Narodi ex-YU nove manjine u Sloveniji | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

EX YU

Narodi ex-YU nove manjine u Sloveniji

Pred slovenačkim parlamentom je Deklaracija o "novim manjinama", kojiom bi trebalo da se popravi zakonski status "bivše braće".

U Sloveniji živi već treća generacija oko 200.000 pripadnika naroda i narodnosti bivše Jugsolavije, a neki od njih su potomci došljaka koji su u Sloveniju stigli i pre stotinak godina. Njihov položaj međutim nije do kraja regulisan zakonskim propisima jer slovenački Ustav priznaje samo dve autohtone manjine: italijansku i mađarsku.

Nedavno je na raspravu u slovenački parlament upućena Deklaracija o "novim manjinama", koja je plod rada vlade, radne grupe u parlamentu i predstavnika naroda i narodnosti bivše Jugoslavije koji žive u Sloveniji - Albanaca, Bosanaca, Crnogoraca, Hrvata, Makedonaca i Srba okupljenih u Savezu kulturnih društava konstituivnih naroda.

Deklaracija bi trebalo da reguliše niz važnih pitanja u životu tih ljudi, u skladu sa dokumentima Evropske unije (EU) i Ujedinjenih nacija (UN).

Jedan od autora dokumenta, vođa poslničke grupe Socijalnih demokrata u parlamentu Miran Potrč u razgovoru za agenciju Beta izrazio je očekivanje da će Deklaracija ući u parlamentarnu raspravu u januaru iduće godine.

"Politički je Deklaracija obavezujući dokument", rekao je Potrč i dodao da ona "određuje politiku države o određenim pitanjima" kao i da je "na toj tački značaj Deklaracije veoma velik".

Suština dokumenta je i formalno priznanje države Slovenije da mora organizovati trajne oblike međusobne saradnje i uređivanja interesa između države Slovenije i predstavnika nacionalnih zajednica koje čine narodi i narodnosti bivše Jugoslavije koji žive u Sloveniji.

"Deklaracija predstavlja priznanje Slovenje da u njoj živi oko
200.000 pripadnika drugih naroda i narodnosti, koji imaju svoje države nastale nakon 1990. godine", kaže Potrč.

Prema njegovim rečima ispravno je da Slovenija to prizna, jer su i ti ljudi učestvovali u osamostaljenju Slovenije i jer su im dokumenti o osamostaljenju i potom donesen Ustav dali pravo da su ne samo ravnopravni građani Republike Slovenije već i da kao predstavnici naroda i narodnosti imaju i neka posebna prava.

Prava pripadnika "novih manjina" kao građana regulisana su Ustavom Slovenije, a Deklaracija obezbeđuje da se ta i druga prava istinski ostvaruju. Reč je o slobodnom izražavanju pripadnosti svom narodu, pravu na negovanje i izražavanje svoje kulture, jezika i pisma, kao i pravu na samoorganizovanje.

"Sve to u saradnji sa većinskim narodom i pripadnicima drugih nacionalnih zajednica doprinosi mulitkulturalnosti Slovenije", smatra Potrč.

Potrč kaže da za "sprovođenje Deklaracije postoji saglasnost Vlade Slovenije i predstavnika nacionalnih zajednica" i da će za to će biti zadužen "poseban Savet pri vladi".

Ustav Slovenije zvanično priznaje postojanje samo dve manjine - italijanske i mađarske, a ustavom je regulisan i položaj romske zajednice kojoj je garantovano pravo učešća na lokalnim izborima u opštinama sa većim brojem Roma, kao i neka samoupravna prava.

Savez kulturnih društava naroda i narodnosti bivše Jugoslavije nije želeo da otpočne raspravu i o svom manjinskom ustavnom statusu, jer kako su i sami rekli za tako nešto u Sloveniji ne postoje uslovi.

"Tako će razlika ostati, ali će Deklaracijom i kroz delovanje Saveta nacionalna prava (pripadnika nacionalnih zajednica naroda i narodnosti bivše Jugoslavije) biti uspešno garantovana", smatra Potrč.

Poslanici italijanske i mađarske manjine u parlamentu su svojim potpisima podržali Deklaraciju, a potpisali su je i nezavisni poslanici. Deklaracija je, međutim, naišla na otpor opozicionih parlamentarnih partija, a pre svega Slovenske demokratske stranke bivšeg premijera Janeza Janše.

"Novim manjinama" bavi se i novi zakon o Radio-televiziji Slovenije, o kojem će se građanai Slovenije izjasniti 12. decembra na referendumu, a koji predviđa i obavezu emisija na jezicima naroda i narodnosti bivše Jugoslavije.

Na pitanje da li je ova odredba novog zakona prvi korak u ostvarivanju duha Deklaracije Potrč je odgovorio da je reč o dva odvojena procesa, ali i da je taj deo novog zakona naišao na otpor opozicije koja je postavila pitanje zašto u to nisu uključene i druge nacionalne zajednice (verovatno se misli pre svega na nemačku zajednicu).

Odgovoreno im je, kaže sagovornik Bete, da su u novi zakon o RTV uključeni oni na koje se odnosi Deklaracija zbog "njihovog specifičnog položaja nakon osamostaljenja Slovenije". Drugi su kao razloge navodili da za donošenje Deklaracije i navedenog člana u zakonu o RTV "nije pravo vreme i da danas treba posvetiti pažnju ekonomskim temama, i slično".

"Nema želje za podršku, ali su i te stranke svesne da principijelni politički otpor nije moguć, jer je reč o civilizacijskom odnosu. Multikulturalnost se svugde u Evropi poštuje i ceni, a i neke međunarodne institucije kao što je Savet Evrope poručuju Sloveniji 'uradite to'", rekao je Miran Potrč za agenciju Beta.

(Beta)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU