Suđenje Radovanu Karadžiću biće od srede, 15. septembra, ponovo prekinuto na nedelju dana, kako bi odbrana proučila obimnu dokumentaciju koju joj je za zakašnjenjem dostavilo tužilaštvo, odlučilo je danas pretresno veće.
Veće predsedavajućeg O Gon Kvona time je delimično usvojilo Karadžićev zahtev da mu se odobri 12 radnih dana, odnosno tri nedelje, za proučavanje dokumenata.
Danas i sutra, prema odluci sudija, biće završeno saslušavanje zaštićenog svedoka KDZZ-088 na zatvorenoj sednici, a zatim će iskaze dati i sledeća dva svedoka optužbe Bakir Nakaš i Alma Mulaosmanović-Čehajić.
Suđenje će zatim, posle pauze, biti nastavljeno u sredu, 23. septembra.
Jutros objavljenim podneskom odbrana je zatražila pauzu za proučavanje velike količine dokumenata koje su vlasti Srbije u decembru 2009. zaplenile u stanovima bivših oficira Vojske Republike Srpske Dragomira Pećanca i Milorada Pelemiša u Beogradu.
Major Pećanac bio je obaveštajni oficir u Glavnom štabu VRS, a Pelemiš pripadnik 10. diverzantskog voda pri tom štabu, koji je učestvovao u osvajanju Srebrenice i streljanju muslimanskih zarobljenika u julu 1995.
Više od 1.000 dokumenata na 5.740 stranica tužilaštvo je, prema podnesku odbrane, dobilo iz Beograda u januaru ove godina, a Karadžiću ih je dostavilo tek 31. avgusta. Odbrana tvrdi da je tužilaštvo time prekršilo obavezu da odmah Karadžiću dostavi sve oslobađajuće dokumente.
Ocenjujući da je u dokumentima zaplenjenim kod majora Pećanca "značajan oslobađajući materijal", Karadžić kao primer navodi podatke o lokacijama komandi i trupa Armije BiH u civilnim objektima u Sarajevu koji su zbog toga postajali "legitimni vojni ciljevi".
Motorizovana brigada, prema tim dokumentima, bila je, kako tvrdi odbrana, smeštena u blizini obdaništa, a komande i vojnici drugih jedinica u osnovnim školama i okolini, kod stomatološkog fakulteta i zubotehničke škole. Takođe, u dokumentima se navode i položaji minobacača, haubica i tenkova u Sarajevu.
"Sve te lokacije su legitimni vojni ciljevi u područjima koja su po svedocima optužbe bila izložena 'neselektivnom granatiranju'. Optužba je imala te materijale puna tri meseca pre nego što je počela da izvodi svedoke. Dok su svedoci, poput Fatime Zaimović i Milana Mandilovića, svedočili o granatiranju zdravstvenih objekata, tužilaštvo je zadržavalo informacije koje su pokazivale da je ABiH koristila te objekte kao komandna mesta", tvrdi odbrana.
Tužilaštvo je, takođe, prema tvrdnjama odbrane, imalo dokumente o tome da su komande i trupe ABiH smeštene "u obdaništima i osnovnim školama širom Sarajeva", a nije ih dalo odbrani, dok su brojni svedoci, bivših pripadnici UN, pred sudijama tvrdili da je granatiranje grada bilo "nasumično".
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada na civilne objekte, genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština, etničko čišćenje nesrba širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca 1992-95.
(Beta)
Danas i sutra, prema odluci sudija, biće završeno saslušavanje zaštićenog svedoka KDZZ-088 na zatvorenoj sednici, a zatim će iskaze dati i sledeća dva svedoka optužbe Bakir Nakaš i Alma Mulaosmanović-Čehajić.
Suđenje će zatim, posle pauze, biti nastavljeno u sredu, 23. septembra.
Jutros objavljenim podneskom odbrana je zatražila pauzu za proučavanje velike količine dokumenata koje su vlasti Srbije u decembru 2009. zaplenile u stanovima bivših oficira Vojske Republike Srpske Dragomira Pećanca i Milorada Pelemiša u Beogradu.
Major Pećanac bio je obaveštajni oficir u Glavnom štabu VRS, a Pelemiš pripadnik 10. diverzantskog voda pri tom štabu, koji je učestvovao u osvajanju Srebrenice i streljanju muslimanskih zarobljenika u julu 1995.
Više od 1.000 dokumenata na 5.740 stranica tužilaštvo je, prema podnesku odbrane, dobilo iz Beograda u januaru ove godina, a Karadžiću ih je dostavilo tek 31. avgusta. Odbrana tvrdi da je tužilaštvo time prekršilo obavezu da odmah Karadžiću dostavi sve oslobađajuće dokumente.
Ocenjujući da je u dokumentima zaplenjenim kod majora Pećanca "značajan oslobađajući materijal", Karadžić kao primer navodi podatke o lokacijama komandi i trupa Armije BiH u civilnim objektima u Sarajevu koji su zbog toga postajali "legitimni vojni ciljevi".
Motorizovana brigada, prema tim dokumentima, bila je, kako tvrdi odbrana, smeštena u blizini obdaništa, a komande i vojnici drugih jedinica u osnovnim školama i okolini, kod stomatološkog fakulteta i zubotehničke škole. Takođe, u dokumentima se navode i položaji minobacača, haubica i tenkova u Sarajevu.
"Sve te lokacije su legitimni vojni ciljevi u područjima koja su po svedocima optužbe bila izložena 'neselektivnom granatiranju'. Optužba je imala te materijale puna tri meseca pre nego što je počela da izvodi svedoke. Dok su svedoci, poput Fatime Zaimović i Milana Mandilovića, svedočili o granatiranju zdravstvenih objekata, tužilaštvo je zadržavalo informacije koje su pokazivale da je ABiH koristila te objekte kao komandna mesta", tvrdi odbrana.
Tužilaštvo je, takođe, prema tvrdnjama odbrane, imalo dokumente o tome da su komande i trupe ABiH smeštene "u obdaništima i osnovnim školama širom Sarajeva", a nije ih dalo odbrani, dok su brojni svedoci, bivših pripadnici UN, pred sudijama tvrdili da je granatiranje grada bilo "nasumično".
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada na civilne objekte, genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština, etničko čišćenje nesrba širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca 1992-95.
(Beta)
