Predsednik Haškog suda Patrik Robinson dozvolio je optuženiku Radovanu Kradžiću komunikaciju s novinarom austrijskog magazina "Profil" Robertom Trajhlerom, koju mu je prethodno zabranio Sekretarijat suda.
Karadžić je 14. maja, prema pravilima Tribunala, podneo Sekretarijatu odgovore na četiri pitanja koja mu je postavio novinar "Profila" i zatražio da oni budu prosleđeni novinaru.
Zamenik Sekretarijata je Karadžića 13. avgusta obavestio da mu je zabranjeno pisano komuniciranje s novinarom, između ostalog, zbog toga što je u odgovoru na treće pitanje "nepošteno i nekorektno predstavio rad Tužilaštva".
Karadžić je potom 17. avgusta zatražio od predsednika Haškog tribunala da preinači odluku Sekretarijata i zatražio je da Sekretarijatu naloži da prosledi njegov odgovor na treće pitanje novinaru, što je Robinson današnjom odlukom dozvolio.
Pritvorenici, prema odluci Tribunala, mogu koristiti sredstva za direktno ili indirektno komuniciranje s medijima samo uz odobrenje Sekretarijata.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je u dve tačke za genocid nad nesrpskim stanovništvom u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, teror i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95).
(Tanjug)
Zamenik Sekretarijata je Karadžića 13. avgusta obavestio da mu je zabranjeno pisano komuniciranje s novinarom, između ostalog, zbog toga što je u odgovoru na treće pitanje "nepošteno i nekorektno predstavio rad Tužilaštva".
Karadžić je potom 17. avgusta zatražio od predsednika Haškog tribunala da preinači odluku Sekretarijata i zatražio je da Sekretarijatu naloži da prosledi njegov odgovor na treće pitanje novinaru, što je Robinson današnjom odlukom dozvolio.
Pritvorenici, prema odluci Tribunala, mogu koristiti sredstva za direktno ili indirektno komuniciranje s medijima samo uz odobrenje Sekretarijata.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je u dve tačke za genocid nad nesrpskim stanovništvom u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, teror i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95).
(Tanjug)
