Po prvi put u svom postojanju Haški tribunal je promenio pravosnažnu presudu i smanjio kaznu Veselinu Šljivančaninu sa 17 na 10 godina zatvora zbog zločina kod Vukovara. Šljivančaninu ostalo još dve i po godine zatvora.
Žalbeno veće Haškog tribunala osudilo je danas bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina na 10 godina zatvora, što je treća i konačna presuda u tom procesu, doneta nakon vanrednog preispitivanja pravosnažne presude.
Konačnom presudom Šljivančaninu po prvi put u istoriji Haškog suda preinačena je jedna pravosnažna presuda.
Šljivančanin je osuđen za pomaganje i podržavanje mučenja hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara 20. i 21. novembra 1991. godine, a poništena je osuda za pomaganje i podržavanje ubistva 194 zatvorenika pošto je utvrđeno da je iskaz bivšeg oficira JNA Miodraga Panića kredibilan.
Panić je u svom iskazu naveo da 20. novembra 2001. nije čuo da je pukovnik Mile Mrkšić obavestio Šljivančanina o povlačenju JNA sa Ovčare, čime su zarobljenici ostavljeni u rukama pripadnika lokalne Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga, koji su ih te noći streljali.
Žalbeno veće je istaklo da je odbrana dokazala tu novu činjenicu koja negira krivicu Šljivančanina za pomaganje ubistva zarobljenika.
Žalbeno veće ukazalo je da to znači i umanjenje krivice i da je neophodno bilo da se preinači pravosnažna presuda sa 17 godina na 10 godina zatvora.
Žalbeno veće je istaklo da će u novu kaznu od 10 godina biti uračunato vreme koje je Šljivančanin proveo u pritvoru, tako da bi Šljivančanin trebalo da odsluži još dve i po godine, pošto je u pritvorskoj jedinici bio od 1. jula 2003. godine.
Šljivančanin je u prvostepenom postupku osuđen na pet godina zatvora 27. septembra 2007. godine. Žalbeno veće ga je, 5. maja 2009. godine, pravosnažno osudilo povećavši mu kaznu na 17 godina zatvora i proglasivši ga krivim za pomaganje ubistva, a ne samo za mučenja 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara, 20. i 21. novembra 1991. godine.
Odbrana je u januaru ove godine podnela zahtev za reviziju pravosnažne presude, pozivajući se na iskaz ključnog svedoka, penzionisanog oficira JNA Miodraga Panića.
Šljivančanin je u vremenu obuhvaćenom optužnicom bio načelnik za bezbednost Gardijske brigade JNA kojom je komandovao Mrkšić.
Tribunal je Mrkšića zbog pomaganja zločina na Ovčari pravosnažno osudio na 20 godina zatvora.
Haški tribunal je odobrio održavanje vanredne rasprave o reviziji presude, što je prvi put za 16 godina rada Tribunala da se raspravljalo o preispitivanju neke presude, što je inače poslednji pravni lek.
Šljivančaninova odbrana zatražila je ukidanje presude za pomaganje i podržavanje ubistva i smanjenje kazne na najviše šest godina, dok je optužba negirala postojanje novih činjenica na koje se poziva odbrana, usprotivivši se reviziji presude i zatraživši da se optuženom izrekne nova kazna od 15 godina zatvora.
Šljivančanina su uhapsile srpske vlasti 13. juna 2003. godine, u pritvorsku jedinicu Haškog suda prebačen je 1. jula 2003, a suđenje je počelo 11. oktobra 2005. godine.
Šljivančanin je u pritvoru Tribunala, tokom pretprocesnog postupka i suđenja, izdržao 90 odsto prvostepene kazne od pet godina zatvora.
Na privremenu slobodu, posle te presude, pušten je u decembru 2007. godine, a vratio se 4. maja 2009. godine, dan uoči izricanja pravosnažne presude kojom je bio osuđen na 17 godina zatvora.
(agencije/MONDO)
Konačnom presudom Šljivančaninu po prvi put u istoriji Haškog suda preinačena je jedna pravosnažna presuda.
Šljivančanin je osuđen za pomaganje i podržavanje mučenja hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara 20. i 21. novembra 1991. godine, a poništena je osuda za pomaganje i podržavanje ubistva 194 zatvorenika pošto je utvrđeno da je iskaz bivšeg oficira JNA Miodraga Panića kredibilan.
Panić je u svom iskazu naveo da 20. novembra 2001. nije čuo da je pukovnik Mile Mrkšić obavestio Šljivančanina o povlačenju JNA sa Ovčare, čime su zarobljenici ostavljeni u rukama pripadnika lokalne Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga, koji su ih te noći streljali.
Žalbeno veće je istaklo da je odbrana dokazala tu novu činjenicu koja negira krivicu Šljivančanina za pomaganje ubistva zarobljenika.
Žalbeno veće ukazalo je da to znači i umanjenje krivice i da je neophodno bilo da se preinači pravosnažna presuda sa 17 godina na 10 godina zatvora.
Žalbeno veće je istaklo da će u novu kaznu od 10 godina biti uračunato vreme koje je Šljivančanin proveo u pritvoru, tako da bi Šljivančanin trebalo da odsluži još dve i po godine, pošto je u pritvorskoj jedinici bio od 1. jula 2003. godine.
Šljivančanin je u prvostepenom postupku osuđen na pet godina zatvora 27. septembra 2007. godine. Žalbeno veće ga je, 5. maja 2009. godine, pravosnažno osudilo povećavši mu kaznu na 17 godina zatvora i proglasivši ga krivim za pomaganje ubistva, a ne samo za mučenja 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara, 20. i 21. novembra 1991. godine.
Odbrana je u januaru ove godine podnela zahtev za reviziju pravosnažne presude, pozivajući se na iskaz ključnog svedoka, penzionisanog oficira JNA Miodraga Panića.
Šljivančanin je u vremenu obuhvaćenom optužnicom bio načelnik za bezbednost Gardijske brigade JNA kojom je komandovao Mrkšić.
Tribunal je Mrkšića zbog pomaganja zločina na Ovčari pravosnažno osudio na 20 godina zatvora.
Haški tribunal je odobrio održavanje vanredne rasprave o reviziji presude, što je prvi put za 16 godina rada Tribunala da se raspravljalo o preispitivanju neke presude, što je inače poslednji pravni lek.
Šljivančaninova odbrana zatražila je ukidanje presude za pomaganje i podržavanje ubistva i smanjenje kazne na najviše šest godina, dok je optužba negirala postojanje novih činjenica na koje se poziva odbrana, usprotivivši se reviziji presude i zatraživši da se optuženom izrekne nova kazna od 15 godina zatvora.
Šljivančanina su uhapsile srpske vlasti 13. juna 2003. godine, u pritvorsku jedinicu Haškog suda prebačen je 1. jula 2003, a suđenje je počelo 11. oktobra 2005. godine.
Šljivančanin je u pritvoru Tribunala, tokom pretprocesnog postupka i suđenja, izdržao 90 odsto prvostepene kazne od pet godina zatvora.
Na privremenu slobodu, posle te presude, pušten je u decembru 2007. godine, a vratio se 4. maja 2009. godine, dan uoči izricanja pravosnažne presude kojom je bio osuđen na 17 godina zatvora.
(agencije/MONDO)
