Podgorica će dobiti preporuku EK za status kandidata za članstvo u EU, ali će do početka pregovora morati "da popravi stanje u mnogim oblastima", kaže dokument Evropske komisije.
U internom dokumentu koji čini politički deo mišljenja EK, a kloji prenosi podgorička Pobjeda, navedeno je da se napredak očekuje u borbi protiv organizovanog kriminala, da treba sprovesti izborni zakon, ulogu parlamenta u imenovanju sudskih i tužilačkih savjeta i državnih tužilaca, kao i efikasnost pravosuđa.
Mišljenju Evropske komisije o zahtevu Crne Gore za članstvo u EU biće predstavljeno javnosti u utorak, 9. novembra.
EK konstatuje da je Crna Gora, kako se navodi, parlamentarna demokratija koja funkcioniše uveliko u skladu sa evropskim standardima.
Konsenzus među političkim partijama o jačanju države postaje, dodaje se, sve snažniji, a postoji i u pogledu članstva u EU.
"Ipak dok su zakonske i institucionalne osnove zemlje uglavnom sređene, postoje nedostaci u funckionisanju demokratskih institucija, a takođe postoje nedostaci u sprovođenju zakona", navodi se u dokumentu EK.
Crna Gora je, kako se navodi, poslednjih godina, ojačala pravni i institucionalni okvir vladavine prava, međutim, njegovo sprovođenje nije dobro.
Ukazuje se da su glavni problemi vezani za politizaciju sudstva i nedostatke u funkcionisanju institucija za primjenu zakona, pogotovo u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Reforme u sudstvu se sprovode, a među ostvarenim rezultatima su osnivanje novih institucija kao što su sudski i tužilački savjet, usvojene mere za poboljšanje nezavisnosti i efikasnosti.
"Međutim i dalje postoji ozbiljna zabrinutost zbog uloge parlamenta u imenovanju sudskih i tužilačkih saveta i državnih tužilaca. Takođe postoji zabrinutost u pogledu efikanosti i odgovornosti pravosuđa", navodi se u dokumentu EK.
Ocenjuje se da je Crna Gora uglavnom sredila pravni institucionalni okvir koji je potreban za borbu protiv korupcije, ali da je ipak ta pojava i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i predstavlja ozbiljan problem.
"Zakon protiv korupcije nije dosledno sproveden. Osim toga pravni okvir za sprečavanje sukoba interesa i finasiranje političkih stranaka i izbornih kampanja imaju značajne nedostake", smatraju u EK.
Navodi se da postoji zabrinutost u pogledu nadzora javnih nabavki privatizacije, prostornog planiranja i građevinskih dozvola.
"Ne postoji konzistentna interna kontrola za praćenje korupcije koja bi obezbedila odgovornost i poštovanje vladavine prva unutar državnih organa", navodi se u dokumentu.
Ukazuje se da to važi u određenim oblastima kao što su Poreska uprava i carine, policija i sudstvo kao i lokalna uprava.
"Istražni kapaciteti i koordinacija sprovođenja zakona su i dalje slabi. Potrebna je jaka politička volja da se značajno poboljšaju rezultati u borbi protiv korupcije", ukazuju iz EK.
Navodi se da je u borbi protiv organizovanog kriminala pravni okvir koji je razvila Crna Gora uglavnom adekvatan i kapaciteti su poboljšani.
"Ipak organizovani kriminal je i dalje ozbiljan problem. Pranje novca i krijumčarenje droga su glavni problem", navode iz EK.
Navodi se i da se podela vlasti u pravosuđu ne poštuje u potpunosti i da je javna uprava i dalje slaba i veoma ispolitizovana.
"Izbori u Crnoj Gori su generalno sprovedeni u skladu sa međunarodnim standardima za demokratske izbore. OSCE-ODIHR je ocijenio da su poslednji parlamentarni izbori, održani u martu, 2009. godine ispunili gotovo sve međunarodne standarde, ali preostali nedostaci treba da se reše", smatraju u EK.
Ocenjuje se da je pravni okvir protiv diskriminacije znatno poboljšan.
"Međutim u praksi Romi, Aškalije i Egipćani, osobe sa invaliditetom kao i lezbijke, gejevi, biseksualci i transrodne osobe (LGBT) su i dalje izloženi diskriminaciji čak i od državnih organa", navodi se u dokumentu.
Ocenjeno je da što se tiče slobode medija zabrinjava zastrašivanje novinara kao i nesrazmerne kazne za klevete.
(Tanjug)
Mišljenju Evropske komisije o zahtevu Crne Gore za članstvo u EU biće predstavljeno javnosti u utorak, 9. novembra.
EK konstatuje da je Crna Gora, kako se navodi, parlamentarna demokratija koja funkcioniše uveliko u skladu sa evropskim standardima.
Konsenzus među političkim partijama o jačanju države postaje, dodaje se, sve snažniji, a postoji i u pogledu članstva u EU.
"Ipak dok su zakonske i institucionalne osnove zemlje uglavnom sređene, postoje nedostaci u funckionisanju demokratskih institucija, a takođe postoje nedostaci u sprovođenju zakona", navodi se u dokumentu EK.
Crna Gora je, kako se navodi, poslednjih godina, ojačala pravni i institucionalni okvir vladavine prava, međutim, njegovo sprovođenje nije dobro.
Ukazuje se da su glavni problemi vezani za politizaciju sudstva i nedostatke u funkcionisanju institucija za primjenu zakona, pogotovo u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Reforme u sudstvu se sprovode, a među ostvarenim rezultatima su osnivanje novih institucija kao što su sudski i tužilački savjet, usvojene mere za poboljšanje nezavisnosti i efikasnosti.
"Međutim i dalje postoji ozbiljna zabrinutost zbog uloge parlamenta u imenovanju sudskih i tužilačkih saveta i državnih tužilaca. Takođe postoji zabrinutost u pogledu efikanosti i odgovornosti pravosuđa", navodi se u dokumentu EK.
Ocenjuje se da je Crna Gora uglavnom sredila pravni institucionalni okvir koji je potreban za borbu protiv korupcije, ali da je ipak ta pojava i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i predstavlja ozbiljan problem.
"Zakon protiv korupcije nije dosledno sproveden. Osim toga pravni okvir za sprečavanje sukoba interesa i finasiranje političkih stranaka i izbornih kampanja imaju značajne nedostake", smatraju u EK.
Navodi se da postoji zabrinutost u pogledu nadzora javnih nabavki privatizacije, prostornog planiranja i građevinskih dozvola.
"Ne postoji konzistentna interna kontrola za praćenje korupcije koja bi obezbedila odgovornost i poštovanje vladavine prva unutar državnih organa", navodi se u dokumentu.
Ukazuje se da to važi u određenim oblastima kao što su Poreska uprava i carine, policija i sudstvo kao i lokalna uprava.
"Istražni kapaciteti i koordinacija sprovođenja zakona su i dalje slabi. Potrebna je jaka politička volja da se značajno poboljšaju rezultati u borbi protiv korupcije", ukazuju iz EK.
Navodi se da je u borbi protiv organizovanog kriminala pravni okvir koji je razvila Crna Gora uglavnom adekvatan i kapaciteti su poboljšani.
"Ipak organizovani kriminal je i dalje ozbiljan problem. Pranje novca i krijumčarenje droga su glavni problem", navode iz EK.
Navodi se i da se podela vlasti u pravosuđu ne poštuje u potpunosti i da je javna uprava i dalje slaba i veoma ispolitizovana.
"Izbori u Crnoj Gori su generalno sprovedeni u skladu sa međunarodnim standardima za demokratske izbore. OSCE-ODIHR je ocijenio da su poslednji parlamentarni izbori, održani u martu, 2009. godine ispunili gotovo sve međunarodne standarde, ali preostali nedostaci treba da se reše", smatraju u EK.
Ocenjuje se da je pravni okvir protiv diskriminacije znatno poboljšan.
"Međutim u praksi Romi, Aškalije i Egipćani, osobe sa invaliditetom kao i lezbijke, gejevi, biseksualci i transrodne osobe (LGBT) su i dalje izloženi diskriminaciji čak i od državnih organa", navodi se u dokumentu.
Ocenjeno je da što se tiče slobode medija zabrinjava zastrašivanje novinara kao i nesrazmerne kazne za klevete.
(Tanjug)
