Vinari iz Makedonije više ne mogu da izvoze svoj proizvod u zemlje Unije ako na etiketama kao geografsko poreklo stoji "Makedonija", objavio je radio "Dojče vele".
Makedonska vinarska industrija nova je žrtva makedonsko-grčkog spora oko imena. Vinari iz Povardarja više neće moći da, kao "makedonsko", izvoze vino u EU. Ni u samoj zemlji ni u inostranstvu nema registrovanog drugog geografskog porekla, dok su komšije Grci "makedosnki region" registrovali još 1989. godine.
Krajem 2009. godine nemačke vlasti otkrile su, naime, da se u supermarketima u toj zemlji prodaje "makedonsko" vino, posle čega su zatražili mišljenje od Evropske komisije (EK). Komesarijat za poljoprivredu u Briselu im je potom potvrdio da vino pod nazivom "makedonsko", može da se uvozi u zemlje Unije samo iz Grčke, pošto je Atina zaštitila to geografsko poreklo.
Izvori u EK, koji su insistirali na anonimnosti, potvrdili su za DW da će se ta odluka u budućnosti oštrije primenjivati. Isti izvor objašnjava da je jedan od razloga što je Makedonija, bez većih problema u proteklih 20-tak godina izvozila "makedonsko" vino u zemlje EU, u tome što se, najverovatnije, radilo o niskokvalitetnom vinu, pa zbog toga niko nije ni reagovao na njegovo geografsko poreklo.
Ali, od kada je u zadnjih par godina, nekoliko privatnih makedonskih vinarija pokušalo da se probije na evropsko tržište sa visokokvalitetnim vinom, Grčka je oštrije reagovala.
Makedonske vlasti tvrde da se radi o novoj kampanji Atine, čiji su diplomatski predstavnici u Nemačkoj i Sloveniji tražili od nadležnih organa u tim zemljama da se zabrani prodaja vina iz Makedonije.
Grčka i Makedonija skoro 20 godina vode spor pred UN oko upotrebe naziva "Makedonija". Osim na političkom frontu, gde Grčka blokira ulazak Makedonije u NATO i početak pregovora sa EU, Atina i Skoplje redovno se sukobljavaju oko upotrebe imena i na svim ostalim poljima - od sportskih manifestacija, pa sve do vinarskih etiketa, podseća DW.
Proizvođači vina iz Makedonije strahuju da će se sve to katastrofalno odraziti na ionako mali izvoz i da će samo produbiti krizu u toj privrednoj grani.
Najveći deo svoje proizvodnje vina, Makedonija izvozi u Nemačku. Procenjuje se da je reč o oko 33 miliona litara vina godišnje. Od makedonskih vlasti sada se očekuje da do 31. decembra prijave regione sa zaštićenim geografskim poreklom iz zemlje.
"Ukoliko Makedonija nije na toj listi posle isteka tog roka, uvoznici iz Nemačke neće više moći da deklarišu uvezeno vino kao vino sa zaštićenim geografskim poreklom. Ako dođe do toga, dovodi se u pitanje celokupni izvoz vina iz Makedonije u Nemačku i EU", kaže za "Dojče vele" Kočo Mocan, rukovodilac firme "Tehnometal" iz Frankfurta koja se bavi plasmanom makedonskog vina na nemačko tržište.
Proizvođači vina u Makedoniji kažu da se nalaze u bezizlaznom položaju i ne znaju kako da postupaju u budućnosti. Deo njih je već počeo na etiketama da stavlja referencu FYRM, pod kojoj je Makedonija primljena u UN, ali kažu da ni to nije dugoročno rešenje.
Prema regulativi EU, na etiketama ubuduće treba da stoji sorta grožđa, ili region u Makedoniji, gde je vino proizvedeno.
Ali problem je u tome što ni u samoj Makedoniji nije zaštićeno ni geografsko, niti regionalno poreklo vina, kažu eksperti. Na primer, povardarski region, iz kojeg potiče najveći deo proizvodnje, uopšte nije registrovan ni u zemlji, ni u inostranstvu.
(Tanjug)
Krajem 2009. godine nemačke vlasti otkrile su, naime, da se u supermarketima u toj zemlji prodaje "makedonsko" vino, posle čega su zatražili mišljenje od Evropske komisije (EK). Komesarijat za poljoprivredu u Briselu im je potom potvrdio da vino pod nazivom "makedonsko", može da se uvozi u zemlje Unije samo iz Grčke, pošto je Atina zaštitila to geografsko poreklo.
Izvori u EK, koji su insistirali na anonimnosti, potvrdili su za DW da će se ta odluka u budućnosti oštrije primenjivati. Isti izvor objašnjava da je jedan od razloga što je Makedonija, bez većih problema u proteklih 20-tak godina izvozila "makedonsko" vino u zemlje EU, u tome što se, najverovatnije, radilo o niskokvalitetnom vinu, pa zbog toga niko nije ni reagovao na njegovo geografsko poreklo.
Ali, od kada je u zadnjih par godina, nekoliko privatnih makedonskih vinarija pokušalo da se probije na evropsko tržište sa visokokvalitetnim vinom, Grčka je oštrije reagovala.
Makedonske vlasti tvrde da se radi o novoj kampanji Atine, čiji su diplomatski predstavnici u Nemačkoj i Sloveniji tražili od nadležnih organa u tim zemljama da se zabrani prodaja vina iz Makedonije.
Grčka i Makedonija skoro 20 godina vode spor pred UN oko upotrebe naziva "Makedonija". Osim na političkom frontu, gde Grčka blokira ulazak Makedonije u NATO i početak pregovora sa EU, Atina i Skoplje redovno se sukobljavaju oko upotrebe imena i na svim ostalim poljima - od sportskih manifestacija, pa sve do vinarskih etiketa, podseća DW.
Proizvođači vina iz Makedonije strahuju da će se sve to katastrofalno odraziti na ionako mali izvoz i da će samo produbiti krizu u toj privrednoj grani.
Najveći deo svoje proizvodnje vina, Makedonija izvozi u Nemačku. Procenjuje se da je reč o oko 33 miliona litara vina godišnje. Od makedonskih vlasti sada se očekuje da do 31. decembra prijave regione sa zaštićenim geografskim poreklom iz zemlje.
"Ukoliko Makedonija nije na toj listi posle isteka tog roka, uvoznici iz Nemačke neće više moći da deklarišu uvezeno vino kao vino sa zaštićenim geografskim poreklom. Ako dođe do toga, dovodi se u pitanje celokupni izvoz vina iz Makedonije u Nemačku i EU", kaže za "Dojče vele" Kočo Mocan, rukovodilac firme "Tehnometal" iz Frankfurta koja se bavi plasmanom makedonskog vina na nemačko tržište.
Proizvođači vina u Makedoniji kažu da se nalaze u bezizlaznom položaju i ne znaju kako da postupaju u budućnosti. Deo njih je već počeo na etiketama da stavlja referencu FYRM, pod kojoj je Makedonija primljena u UN, ali kažu da ni to nije dugoročno rešenje.
Prema regulativi EU, na etiketama ubuduće treba da stoji sorta grožđa, ili region u Makedoniji, gde je vino proizvedeno.
Ali problem je u tome što ni u samoj Makedoniji nije zaštićeno ni geografsko, niti regionalno poreklo vina, kažu eksperti. Na primer, povardarski region, iz kojeg potiče najveći deo proizvodnje, uopšte nije registrovan ni u zemlji, ni u inostranstvu.
(Tanjug)
