Unutrašnje-politički odbor EP podržao ukidanje viza BiH i Albaniji, na redu sam parlament pa ministri unutrašnjih poslova zemalja članica. Ozbiljnu prepreku predstavljaju negativne primedbe Francuske.
Građani BiH i Albanije moći će uskoro da putuju u zemlje šengenskog sporazuma bez vize, pošto je unutrašnjo-politički odbor Evropskog parlamenta danas glasao za viznu liberalizaciju.
Kako je saopštio šef delegacije Narodne partije Austrije (OVP) u Evropskom parlamentu Ernst Štraser ovaj odbor je sa velikom većinom prihvatio viznu liberalizaciju.
"Sada su konačno svi potrebni kriterijumi u potpunosti ispunjeni", objasnio je on, dodajući da su to potvrdili eksperti Evropske komisije.
"Ova vizna liberalizacija je važno dostignuće i bilo je moguće samo uz velike napore obe zemlje. Pre svega u oblastima korupcije i poboljšanja saradnje sa vlastima su obe zemlje morale mnogo da rade", ocenio je bivši ministar unutrašnjih poslova Austrije u saopštenju.
"Sada su konačno potrebni kriterijumi ispunjeni 100 odsto. Time će građani BiH i Albanije moći bez viza da putuju u zemlje EU, isto kao što to od prošle godine mogu građani Srbije, Makedonije i Crne Gore", objasnio je on.
Međutim, iz prošlogodišnjeg iskustva potrebno je povući pouke, poručio je Štraser.
"Komisija treba da sprovede široku akciju objašnjavanja vizne liberalizacije. Samo tako je moguće sprečiti malverzacije. Očekujem široku informtivnu kampanju koja će građanima objasniti da se radi o dozvoli za kratkoročni ostanak u EU i da nema nikakvog smisla podnositi zahtev za dobijanje azila", rekao je on.
"Komisija mora dalje zemlje detaljno pratiti da li se pridržavaju potrebnih kriterijuma za viznu liberalizaciju", dodao je Štraser.
Posle unutrašnjo-političkog odbora sada je još na Evropskom parlamentu da izglasa predlog o viznoj liberalizaciji za Albaniju i BiH, a izostaje još uvek i odluka ministara unutrašnjih poslova EU, kako bi mogla stupiti na snagu.
Negativan stav Francuske na pozitivnu ocenu u izveštaj Evropske komisije za bezvizni režim BiH i Albanije, dovodi u pitanje ceo taj proces.
"Negativan stav Francuske iznenadio je sve, jer primedbe koje je Francuska iznela nisu bile opradvane", rekla je danas Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost (ESI) nemačkom državnom radiju "Dojče vele".
U EIS kažu da pitanje transparentnosti finansiranja političkih partija nikada i nije bilo kriterijum zacrtan u Mapi puta, kao i da nijedna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije "nije savršena", čak ni u EU.
"Primedbe Francuske su teško razumljive. Postoje glasine da one i nisu povezane sa procesom vizne liberalizacije za BiH i Albaniju već da Francuska želi da se na neki način osveti EK koja je kritikovala zbog zatvaranja romskih kampova i deportacije Roma", izjavila je predstavnica ESI i dodala da je možda u pitanju i antimuslimanska predrasuda.
Štiglmajer je upozorila i na mogućnost da ovakav stav, jedne tako važne članice EU, može da dovede do toga da neke manje članice promene svoje mišljenje, čime bi postizanje konsenzusa o bezviznom režimu za BiH i Albaniju bilo odloženo, ali i ugroženo.
(Tanjug)
Kako je saopštio šef delegacije Narodne partije Austrije (OVP) u Evropskom parlamentu Ernst Štraser ovaj odbor je sa velikom većinom prihvatio viznu liberalizaciju.
"Sada su konačno svi potrebni kriterijumi u potpunosti ispunjeni", objasnio je on, dodajući da su to potvrdili eksperti Evropske komisije.
"Ova vizna liberalizacija je važno dostignuće i bilo je moguće samo uz velike napore obe zemlje. Pre svega u oblastima korupcije i poboljšanja saradnje sa vlastima su obe zemlje morale mnogo da rade", ocenio je bivši ministar unutrašnjih poslova Austrije u saopštenju.
"Sada su konačno potrebni kriterijumi ispunjeni 100 odsto. Time će građani BiH i Albanije moći bez viza da putuju u zemlje EU, isto kao što to od prošle godine mogu građani Srbije, Makedonije i Crne Gore", objasnio je on.
Međutim, iz prošlogodišnjeg iskustva potrebno je povući pouke, poručio je Štraser.
"Komisija treba da sprovede široku akciju objašnjavanja vizne liberalizacije. Samo tako je moguće sprečiti malverzacije. Očekujem široku informtivnu kampanju koja će građanima objasniti da se radi o dozvoli za kratkoročni ostanak u EU i da nema nikakvog smisla podnositi zahtev za dobijanje azila", rekao je on.
"Komisija mora dalje zemlje detaljno pratiti da li se pridržavaju potrebnih kriterijuma za viznu liberalizaciju", dodao je Štraser.
Posle unutrašnjo-političkog odbora sada je još na Evropskom parlamentu da izglasa predlog o viznoj liberalizaciji za Albaniju i BiH, a izostaje još uvek i odluka ministara unutrašnjih poslova EU, kako bi mogla stupiti na snagu.
Francuske primedbe kolac za šengen
Francuska je tokom prošlonedeljnog sastanka predstavnika zemalja članica EU i EK, na kome je razmatran izveštaj Komisije o ispunjenosti uslova BiH i Albanije za dobijanje bezviznog režima, postavila ozbiljne primedbe koje se odnose na efikasnost borbe protiv korupcije i kriminala u BiH i Albaniji, pitanje strategije povratka i reintegracije izbeglica, finansiranje političkih partija i kratak vremenski period za konačnu ocenu o ispunjenosti svih uslova iz Mape puta.Negativan stav Francuske na pozitivnu ocenu u izveštaj Evropske komisije za bezvizni režim BiH i Albanije, dovodi u pitanje ceo taj proces.
"Negativan stav Francuske iznenadio je sve, jer primedbe koje je Francuska iznela nisu bile opradvane", rekla je danas Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost (ESI) nemačkom državnom radiju "Dojče vele".
U EIS kažu da pitanje transparentnosti finansiranja političkih partija nikada i nije bilo kriterijum zacrtan u Mapi puta, kao i da nijedna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije "nije savršena", čak ni u EU.
"Primedbe Francuske su teško razumljive. Postoje glasine da one i nisu povezane sa procesom vizne liberalizacije za BiH i Albaniju već da Francuska želi da se na neki način osveti EK koja je kritikovala zbog zatvaranja romskih kampova i deportacije Roma", izjavila je predstavnica ESI i dodala da je možda u pitanju i antimuslimanska predrasuda.
Štiglmajer je upozorila i na mogućnost da ovakav stav, jedne tako važne članice EU, može da dovede do toga da neke manje članice promene svoje mišljenje, čime bi postizanje konsenzusa o bezviznom režimu za BiH i Albaniju bilo odloženo, ali i ugroženo.
(Tanjug)
