Vojni stanovi, čije vraćanje predratnim vlasnicima osporava Federacija BiH, dodeljivani su visokim funkcionerima koji već imaju rešeno stambeno pitanje.
Kako piše "Glas Srpske" Vlada Federacije BiH ne želi da javno prezentuje egzaktne podatke, jer bi u tom slučaju mnogi njeni funkcioneri morali da budu deložirani.
Prema podacima do kojih je došao "Glas Srpske", osim visokopozicioniranih oficira poput Sifeta Podžića koji je u stanu nekadašnjeg oficira Jove Vukobrata, u vojnim stanovima su i aktuelni federalni ministar za boračka pitanja Zahid Crnkić, koji je osim stana u poznatoj zeničkoj lameli dobio i vojni stan u Sarajevu.
Banjalučki dnevnik navodi da je aktuelni šef kabineta bošnjačkog člana Predsedništva BiH Nura Pinjo-Zimić kao vojni pravobranilac Vojske FBiH i federalnog Ministarstva odbrane ocenjivala pravnu valjanost ugovora i overavala ih, a zahvaljujući toj poziciji sebi je pribavila dva stana od kojih je jedan vojni.
"Mada mnogo predratnih vlasnika vojnih stanova nije rešavalo svoje sporove preko Udruženja vojnih penzionera u Republici Srpskoj, prema podacima koje mi imamo, oko 40 odsto sveukupnog stambenog fonda oficira bivše JNA sada koriste visokopozicionirana vojna lica koja su pre rata dobila vojne stanove i visoki funkcioneri u Federaciji koji nisu imali nikakve veze sa vojskom", izjavio je član Izvršnog odbora Udruženja vojnih penzionera u RS Jovo Vukobrat.
Vukobrat dodaje da je Vlada Federacije BiH, iznoseći podatke da u Federaciji ima oko 20.000 srpskih stanova koji nisu vraćeni predratnim vlasnicima, "sama priznala da je svesno kršila prava, zakone i Dejtonski sporazum".
Da su vojni stanovi, čiji povratak predratnim vlasnicima koji su ih otkupili Federacija osporava, dodeljivani visokim funkcionerima koji već imaju rešeno stambeno pitanje, konstatovao je i Sud iz Strazbura u slučaju Branimira Đokića, kome treba da bude isplaćeno oko 65.000 evra za stan koji mu je otet u Sarajevu.
Agent za zastupanje BiH pred Sudom za ljudska prava u Strazburu Monika Mijić za "Glas Srpske" je rekla da postoje izvještaji OHR-a i OEBS-a u kojima se navodi da su vojni stanovi dodeljivani i visokopozicioniranim vojnim licima, političkim funkcionerima i službenicima.
Te izveštaje su OHR i OEBS 2001. godine podneli Domu za ljudska prava i Strazbur se i oslonio na te izveštaje prilikom donošenja odluke u slučaju "Đokić".
(Srna)
Prema podacima do kojih je došao "Glas Srpske", osim visokopozicioniranih oficira poput Sifeta Podžića koji je u stanu nekadašnjeg oficira Jove Vukobrata, u vojnim stanovima su i aktuelni federalni ministar za boračka pitanja Zahid Crnkić, koji je osim stana u poznatoj zeničkoj lameli dobio i vojni stan u Sarajevu.
Banjalučki dnevnik navodi da je aktuelni šef kabineta bošnjačkog člana Predsedništva BiH Nura Pinjo-Zimić kao vojni pravobranilac Vojske FBiH i federalnog Ministarstva odbrane ocenjivala pravnu valjanost ugovora i overavala ih, a zahvaljujući toj poziciji sebi je pribavila dva stana od kojih je jedan vojni.
"Mada mnogo predratnih vlasnika vojnih stanova nije rešavalo svoje sporove preko Udruženja vojnih penzionera u Republici Srpskoj, prema podacima koje mi imamo, oko 40 odsto sveukupnog stambenog fonda oficira bivše JNA sada koriste visokopozicionirana vojna lica koja su pre rata dobila vojne stanove i visoki funkcioneri u Federaciji koji nisu imali nikakve veze sa vojskom", izjavio je član Izvršnog odbora Udruženja vojnih penzionera u RS Jovo Vukobrat.
Vukobrat dodaje da je Vlada Federacije BiH, iznoseći podatke da u Federaciji ima oko 20.000 srpskih stanova koji nisu vraćeni predratnim vlasnicima, "sama priznala da je svesno kršila prava, zakone i Dejtonski sporazum".
Da su vojni stanovi, čiji povratak predratnim vlasnicima koji su ih otkupili Federacija osporava, dodeljivani visokim funkcionerima koji već imaju rešeno stambeno pitanje, konstatovao je i Sud iz Strazbura u slučaju Branimira Đokića, kome treba da bude isplaćeno oko 65.000 evra za stan koji mu je otet u Sarajevu.
Agent za zastupanje BiH pred Sudom za ljudska prava u Strazburu Monika Mijić za "Glas Srpske" je rekla da postoje izvještaji OHR-a i OEBS-a u kojima se navodi da su vojni stanovi dodeljivani i visokopozicioniranim vojnim licima, političkim funkcionerima i službenicima.
Te izveštaje su OHR i OEBS 2001. godine podneli Domu za ljudska prava i Strazbur se i oslonio na te izveštaje prilikom donošenja odluke u slučaju "Đokić".
(Srna)
