Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić hteo je u leto 1995. da od vlade Grčke uzme 20 miliona dolara za oslobađanje zarobljenih vojnika UN, ali ga je u tome sprečio Jovica Stanišić, tvrdi Stanišićeva odbrana.
Stanišićev advokat Vejn Džordaš tu tvrdnju je u sudnici izložio pozivajući se na članak uglednog britanskog publiciste Miše Glenija o balkanskoj mafiji.
Iz Glenijevog teksta, koji je branilac citirao, proizlazi da je Stanišić, tokom krize talaca u junu 1995, Karadžića zatekao u nameri da od grčkih zvaničnika uzima "20 miliona dolara u upotrebljenim novčanicama" u zamenu za oslobađanje vojnika Unprofora koje je držala Vojska RS.
Kada je to video, Stanišić je, po istom izvoru, "pobesneo" i "grčkim ministrima u osnovi rekao da se čiste", a problem talaca je zatim rešio na način koji je izazvao "čestitke američkih i britanskih zvaničnika".
Posle vazdušnih napada NATO na položaje i objekte VRS, krajem maja 1995, bosanski Srbi uzeli su za taoce više od 300 vojnika Unprofora i pripadnika drugih međunarodnih organizacija.
Tadašnji načelnik Službe državne bezbednosti Srbije, Stanišić je, kao izaslanik predsednika Srbije Slobodana Miloševića, vodio pregovore s vođstvom RS i, po odbrani, odigrao ključnu ulogu u oslobađanju svih talaca.
Stanišiću se pred Tribunalom sudi po optužnici za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH 1992-95. godine.
Dok ga je unakrsno ispitivao branilac Džordaš, svedok optužbe, tadašnji zvaničnik UN Čarls Kiruđa potvrdio je da mu je Stanišić, tokom nekoliko susreta početkom juna 1995, rekao da je zabrinut za sudbinu talaca.
"Stanišić je strahovao da bi UN taoci mogli biti ubijeni ili da bi im neko mogao naškoditi, a da bi, još gore, za to mogle biti optužene vlasti Slobodana Miloševića... Rekao je i da će on sam preuzeti značajan rizik" tokom misije njihovog oslobađanja u RS, posvedočio je Kiruđa.
Odgovarajući na pitanja branioca, kenijski diplomata je potvrdio da su bosanski Srbi 3. juna 1995. oslobodili 122 taoca, među kojima su bili britanski, francuski i kanadski vojnici. Potom su u više navrata
oslobođeni i preostali taoci kojih je ukupno bilo više od 300.
Branilac Džordaš pitao je svedoka da li je znao da je Stanišić, tokom krize, liderima bosanskih Srba - Karadžiću i generalu Ratku Mladiću - predao pismo predsednika Francuske Žaka Širaka kojim ih je pozvao da oslobode taoce i vrate se za pregovarački sto.
Kiruđa je odgovorio da za to nije znao.
Tužilac Dermot Grum je, dodatno ispitujući svedoka, sugerisao da je Stanišićev uspeh u oslobađanju talaca bio dokaz kontrole i uticaja koje je on tokom čitavog rata u BiH imao na vođstvo bosanskih Srba.
Zastupnici optužbe ranije su više puta naznačili da ne osporavaju zasluge Stanišića za oslobađanje vojnika UN, ali da se to može uzeti samo kao olakšavajuća okolnost pri odmeravanju kazne.
Suđenje Stanišiću i saoptuženom Franku Simatoviću-Frenkiju biće u Hagu nastavljeno u sredu. Tribunal sutra neće raditi zbog praznika UN.
(Beta)
Iz Glenijevog teksta, koji je branilac citirao, proizlazi da je Stanišić, tokom krize talaca u junu 1995, Karadžića zatekao u nameri da od grčkih zvaničnika uzima "20 miliona dolara u upotrebljenim novčanicama" u zamenu za oslobađanje vojnika Unprofora koje je držala Vojska RS.
Kada je to video, Stanišić je, po istom izvoru, "pobesneo" i "grčkim ministrima u osnovi rekao da se čiste", a problem talaca je zatim rešio na način koji je izazvao "čestitke američkih i britanskih zvaničnika".
Posle vazdušnih napada NATO na položaje i objekte VRS, krajem maja 1995, bosanski Srbi uzeli su za taoce više od 300 vojnika Unprofora i pripadnika drugih međunarodnih organizacija.
Tadašnji načelnik Službe državne bezbednosti Srbije, Stanišić je, kao izaslanik predsednika Srbije Slobodana Miloševića, vodio pregovore s vođstvom RS i, po odbrani, odigrao ključnu ulogu u oslobađanju svih talaca.
Stanišiću se pred Tribunalom sudi po optužnici za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH 1992-95. godine.
Dok ga je unakrsno ispitivao branilac Džordaš, svedok optužbe, tadašnji zvaničnik UN Čarls Kiruđa potvrdio je da mu je Stanišić, tokom nekoliko susreta početkom juna 1995, rekao da je zabrinut za sudbinu talaca.
"Stanišić je strahovao da bi UN taoci mogli biti ubijeni ili da bi im neko mogao naškoditi, a da bi, još gore, za to mogle biti optužene vlasti Slobodana Miloševića... Rekao je i da će on sam preuzeti značajan rizik" tokom misije njihovog oslobađanja u RS, posvedočio je Kiruđa.
Odgovarajući na pitanja branioca, kenijski diplomata je potvrdio da su bosanski Srbi 3. juna 1995. oslobodili 122 taoca, među kojima su bili britanski, francuski i kanadski vojnici. Potom su u više navrata
oslobođeni i preostali taoci kojih je ukupno bilo više od 300.
Branilac Džordaš pitao je svedoka da li je znao da je Stanišić, tokom krize, liderima bosanskih Srba - Karadžiću i generalu Ratku Mladiću - predao pismo predsednika Francuske Žaka Širaka kojim ih je pozvao da oslobode taoce i vrate se za pregovarački sto.
Kiruđa je odgovorio da za to nije znao.
Tužilac Dermot Grum je, dodatno ispitujući svedoka, sugerisao da je Stanišićev uspeh u oslobađanju talaca bio dokaz kontrole i uticaja koje je on tokom čitavog rata u BiH imao na vođstvo bosanskih Srba.
Zastupnici optužbe ranije su više puta naznačili da ne osporavaju zasluge Stanišića za oslobađanje vojnika UN, ali da se to može uzeti samo kao olakšavajuća okolnost pri odmeravanju kazne.
Suđenje Stanišiću i saoptuženom Franku Simatoviću-Frenkiju biće u Hagu nastavljeno u sredu. Tribunal sutra neće raditi zbog praznika UN.
(Beta)
