Kako piše "Glas Srpske" Vlada Federacije BiH ne želi da javno prezentuje egzaktne podatke, jer bi u tom slučaju mnogi njeni funkcioneri morali da budu deložirani.
Prema podacima do kojih je došao "Glas Srpske", osim visokopozicioniranih oficira poput Sifeta Podžića koji je u stanu nekadašnjeg oficira Jove Vukobrata, u vojnim stanovima su i aktuelni federalni ministar za boračka pitanja Zahid Crnkić, koji je osim stana u poznatoj zeničkoj lameli dobio i vojni stan u Sarajevu.
Banjalučki dnevnik navodi da je aktuelni šef kabineta bošnjačkog člana Predsedništva BiH Nura Pinjo-Zimić kao vojni pravobranilac Vojske FBiH i federalnog Ministarstva odbrane ocenjivala pravnu valjanost ugovora i overavala ih, a zahvaljujući toj poziciji sebi je pribavila dva stana od kojih je jedan vojni.
"Mada mnogo predratnih vlasnika vojnih stanova nije rešavalo svoje sporove preko Udruženja vojnih penzionera u Republici Srpskoj, prema podacima koje mi imamo, oko 40 odsto sveukupnog stambenog fonda oficira bivše JNA sada koriste visokopozicionirana vojna lica koja su pre rata dobila vojne stanove i visoki funkcioneri u Federaciji koji nisu imali nikakve veze sa vojskom", izjavio je član Izvršnog odbora Udruženja vojnih penzionera u RS Jovo Vukobrat.
Vukobrat dodaje da je Vlada Federacije BiH, iznoseći podatke da u Federaciji ima oko 20.000 srpskih stanova koji nisu vraćeni predratnim vlasnicima, "sama priznala da je svesno kršila prava, zakone i Dejtonski sporazum".
Da su vojni stanovi, čiji povratak predratnim vlasnicima koji su ih otkupili Federacija osporava, dodeljivani visokim funkcionerima koji već imaju rešeno stambeno pitanje, konstatovao je i Sud iz Strazbura u slučaju Branimira Đokića, kome treba da bude isplaćeno oko 65.000 evra za stan koji mu je otet u Sarajevu.
Agent za zastupanje BiH pred Sudom za ljudska prava u Strazburu Monika Mijić za "Glas Srpske" je rekla da postoje izvještaji OHR-a i OEBS-a u kojima se navodi da su vojni stanovi dodeljivani i visokopozicioniranim vojnim licima, političkim funkcionerima i službenicima.
Te izveštaje su OHR i OEBS 2001. godine podneli Domu za ljudska prava i Strazbur se i oslonio na te izveštaje prilikom donošenja odluke u slučaju "Đokić".
(Srna)
Prema podacima do kojih je došao "Glas Srpske", osim visokopozicioniranih oficira poput Sifeta Podžića koji je u stanu nekadašnjeg oficira Jove Vukobrata, u vojnim stanovima su i aktuelni federalni ministar za boračka pitanja Zahid Crnkić, koji je osim stana u poznatoj zeničkoj lameli dobio i vojni stan u Sarajevu.
Banjalučki dnevnik navodi da je aktuelni šef kabineta bošnjačkog člana Predsedništva BiH Nura Pinjo-Zimić kao vojni pravobranilac Vojske FBiH i federalnog Ministarstva odbrane ocenjivala pravnu valjanost ugovora i overavala ih, a zahvaljujući toj poziciji sebi je pribavila dva stana od kojih je jedan vojni.
"Mada mnogo predratnih vlasnika vojnih stanova nije rešavalo svoje sporove preko Udruženja vojnih penzionera u Republici Srpskoj, prema podacima koje mi imamo, oko 40 odsto sveukupnog stambenog fonda oficira bivše JNA sada koriste visokopozicionirana vojna lica koja su pre rata dobila vojne stanove i visoki funkcioneri u Federaciji koji nisu imali nikakve veze sa vojskom", izjavio je član Izvršnog odbora Udruženja vojnih penzionera u RS Jovo Vukobrat.
Vukobrat dodaje da je Vlada Federacije BiH, iznoseći podatke da u Federaciji ima oko 20.000 srpskih stanova koji nisu vraćeni predratnim vlasnicima, "sama priznala da je svesno kršila prava, zakone i Dejtonski sporazum".
Da su vojni stanovi, čiji povratak predratnim vlasnicima koji su ih otkupili Federacija osporava, dodeljivani visokim funkcionerima koji već imaju rešeno stambeno pitanje, konstatovao je i Sud iz Strazbura u slučaju Branimira Đokića, kome treba da bude isplaćeno oko 65.000 evra za stan koji mu je otet u Sarajevu.
Agent za zastupanje BiH pred Sudom za ljudska prava u Strazburu Monika Mijić za "Glas Srpske" je rekla da postoje izvještaji OHR-a i OEBS-a u kojima se navodi da su vojni stanovi dodeljivani i visokopozicioniranim vojnim licima, političkim funkcionerima i službenicima.
Te izveštaje su OHR i OEBS 2001. godine podneli Domu za ljudska prava i Strazbur se i oslonio na te izveštaje prilikom donošenja odluke u slučaju "Đokić".
(Srna)
Pridruži se MONDO zajednici.
