Udruženja porodica nestalih nezadovojlni odnosom nadležnih. Za rešenje svih slučajeva trebaće između 11 i 33 godine, procenjuju u mešunarodnom Crvenom krstu
Politika je najveća prepreka što se dugo čeka rasvetljavanje sudbina nestalih, izjavila je danas predsedavajuća Koordinacije srpskih udruženja Olgica Božanić povodom Međunarodnog Dana nestalih lica.
"Radovali smo se kada su se menjale vlasti u regionu, jer smo smatrali da će se nešto pomeriti sa mrtve tačke. Uvek ćemo tražiti da istina izađe na videlo, a podržavaćemo i sve one narode koji budu uvažavali naše žrtve", istakla je Božanić.
Prema njenim rečima, udruženja iz godine u godinu izražavaju nezadovojstvo zbog dinamike rada nadležnih institucija koje se bave sudbinom nestalih lica i ostvarivanjem prava njihovih porodica, kao i procesuiranjem zločina nad Srbima i ostalim narodima u regionu.
Broj nestalih tokom devedesetih, čija sudbina još uvek nije poznata je 14.650, izjavio je predsednik komisije za nestala lica vlade Srbije Veljko Odalović.
"Dvadeseta godina je od prvih nestanaka. Dinamika rešavanja ovog problema je nešto što s pravom izaziva nezadovoljstvo", naglasio je Odalović.
On je podsetio da je urađeno 1.425 ekshumacija u centralnom delu Srbije, dodajući da je više od 1.100 osoba identifikovano.
"Izražavam žaljenje što se u nekim mrvačnicama nalazi na stotine ekshumiranih tela, za koje danas nemamo nikakvih podataka i saznanja kome pripadaju", rekao je Odalović.
Šef delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Srbiji Pol Arni izjavio je da je iz sukoba u Hrvatsko od 1991. do 1995. godine broj lica koja se vode kao nestala 3.392.
"Iz sukoba u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine 10.419, a iz sukoba na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2000. godine nepoznata je sudbina 1.839 osoba", precizirao je Anri.
"Iza statistika stoje pojedinci, muškarci, žene i deca čiji su životi istrgnuti neizrecivim nasiljem. Osnovno je pitanje ljudskog dostojanstva i političke odgvornosti da hiljade porodica koje pate zbog ovoga dobijaju informacije i podršku", izjavio je Arni.
Prema njegovim rečima, države Zapadnog Balkana moraju učiniti mnogo više, jer porodice 14.650 ljudi i dalje očajnički žele da sudbinu svojih najmilijih, da dobiju njihove posmrtne ostatke i dostojanstveno ih sahrane.
Arni smatra da, brzinom kojom proces sada ide, biće potrebne 33 godine da se reše svi preostali slučajevi iz sukoba na Kosovu i Metohiji, 22 godine za žrtve sukoba u Hrvatskoj i 11 godina za Bosnu i Hercegovinu.
Krkobabić je, u izjavi dostavljenoj medijima, napomenuo da je rasvetljavanje sudbina nestalih lica nedvojivo vezano za pitanje ulaska zemalja zapadnog Balkana u EU.
"Ako se ne rasvetli sudbina 14.650 nestalih osoba na prostorima nekadašnje Jugoslavije, zemlje zapadnog Balkana, iako geografski deo Evrope, biće još uvek daleko od nje i elementarnih civilizacijskih i demokratskih principa", ukazao je potpredsednik Vlade Srbije.
Krkobabić smatra da nema političke volje da se porodicama vrate ostaci njihovih najmilijih, te pozvao državne komisije u regionu da u saradnji sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta i porodicama efikasnije razrešavaju njihovu sudbinu.
On je napomenuo da je Srbija odgovorila na sve zahteve da se ispitaju potencijalne lokacije u potrazi za nestalima i da će to činiti i u buduće, ali da isto očekuje i od drugih zemalja.
Prema njegovim rečima, u Hrvatskoj je locirano gotovo 500 masovnih grobnica, ali se na ekshumacije čeka više od deset godina, dok se u Prištini, Zagrebu, BiH nalazi više stotina ekshumiranih leševa koji još uvek nisu identifikovani.
Krkobabić je istakao da se u tim procesima moraju zaboraviti animoziteti i da se "potpuno hladne glave" mora korektno prići rešavanju problema, bez obzira gde se oni nalaze, jer je to uslov ubrzanog uspostavljanja dobrosusedskih odnosa i međusobnog poverenja i saradnje.
(agencije/MONDO)
"Radovali smo se kada su se menjale vlasti u regionu, jer smo smatrali da će se nešto pomeriti sa mrtve tačke. Uvek ćemo tražiti da istina izađe na videlo, a podržavaćemo i sve one narode koji budu uvažavali naše žrtve", istakla je Božanić.
Prema njenim rečima, udruženja iz godine u godinu izražavaju nezadovojstvo zbog dinamike rada nadležnih institucija koje se bave sudbinom nestalih lica i ostvarivanjem prava njihovih porodica, kao i procesuiranjem zločina nad Srbima i ostalim narodima u regionu.
Broj nestalih tokom devedesetih, čija sudbina još uvek nije poznata je 14.650, izjavio je predsednik komisije za nestala lica vlade Srbije Veljko Odalović.
"Dvadeseta godina je od prvih nestanaka. Dinamika rešavanja ovog problema je nešto što s pravom izaziva nezadovoljstvo", naglasio je Odalović.
On je podsetio da je urađeno 1.425 ekshumacija u centralnom delu Srbije, dodajući da je više od 1.100 osoba identifikovano.
"Izražavam žaljenje što se u nekim mrvačnicama nalazi na stotine ekshumiranih tela, za koje danas nemamo nikakvih podataka i saznanja kome pripadaju", rekao je Odalović.
Šef delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Srbiji Pol Arni izjavio je da je iz sukoba u Hrvatsko od 1991. do 1995. godine broj lica koja se vode kao nestala 3.392.
"Iz sukoba u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine 10.419, a iz sukoba na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2000. godine nepoznata je sudbina 1.839 osoba", precizirao je Anri.
"Iza statistika stoje pojedinci, muškarci, žene i deca čiji su životi istrgnuti neizrecivim nasiljem. Osnovno je pitanje ljudskog dostojanstva i političke odgvornosti da hiljade porodica koje pate zbog ovoga dobijaju informacije i podršku", izjavio je Arni.
Prema njegovim rečima, države Zapadnog Balkana moraju učiniti mnogo više, jer porodice 14.650 ljudi i dalje očajnički žele da sudbinu svojih najmilijih, da dobiju njihove posmrtne ostatke i dostojanstveno ih sahrane.
Arni smatra da, brzinom kojom proces sada ide, biće potrebne 33 godine da se reše svi preostali slučajevi iz sukoba na Kosovu i Metohiji, 22 godine za žrtve sukoba u Hrvatskoj i 11 godina za Bosnu i Hercegovinu.
Pronalazak nestalih uslov ulaska u EU
Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić pozvao je danas, na Međunarodni dan nestalih, nadležne organe u regionu da efikasnije rešavaju sudbine nestalih, jer će u suprotnom, kako je naveo, zemlje zapadnog Balkana biti daleko od Evrope.Krkobabić je, u izjavi dostavljenoj medijima, napomenuo da je rasvetljavanje sudbina nestalih lica nedvojivo vezano za pitanje ulaska zemalja zapadnog Balkana u EU.
"Ako se ne rasvetli sudbina 14.650 nestalih osoba na prostorima nekadašnje Jugoslavije, zemlje zapadnog Balkana, iako geografski deo Evrope, biće još uvek daleko od nje i elementarnih civilizacijskih i demokratskih principa", ukazao je potpredsednik Vlade Srbije.
Krkobabić smatra da nema političke volje da se porodicama vrate ostaci njihovih najmilijih, te pozvao državne komisije u regionu da u saradnji sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta i porodicama efikasnije razrešavaju njihovu sudbinu.
On je napomenuo da je Srbija odgovorila na sve zahteve da se ispitaju potencijalne lokacije u potrazi za nestalima i da će to činiti i u buduće, ali da isto očekuje i od drugih zemalja.
Prema njegovim rečima, u Hrvatskoj je locirano gotovo 500 masovnih grobnica, ali se na ekshumacije čeka više od deset godina, dok se u Prištini, Zagrebu, BiH nalazi više stotina ekshumiranih leševa koji još uvek nisu identifikovani.
Krkobabić je istakao da se u tim procesima moraju zaboraviti animoziteti i da se "potpuno hladne glave" mora korektno prići rešavanju problema, bez obzira gde se oni nalaze, jer je to uslov ubrzanog uspostavljanja dobrosusedskih odnosa i međusobnog poverenja i saradnje.
(agencije/MONDO)
