Dejtonski sporazum je njegovo životno delo, izjavio je Srni Predrag Simić, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka i bivši srpski ambasador u Francuskoj, koji je i lično poznavao Holbruka.
"Neka je ironija istorije da je Holbruk umro na 15. godišnjicu Dejtonskog sporazuma, koji je konačno potpisan u Parizu 14. decembra", rekao je Simić, dodajući da je činjenica da je Dejtonski sporazum preživeo 15 godina i da je na njemu zasnovano postojanje današnje Republike Srpske (RS) i BiH.
Navodeći da je Holbruk sa uspehom primenio američku šatl dilomatiju na primeru Dejtonskog sporazuma, Simić je ocenio da on kasnije, u toku svoje karijere, nije uspeo da postigne sličan uspeh na Kosovu ili u Avganistanu.
On je naveo da će kod Srba Holbruk ostati kontroverzna ličnost i biti, pre svega, upamćen po bombardovanju Republike Srpske 1995. godine, ali da je odigrao značajnu ulogu u istoriji postjugoslovenskog prostora.
"Srbi će ga pamtiti po bombardovanju 1995. godine RS, po njegovim pritiscima koje je vršio na svoje sagovornike, ali ne treba gubiti iz vida da se on i u situaciji vojne premoći stvorene bombardovanjem NATO-a pridržavao određenih načela koja su podrazumevala opstanak RS i njeno postojanje kao konstitutivnog dela BiH", rekao je Simić.
Komentarišući spekulacije oko postojanja sporazuma Karadžić-Holbruk, Simić je ocenio da će javnost sada verovatno ostati bez odgovora na to pitanje, osim ako neki novi "Vikiliks" ne otkrije postojanje tog dokumenta, u kojem je Holbruk, po tvrdnji Karadžića, dao obećanja da ga neće goniti Haški tribunal.
"Poznavajući Holbruka i lično i baveći se diplomatijom i Dejtonskim sporazumom, sklon sam da verujem da je taj sporazum i bio jedan od kamena temeljaca čitavog tog aranžamana sa tadašnjim rukovodstvima koja su postojala", rekao je Simić.
On je ocenio da se može na osnovu iskaza Karadžića i drugih, ali i logičkom analizom čitavog procesa, pretpostaviti da je taj sporazum postojao, jer ne veruje da bi moglo doći do Dejtona da nisu postojali takvi sporazumi ne samo sa Karadžićem, nego i sa drugima.
Prema oceni Simića, Holbruk je bio tipičan diplomata, izuzetno ambiciozan, energičan, često sujetan. Nije prihvatao reč "ne", svoje poslove je radio sa ogromnom energijom, imao je ambiciju da postane državni sekretar.
Simić je rekao za Srnu da Holbrukovo viđenje čitavog dejtonskog procesa ostaje u nedostatku svedočenja drugih aktera, pa tek predstoji da se čitav taj proces rekonstruiše.
Američki diplomata Ričard Holbruk preminuo je sinoć po lokalnom vremenu u bolnici u Vašingtonu, od posledica naprsle aorte.
(Srna)
"Neka je ironija istorije da je Holbruk umro na 15. godišnjicu Dejtonskog sporazuma, koji je konačno potpisan u Parizu 14. decembra", rekao je Simić, dodajući da je činjenica da je Dejtonski sporazum preživeo 15 godina i da je na njemu zasnovano postojanje današnje Republike Srpske (RS) i BiH.
Navodeći da je Holbruk sa uspehom primenio američku šatl dilomatiju na primeru Dejtonskog sporazuma, Simić je ocenio da on kasnije, u toku svoje karijere, nije uspeo da postigne sličan uspeh na Kosovu ili u Avganistanu.
On je naveo da će kod Srba Holbruk ostati kontroverzna ličnost i biti, pre svega, upamćen po bombardovanju Republike Srpske 1995. godine, ali da je odigrao značajnu ulogu u istoriji postjugoslovenskog prostora.
"Srbi će ga pamtiti po bombardovanju 1995. godine RS, po njegovim pritiscima koje je vršio na svoje sagovornike, ali ne treba gubiti iz vida da se on i u situaciji vojne premoći stvorene bombardovanjem NATO-a pridržavao određenih načela koja su podrazumevala opstanak RS i njeno postojanje kao konstitutivnog dela BiH", rekao je Simić.
Komentarišući spekulacije oko postojanja sporazuma Karadžić-Holbruk, Simić je ocenio da će javnost sada verovatno ostati bez odgovora na to pitanje, osim ako neki novi "Vikiliks" ne otkrije postojanje tog dokumenta, u kojem je Holbruk, po tvrdnji Karadžića, dao obećanja da ga neće goniti Haški tribunal.
"Poznavajući Holbruka i lično i baveći se diplomatijom i Dejtonskim sporazumom, sklon sam da verujem da je taj sporazum i bio jedan od kamena temeljaca čitavog tog aranžamana sa tadašnjim rukovodstvima koja su postojala", rekao je Simić.
On je ocenio da se može na osnovu iskaza Karadžića i drugih, ali i logičkom analizom čitavog procesa, pretpostaviti da je taj sporazum postojao, jer ne veruje da bi moglo doći do Dejtona da nisu postojali takvi sporazumi ne samo sa Karadžićem, nego i sa drugima.
Prema oceni Simića, Holbruk je bio tipičan diplomata, izuzetno ambiciozan, energičan, često sujetan. Nije prihvatao reč "ne", svoje poslove je radio sa ogromnom energijom, imao je ambiciju da postane državni sekretar.
Simić je rekao za Srnu da Holbrukovo viđenje čitavog dejtonskog procesa ostaje u nedostatku svedočenja drugih aktera, pa tek predstoji da se čitav taj proces rekonstruiše.
Američki diplomata Ričard Holbruk preminuo je sinoć po lokalnom vremenu u bolnici u Vašingtonu, od posledica naprsle aorte.
(Srna)
Pridruži se MONDO zajednici.
