrtni ostaci kralja Nikole preneseni su iz San Rema u Crnu Goru 1. oktobra 1989. godine.
Crna Gora je u državotvornom smislu najviše postigla upravo u vreme vladavine kralja Nikole Petrovića.
(agencije/MONDO)
"To je ljudski razumljivo, ali državnički opasno", rekao je Vujanović na skupu u reprezentativnom Vladinom domu na Cetinju, u istoj palati u kojoj je 28. avgusta 1910. godine knjaz Nikola proglašen za kralja.
Proslavi je prisustvovalo oko 300 zvanica, među njima i predstavnici diplomatskog kora u Podgorici.
Vujanović je takođe ocenio da je obnova kraljevine Crne Gore pre 100 godina datum po kome se poznaje Crna Gora.
To je bilo zasluženo priznanje viševekovnoj borbi za slobodu i državu, koju su vodile četiri crnogorske dinastije, Vojislavljevići, Balšići, Crnojevići i Petrovći, rekao je Vujanović.
On je podsetio da je državna prethodnica Crne Gore, Duklja, bila kraljevina u 11. veku, tako da je pre 100 godina, krunisanjem knjaza Nikole, zapravo obnovljeno crnogorsko kraljevstvo.
Izložbama arhivskih dokumenata, slika, fotografija, kataloga, knjiga počele su svetkovine povodom jubileja.
Te izložbe će biti otvorene do kraja ove godine.
Svečanosti na Cetinju nije prisustvovao potomak dinastije Petrović, praunuk kralja Nikole, princ Nikola.
On je najavio da će bojkotovati proslavu jubileja pošto nije zadovoljan kako je Vlada Crne Gore predložila zakonsko rešenje statusa potomaka Petrovića.
Vujanović je izrazio žaljenje zbog toga što princ Nikola nije prisustvovao proslavi.
Crnogorski predsednik smatra da da su predloženim zakonskim aktom obezbeđeni visoki standardi poštovanja dinastije u republikanskom sistemu.
"Zakon je obezbedio veoma visoki standard poštovanja dinastije u republikanskom sistemu, kao i da se, na drugi način, shodno standardima, afirmiše dinastija, u uverenju da se na taj način iskazuje puno poštovanje prema dinastima koji su ugradili sebe u istoriju Crne Gore", kazao je Vujanović u Kolašinu, prenela je TV Vijesti.
On je rekao da je odnos princa prema tom tekstu njegov lični, i da nema potrebe da ga komentariše.
"Žao mi je što neće biti večeras tu, ali sam ubeđen da su i ministarstvo i vlada učinili sve da maksimalno ispoštuju standard tretiranja i afirmacije dinastije u republikanskim državama", istakao je Vujanović.
Princ Nikola Petrović izjavio je ranije da je predloženi zakon o dinastiji neprihvatljiv, kao i da je koncipiran sa željom da ne bude usvojen.
"Umesto radosti što ću doživeti ispravljanje jedne velike nepravde, ophrvan sam ogromnom tugom, osećanjem poniženosti i razočarenjem u vaše stvarne namere", poručio je praunuk poslednjeg crnogorskog suverena premijeru Milu Đukanoviću.
Princ Nikola smatra da je nacrt neprihvatljiv, u pogledu forme i suštine, i da ga je trebalo zajednički pripremiti, a u njegovo donošenje uključiti i crnogorske pravnike, istoričare i eksperte.
Njega je, kazao je, najviše šokirala činjenica da se u zakonskom tekstu nigde ne pominje obeštećenje, ni moralna rehabilitacija.
Lider opozicionog Pokreta za promjene (PzP) Nebojša Medojević podržao je crnogorskog princa, dok je ministar pravde Miraš Radović negirao prinčev stav istakavši da se vlada rukovodila najboljim namerama.
Knjaz Nikola je krunisan za kralja u prisustvu predstavnika većeg broja evropskih dvorova. On je kraljevsku krunu dobio na 50. godišnjicu svoje vladavine.
Knjaz-kralj Nikola je Crnom Gorom vladao od 1860. do 1916. godine, kada je, pod kontradiktornim okolnostima, morao da napusti Crnu Goru i ode u izbeglištvo, prvo u Italiju, a zatim u Francusku, gde je i umro 1921. godine.
Kraljev unuk Aleksandar Karađorđević, kada je bio suveren Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nije kralju Nikoli dopustio da se vrati u zemlju.
Posmrtni ostaci kralja Nikole preneseni su iz San Rema u Crnu Goru 1. oktobra 1989. godine.
Crna Gora je u državotvornom smislu najviše postigla upravo u vreme vladavine kralja Nikole Petrovića.
(agencije/MONDO)
