Bračni par Arifa (56) i Mehmed Ogrešević (60) iz opštine Cazin u Bosni i Hercegovini godinama proživljava košmar u koji su bez ikakvog razloga upali.
Za sve roditelje koji poslednji atom snage daju za svoju decu, najveći "šamar" koji im sudbina može prirediti jeste da se ta deca u kasnijim godinama udalje od njih ili ih se, još gore, odreknu. A jednom bračnom paru upravo tako nešto priredio je sin, koji je, kako kažu, bez ikakvog razloga pre sedam godina prekinuo svaki kontakt sa njima.
Bračni par Arifa (56) i Mehmed Ogrešević (60) iz opštine Cazin u Bosni i Hercegovini godinama proživljava košmar u koji su bez ikakvog razloga upali. Pored dve ćerke koje ih obilaze, njihovo treće dete, sin, priredio im je veliku bol i tugu kada ih se jednostavno odrekao, zbog čega im se i zdravlje ozbiljno narušilo.
Pre sedam godina, otišao je od kuće i uprkos njihovim pokušajima, više se nije javljao. "Mehmed je doživeo moždani udar, evo treća godina kako leži. Mislim da je od velikog stresa i patnje, i od tada ne može da priča, potom je dobio i epilepsiju, a ne smeju da ga operišu. Zaboravio je i da čita, i da piše, a ne smem ni samog da ga ostavljam, gde idem ja, vodim i njega" započela je svoju priču Arifa, dodavši da ni ona sama nije najboljeg zdravlja.
Mehmed i Arifa kako kažu, trenutno su bez ikakvih primanja. Ćerke koje su se udale i zasnovale svoje porodice, pomažu u svemu koliko mogu, ali je njima ipak najbitnije što ih obilaze, za razliku od sina koji u kuću nije kročio sedam godina. "Ćerke nas obiđu, pomognu koliko mogu. Sestra od Mehmeda takođe koliko može bude tu, ali sin... ništa. Niti znamo gde je sada niti znamo kako je", priča Arifa za TV Krajina objašnjavajući da je sin 90-to godište i da je od kuće otišao sa 26 godina.
Nakon njegovog odlaska iz kuće i prekida svakog kontakta, ovaj bračni par probao je da stupi u kontakt s njim onda kada se Mehmed jako razboleo, međutim, tada je on rekao samo jedno - "Niste mi potrebni".
Razlog ne znaju ni posle sedam godina
Kako žive u istom mestu, Arifa priznaje da ga je videla samo dva puta iz auta, dok ga je Mehmed viđao više puta, ali je sin uvek prelazio ulicu kako se sa ocem ne bi našao na istoj strani ulice.
Kako je objasnila, sin je pre sedam godina počeo da radi u firmi njene porodice i od tada nije želeo nikakav kontakt sa njima. Išla je kod svoje tetke, kod koje je on i odseo na početku da je pita o čemu se radi, ali je sin tada imao poruku za svoju majku - da ne dolazi jer će otići i odatle i onda ga više niko neće videti.
"Samo da nam dođe kući dok smo živi"
Sa suzama u očima ova neutešna majka poručila je javno svom sinu: "Želim mu sve najbolje. Samo da mi dođe kući, da ga vidimo dok smo živi. Neka dođe svojoj kući, ovo će biti njegovo, kome drugo da damo nego njemu? Ne znamo šta je bilo, šta se desilo pa nas se odrekao. Nismo se svađali, sve je bilo normalno, zajedno živeli, barem da nam kaže gde smo pogrešili", poručila mu je majka.
Arifa, koja svakodnevno brine o svom mužu koji se nikada nije oporavio od posledica moždanog udara i odlaska svog sina, dodala je da im je on sada potreban više nego ikad.
"Ja svoje dete primam u svako doba. Ima svoju kuću. Potreban nam je više nego ikad. Najviše kao moralna podrška.Sanjala sam ga mnogo puta, ali nikako ne mogu do njega. I muža jedva smirim. Svašta narod priča, ali komšije znaju šta smo sve radili za njih", zaključila je Arifa u nadi da će se sin smilovati i što pre vratiti kući.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Blic/Jutjub kanal Tv Krajina)
