Da li su Srbi očekivali više od popisa stanovništva u CG? Bešić: Oni koji su se "skrili" sada se izjasnili

Na popisu stanovništva u Crnoj Gori broj onih koji se izjašnjavanju kao Srbi porastao je za četiri odsto u odnosu na prethodni popis 2011. Metodolog, profesor Miloš Bešić, kaže da to nije iznenađujuće, kao i da je broj Srba u Crnoj Gori stabilan, to je nešto ispod trećine (32,9 odsto).

Naime, na popisu 2003. godine broj Srba je bio 32 odsto.

Na popisu čije je rezultate 15. oktobra saopštila Uprava za statistiku MONSTAT, u Crnoj Gori se 41,1 odsto građana izjašnjava kao Crnogorci, a 32,9 odsto kao Srbi.

Osim porasta broja Srba, u odnosu na prethodni popis, zabeležen je i pad od oko četiri procenata onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci. Popis u Crnoj Gori je inače više političko nego statističko pitanje, posebno u delu koji se tiče nacionalne i jezičke pripadnosti.

Naime, od referenduma za nezavisnost 2006. crnogorsko društvo je ostalo duboko podeljeno na deo koji je želeo da ostane u zajednici sa Srbijom i na pristalice nezavisne Crne Gore.

Ovo je prvi popis stanovništva nakon smene 2020. trodecenijske vlasti Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanović. Vlast su tada preuzele uglavnom prosrpske partije, na čelu sa proruskim Demokratskim frontom.

Zašto su Srbi očekivali više?

Bečić kaže da su predstavnici Srba očekivali da će se, usled promene političkih okolnosti, na ovom popisu pokazati da Srba ima mnogo više.

“Oni veruju da je politika Mila Đukanovića, DPS i nezavisne Crne Gore privremeno orijentisala određeni broj ljudi da se izjašnjavaju kao Crnogorci, a ne kao Srbi”.

Međutim, ovaj popis je zapravo pokazuje da to nije tako, ističe Bešić.

Jezik – blagi rast srpskog i pad crnogorskog

Iako je crnogorski jezik nakon obnove nezavisnosti 2006. u Ustav uveden kao službeni, najviše broj građana u Crnoj Gori se izjasnio da govori srpski. I na ovom popisu je 43,2 odsto građana reklo da im je srpski jezik maternji, što je blagi rast od 0,3 odsto u odnosu na 2011. Istovremeno se beleži i pad onih kojima je crnogorski maternji – sa 37 na 34,5 odsto.

Poslednji popis je pokazao da je procenat albanskog stanovništva u Crnoj Gori između dva popisa ostao u istim procentima – skoro pet odsto. S druge strane, u istom periodu prepolovio se broj muslimana – sa 3,3 odsto na 1,6, dok je porastao procenat Bošnjaka sa 8,6 na 9,4 odsto.

Naime, na popisima u Crnoj Gori deo stanovništva se nacionalno izjašnjavao kao muslimani, iako je u pitanju veroispovest. Profesor Bešić ističe da se “godinama i decenijama” radi na tome da se svi muslimani u Crnoj Gori izjašnjavaju kao Bošnjaci.

On ocenjuje da je po tom pitanju vrlo angažovana bošnjačka intelektualna, politička i verska zajednica, a da sa druge strane, oni koji se izjašnjavaju kao muslimani nemaju tu vrstu podrške.

“Dakle, vi imate jedan aktivan proces političko-nacionalnog, neki će reći, osvešćivanja a neki će reći manipulacije”.

To se odrazilo i na rezultate koji se tiču jezika. Naime, bosanski je na popisu 2011. godine pričalo 5,3 a sada sedam odsto građana Crne Gore.

Rusi i Ukrajinci u Crnoj Gori

Novitet poslednjeg popisa je i porast broj Rusa u Crnoj Gori.

Na popisu pre 13 godina bilo ih je 0,15 a sada ih je 2,1 odsto, što ih čini petom po veličini nacionalnom zajednicom u Crnoj Gori. Ukrajinaca je na ovom popisu pola procenta, dok nisu bili ni registrovani na onom iz 2011. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, koja je počela februara 2022, veliki broj ruskih i ukrajinskih državljana doselio se u Crnu Goru.

MONSTAT je saopštio da je popis pokazao da u Crnoj Gori živi preko 46.800 stranih državljana. Od toga je najviše državljana Rusije – 13.550, zatim Srbije 13.000, Bosne i Hercegovine 5.000, Kosova i Ukrajine po oko 3.000 piše u svojoj analizi RSE.

(Slobodna Evropa, Mondo.rs, I.L.)