Haski tuzilac BiH gurali u Veliku Hrvatsku

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

EX YU

Haški tužilac: BiH gurali u Veliku Hrvatsku

Tužilaštvo u završnoj reči suđenja šestorici ratnih lidera bosanskih Hrvata, dokazivali da su optuženi silom stvarali Veliku Hrvatsku po Tuđmanovom nalogu.

Za zločine nad Muslimanima u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni 1993-94, optuženi su tadašnji premijer samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosne Jadranko Prlić; ministar odbrane Bruno Stojić; načelnik glavnog štaba Hrvatskog veća odbrane Slobodan Praljak, zamenik komandanta HVO Milivoj Petković; ministar unutrašnjih poslova Valentin Ćorić i šef komisije za razmenu zarobljenika Berislav Pušić.

Tužilac Kenet Skot rekao je da su optuženi bili učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu "trajnog uklanjanja i etničkog čišćenja bosanskih Muslimana i drugih nehrvata" sa teritorija u srednjoj Bosni i zapadnoj Hercegovini koje su proglašene Herceg-Bosnom, u cilju njihovog prisajedinjenja Hrvatskoj, odnosno stvaranja "Velike Hrvatske".

Po rečima tužioca Skota, na čelu tog zločinačkog poduhvata bio je tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman čija je "opsesija" bila obnavljanje granica hrvatske banovine iz 1939. godine, koja je obuhvatala veliki deo BiH.

"Optuženi su radili na ostvarivanju Tuđmanove vizije 'Velike Hrvatske'", a to su činili "ultimatumima, uništavanjem i proterivanjem" Muslimana, naznačio je zastupnik optužbe.

Kao dokaz za to, Skot je citirao reči koje su tokom rata u BiH izgovorili sami optuženi. Prlić je, po tužiocu, više puta potvrdio da je "samo sprovodio Tuđmanova uputstva". Slobodan Praljak je, takođe, jednom rekao da "sprovodi politiku hrvatske države, Franje Tuđmana, (ministra odbrane) Gojka Šuška...".

Tužilac je naglasio i da je predsednik Tuđman pisao i govorio da je BiH "neodvojivi" deo Hrvatske, a bosanska država "veštačka, neprirodna i neodrživa".

Da je Tuđman bio "opsednut" obnovom kratkotrajne hrvatske banovine, proglašene sporazumom Cvetković-Maček 1939, tokom suđenja je posvedočio Josip Manolić, koje je za vreme rata bio jedan od njegovih najbližih saradnika, podsetio je tužilac Skot.

I tadašnji hrvatski ministar spoljnih poslova Mate Granić napisao je, po Skotu, u svojim memoarima da mu je Tuđman "često govorio da je banovina najbolje rešenje".

Zastupnik optužbe citirao je i iskaz ambasadora SAD u Hrvatskoj Pitera Galbrajta (Peter Gallbraith) da mu je Tuđman govorio kako "BiH ne može i neće opstati kao suverena država" i da bi njeni "veliki delovi trebalo da budu u Hrvatskoj".

Po Galbrajtu, Tuđman se otvoreno zalagao i za razmenu stanovništva, naglasio je tužilac, a jednom je američkom ambasadoru i pokazao mapu BiH "podeljene po sredini".

"Optuženi su od 1993. sprovodili etničko čišćenje Muslimana, sledeći te Tuđmanove ideje", podvukao je Skot.

Tužilac je podsetio i da je Tuđman, 30. marta 1991. u Karađorđevu o podeli BiH razgovarao sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem.

"Posle razgovora u Karađorđevu, Tuđman je govorio da će biti teško održati BiH kao jedinstvenu državu...i da više neće biti velikih muslimanskih oblasti", kazao je tužilac Skot.

Optužba na suđenju Prliću i saoptuženima nastavlja izlaganje završne reči.

Prlić i ostali optuženi su su u 26 tačaka za progon na političkoj verskoj i rasnoj osnovi, ubistva, silovanja, deportacije, nečovečno postupanje, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, uništavanje i oduzimanje imovine, bezobzirno razaranje naselja i kulturnih i verskih objekata, prinudni rad, protivpravno terorisanje civila.

Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja i teške povrede Ženevskih konvencija.

Zločine su počinile snage Hrvatskog veća odbrane u opštinama Prozor, Gornji Vakuf, Jablanica, Mostar, Ljubuški, Stolac, Čapljina i Vares, kao i u logorima Heliodrom, Vojno, Dretelj i Gabela.

Svi optuženi su se u aprilu 2004. dobrovoljno predali Tribunalu, a u septembru iste godine su pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja, krajem aprila 2006.

(Beta)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU