Dragan povezao Antoniju (17), pa je krvnički ubio: Molio policiju da ne kažu ženi da je silovao, tražili je 541 dan

Maturantkinja trgovačke škole Antonija Bilić (17) napustila je porodičnu kuću u selu Kričke 7. juna 2011. godine. Sa sobom je imala žensku tašnu u kojoj je bio njen maturski rad i Samsung mobilni telefon. Antonija je prvo otišla u Gradsku biblioteku. Popila je poslednju kafu i zapalila poslednju cigaretu, pre nego što je krenula ka Čikolskom mostu. Pored nje se zaustavio kamion sa plavom kabinom i sivom ceradom.

Antoniju je tražila cela Hrvatska. Nekoliko dana kasnije policija je locirala kamion u koji je ušla. Vozač je bio Dragan Paravinja. Međutim, on je već ilegalno pobegao u BiH uz pomoć supruge. Iako se krio, policija ga je uhapsila u jednom selu kod Štrpca. Na početku mučne izjave koju je dao policiji, molio je da njegovoj supruzi i sinovima kažu da nije silovao Antoniju.

"Na putu za Zagreb, na raskrsnici puteva Split – Drniš, Drniš – Šibenik, na strani puta sa moje leve strane primetio sam devojku koja stopira u suprotnom smeru. Primetio sam da je lepa, da ima dugu crnu kosu i na sebi ima farmerke i majicu, ne mogu da se setim koje boje, dok je držala žensku torbu preko ramena pitao sam je: 'Hoćeš li sa mnom u Zagreb?' Rekla je: 'Radije bih otišla u Split.' Okrenuo sam kamion i vratio se", počeo je ispovest.

Mučni detalji

Počeo je da joj se nabacuje. Nije mu to bio prvi put, ali ovaj je bio fatalan. Ubica pomračenog uma iz Novog Pazara je bio serijski silovatelj. I pre ubistva 17-godišnje Antonije Bilić silovao je u Srbiji, a potom i u BiH. Kako je imao i hrvatsko državljanstvo, pobegao je i nastanio se u Bilišanima Donjim kod Obrovca, odakle su mu roditelji. Kamion je vozio isključivo u Hrvatsku i Sloveniju.

Tvrdio je da je Antonija prihvatila nabacivanje dok nije zaustavio kamion. Kada je otvorio vrata, Antonija je prešla na vozačko mesto i pokušala da otvori vrata kako bi pobegla. Nije uspela. Zatim je pokušala da pobegne, ali nije mogla da otvori vrata.Počela je da ga vređa i psuje "srpsku majku". Nekoliko puta ga je odgurnula nogom.

Izgubio je živce i stavio joj ruke oko vrata

Tada se Paravinja izgubio i stegao joj vrat. Nije mogao da se seti koliko ju je držao, ali je Antonija u jednom trenutku prestala da pruža otpor. Samo se "opustila". Bio je van sebe. Krenuo je prema Solinu, pa se okrenuo i krenuo prema Zagrebu. Antonijino telo je sve vreme bilo između sedišta u kabini kamiona. U jednom trenutku ju je prebacio u krevet. Tada je policiji rekao da ju je bacio sa mosta na reci Krki.

Policija mu je verovala. Prvo su koristili sonare i dronove, a na kraju su čak isušili Brkljansko jezero kako bi pronašli nestalu devojku. Pretresli su i obližnje akumulaciono jezero, prostor uz put Drniš-Split i tok reke Krke od Manojlovačkog slapa do hidroelektrane Miljacka. Tražilo ju je oko hiljadu policajaca, vatrogasaca, GSS, lovaca, dobrovoljaca... Korišćeni su i dronovi i slovenački vojni sonar. Na potragu je potrošeno 300.000 evra i nije bilo rezultata.

BiH ga je u julu 2011. izručila Hrvatskoj, a već na prvom ročištu pred istražnim sudijom Županijskog suda u Šibeniku Paravinja je promenio iskaz. On je sve negirao i tvrdio da je priznanje iznuđeno batinama. Uveravao je i da kobnog dana nije prošao ni putem kod Drniša, a dokazi u kamionu su - podmetnuti!

Osuđen je na 40 godina, a potom mu je kazna prepolovljena

Suđenje monstrumu počelo je 22. marta, dok telo još nije pronađeno. Dragan Paravinja se pojavio sa ponosnim osmehom na licu. Osuđen je na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina. Kasnije je ta kazna prepolovljena, a Paravinja je već odslužio dve trećine kazne, pa sada već ima pravo da traži oslobađanje.

Poslednji signal Antonijinog mobilnog telefona zabeležen je kod odmorišta Modruš. U blizini tog mesta, na smetlištu, 27. novembra 2012. godine pronađene su ljudske kosti, duga tamna kosa i tamne farmerke. Analiza je ubrzo pokazala da su kosti pripadale mlađoj ženi.

Telo je identifikovano 541 dan nakon nestanka

Dva dana nakon toga nadležni su zvanično potvrdili da kosti pripadaju Antoniju Bilić. Njeni ostaci su identifikovani 541 dan nakon njenog nestanka. Potraga i agonija porodice su završeni, ali tuga nikada neće nestati.

Nestanak Antonije Bilić je neverovatno propraćen u medijima. Svi su čekali odgovor na pitanje gde, zašto i kako neko može da naudi devojci sa tako toplim osmehom i ljubaznim očima. Reporteri RTL-a Ana Bulić i Vanja Kranic tri meseca su prikupljali izjave i istraživali detalje slučaja za dokumentarni film.

"Tokom meseci intenzivnog istraživanja prešli smo hiljade kilometara, pratili svaki trag u vezi sa slučajem Antonije Bilić. Razgovarali smo sa svedocima, prijateljima, komšijama, rođacima i zatvorenicima koji su delili ćeliju sa Draganom Paravinjom. U Hrvatskoj, BiH i Srbije, razgovarali smo i sa prethodnim žrtvama, a delovi njihovih izjava biće prvi put otkriveni u dokumentarcu slučaj je iza sebe ostavio dve potpuno devastirane porodice. Ključna poruka dokumentarca je da sistem mora da funkcioniše bolje i da štiti svoje građane", izjavile su autorke Ana Bulić i Vanja Kranic nakon snimanja filma "Antonija Bilić – Nestali osmeh". 

BONUS VIDEO:

 (Net.hr/MONDO/J.D.)