Pozitivno opredeljenje građana zemalja Zapadnog Balkana prema Evropskoj uniji opalo je usled ekonomske krize, uz porast sumnje u tu zajednicu, pri čemu je poverenje građana Srbije sa 61 odsto palo na 44 odsto, pokazalo je novo istraživanje Galupa Balkan Monitor 2010.
U regionu Zapadnog Balkana od 2006. do 2010. godine porasla je sumnja u EU, dok je jedino u Crnoj Gori i Republici Srpskoj u porastu, navedeno je na prezentaciji Evropskog fonda za Balkan i Galupa, koja je održana po objavljivanju izveštaja Evropske komisije o napretku zemalja Zapadnog Balkana na putu evropskih integracija.
Istraživač agencije Galup, Andrej Pirka, je ukazao da negativno raspoloženje prema EU raste sa približavanjem članstvu i naveo podatak da najpozitivniji stav prema EU vlada u Turskoj, dok negativan stav preovlađuje u novim članicama Unije.
Na pitanje u anketi: Da li će pristupanje EU smanjiti plate, 45 odsto ispitanika u Hrvatskoj je reklo da, u Srbiji 21, a u Crnoj Gori tek osam odsto.
Većina građana u Srbiji smatra da je u proteklom periodu imidž Srbije u EU popravljen, a na pitanje da li Evropska komisija uopšte želi Srbiju kao članicu, 45 odsto građana je odgovorilo potvrdno.
"Evidentno je da je Evropa izgubila magiju, ali ne i značaj", naveo je zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Srđan Majstorović.
On je istakao da, uprkos krizi i nedoumicama o EU, stabilnih 63 odsto građana Srbije na referendumu bi glasalo za učlanjenje.
Prema njegovoj oceni, najpozitivnije je to što građani postaju svesni EU sa svim njenim prednostima i manama.
Ambasador Portugala u Beogradu Luis de Almeida Sampaio je izrazio iznenađenje da bez obzira na teška vremena krize, opstaje značajan pozitivan odnos prema EU na Zapadnom Balkanu.
On je ocenio da je normalno što je poverenje građana poljuljano zbog poteškoća u procesima pridruživanja i poručio da novac, ipak, nije sve i da je projekat EU mnogo širi.
Sampaio je apelovao na odgovornost institucija EU da narodima Balkana i njihovim političkim liderima ostavi "odrškrinut prozor nade da će jednog dana biti punopravni članovi Unije", a rukovodstvu balkanskih država poručio je da ne propuste priliku za to.
Balkan monitor donosi podatak da su najpesimističniji građani Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, tako da čak73 odsto građana Srbije smatra da stvari u njihovoj zemlji ne idu dobrim putem, pri čemu bi 19 odsto otišlo iz zemlje, kada bi se za to stvorili idealni uslovi.
Na pitanje kako uspevaju da prežive sa primanjima domaćinstva, 70 odsto građana Srbije je odgovorilo da ima velike poteškoće.
U pogledu poverenja građana u državne institucije, Srbija se u regionu nalazi na sredini lestvice sa postotkom od 44 odsto, dok je podrška vlasti Srbije u padu, tako da 22 odsto građana odobrava učinak Vlade.
Istraživanje je pokazalo da je opalo i poverenje u premijera Mirka Cvetkovića, jer je 18 odsto građana zadovoljno njegovim učinkom, što je najmanji procenat u regionu.
Rezultati istraživanja pokazuju znatno poboljšanje međunacionalnih odnosa na Balkanu, pri čemu je poboljšana percepcija Srba, osim na Kosovu.
Odbeglog haškog optuženika Ratka Mladića 38 odsto građana Srbije smatra patriotom, dok na pitanje zašto nije uhapšen 27 odsto smatra da je van Srbije i nedostupan vlastima, a 35 odsto miusli da vlast ne želi da ga uhapsi.
Većina srpskih građana je protiv ulaska Srbije u NATO savez.
Većina od 73 odsto Srbije želi da Kosovo ostane deo Srbije, a 14 odsto je protiv.
Predsedavajući Centra za međunarodne i bezbednosne poslove- ISAC fonda Milan Pajević je ukazao da u Srbiji nedostaje pravilno informisanje ljudi o EU i da političari i mediji jedino licitiraju datumom pristupanja i tako zamagljuju njenu suštinu.
On je napomenuo da bi javnosti Srbije trebalo da bude preneta poruka da sve što EU traži od vlasti Srbije je ono što bismo mi građani želeli da imamo od sopstevene zemlje.
Prema rezultatima Balkan monitora u balkanskim društvima Katolička i Pravoslavna crkva gube poverenje vernika, dok poverenje muslimana raste.
Tolerancija prema homoseksualnosti u Srbiji je najveća u Beogradu, gde 58 odsto Beograđana podržava prava seksusalnih manjina, dok je tolerancija prema njima u Vojvodini 33 odsto, a u Centralnoj Srbiji 39 odsto.
Istraživanje Galupa u Srbiji sprovedeno je tokom juna i jula na reprezentativnom uzorku od 1.000 odraslih ljudi, starijih od 15 godina, koji je obuhvatio i urbano i ruralno stanovništvo.
(FoNet)
Istraživač agencije Galup, Andrej Pirka, je ukazao da negativno raspoloženje prema EU raste sa približavanjem članstvu i naveo podatak da najpozitivniji stav prema EU vlada u Turskoj, dok negativan stav preovlađuje u novim članicama Unije.
Na pitanje u anketi: Da li će pristupanje EU smanjiti plate, 45 odsto ispitanika u Hrvatskoj je reklo da, u Srbiji 21, a u Crnoj Gori tek osam odsto.
Većina građana u Srbiji smatra da je u proteklom periodu imidž Srbije u EU popravljen, a na pitanje da li Evropska komisija uopšte želi Srbiju kao članicu, 45 odsto građana je odgovorilo potvrdno.
"Evidentno je da je Evropa izgubila magiju, ali ne i značaj", naveo je zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Srđan Majstorović.
On je istakao da, uprkos krizi i nedoumicama o EU, stabilnih 63 odsto građana Srbije na referendumu bi glasalo za učlanjenje.
Prema njegovoj oceni, najpozitivnije je to što građani postaju svesni EU sa svim njenim prednostima i manama.
Ambasador Portugala u Beogradu Luis de Almeida Sampaio je izrazio iznenađenje da bez obzira na teška vremena krize, opstaje značajan pozitivan odnos prema EU na Zapadnom Balkanu.
On je ocenio da je normalno što je poverenje građana poljuljano zbog poteškoća u procesima pridruživanja i poručio da novac, ipak, nije sve i da je projekat EU mnogo širi.
Sampaio je apelovao na odgovornost institucija EU da narodima Balkana i njihovim političkim liderima ostavi "odrškrinut prozor nade da će jednog dana biti punopravni članovi Unije", a rukovodstvu balkanskih država poručio je da ne propuste priliku za to.
Balkan monitor donosi podatak da su najpesimističniji građani Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, tako da čak73 odsto građana Srbije smatra da stvari u njihovoj zemlji ne idu dobrim putem, pri čemu bi 19 odsto otišlo iz zemlje, kada bi se za to stvorili idealni uslovi.
Na pitanje kako uspevaju da prežive sa primanjima domaćinstva, 70 odsto građana Srbije je odgovorilo da ima velike poteškoće.
U pogledu poverenja građana u državne institucije, Srbija se u regionu nalazi na sredini lestvice sa postotkom od 44 odsto, dok je podrška vlasti Srbije u padu, tako da 22 odsto građana odobrava učinak Vlade.
Istraživanje je pokazalo da je opalo i poverenje u premijera Mirka Cvetkovića, jer je 18 odsto građana zadovoljno njegovim učinkom, što je najmanji procenat u regionu.
Rezultati istraživanja pokazuju znatno poboljšanje međunacionalnih odnosa na Balkanu, pri čemu je poboljšana percepcija Srba, osim na Kosovu.
Odbeglog haškog optuženika Ratka Mladića 38 odsto građana Srbije smatra patriotom, dok na pitanje zašto nije uhapšen 27 odsto smatra da je van Srbije i nedostupan vlastima, a 35 odsto miusli da vlast ne želi da ga uhapsi.
Većina srpskih građana je protiv ulaska Srbije u NATO savez.
Većina od 73 odsto Srbije želi da Kosovo ostane deo Srbije, a 14 odsto je protiv.
Predsedavajući Centra za međunarodne i bezbednosne poslove- ISAC fonda Milan Pajević je ukazao da u Srbiji nedostaje pravilno informisanje ljudi o EU i da političari i mediji jedino licitiraju datumom pristupanja i tako zamagljuju njenu suštinu.
On je napomenuo da bi javnosti Srbije trebalo da bude preneta poruka da sve što EU traži od vlasti Srbije je ono što bismo mi građani želeli da imamo od sopstevene zemlje.
Prema rezultatima Balkan monitora u balkanskim društvima Katolička i Pravoslavna crkva gube poverenje vernika, dok poverenje muslimana raste.
Tolerancija prema homoseksualnosti u Srbiji je najveća u Beogradu, gde 58 odsto Beograđana podržava prava seksusalnih manjina, dok je tolerancija prema njima u Vojvodini 33 odsto, a u Centralnoj Srbiji 39 odsto.
Istraživanje Galupa u Srbiji sprovedeno je tokom juna i jula na reprezentativnom uzorku od 1.000 odraslih ljudi, starijih od 15 godina, koji je obuhvatio i urbano i ruralno stanovništvo.
(FoNet)
