Optuženi Radovan Karadžić tvrdio je danas u Tribunal u Hagu da komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić "nikada ne bi dopustio napade na civile".
Svedok optužbe Entoni Banburi ostao je pri iskazu da je Mladić 1995. potvrdio da VRS snajperima napada stanovništvo Sarajeva.
Tadašnji predsednik RS optužen je, pored ostalog, za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, te progon nesrba iz 20 opština u BiH, 1992-95. godine.
Svedok Banberi je 1994-95. u Unproforu u Sarajevu bio zadužen za civilne poslove, a zatim je radio kao pomoćnik specijalnog izaslanika UN Jasušija Akašija. Sada je podsekretar UN za operacije na terenu.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Karadžić, koji se brani sam, tvrdio je da general Mladić "nikada ne bi dopustio napade na civile", opovrgavajući svedokovu jučerašnju tvrdnju da je Mladić 1995. u susret sa komandantom Unprofora Rupertom Smitom 1995. potvrdio da su snajperski napadi na Sarajevo bili odmazda VRS za srpske žrtva u ofanzivi ABiH kod Bihaća.
"Gde je on to rekao da snajperi deluju protiv civila?", pitao je Karadžić, sugerišući da je pogrešno protumačio Mladićeve reči.
"Mladić je priznao da njegovi snajperi deluju po Sarajevu, a ja sam razumeo da se te reči odnose na civile, zato što je to rekao u odgovoru na naš protest zbog napada na civile... Činjenica da VRS ciljala civile bila je izuzetno dobro utemeljena jer su žrtve bile brojne", odgovorio je Banberi.
Svedok je, na Karadžićevu sugestiju, potvrdio da su vlasti u Sarajevu često kršile sporazume sa Unproforom i srpskom stranom.
"Ne mogu, u tom smislu, da kažem da je ijedan sporazum bio u potpunosti poštovan", naznačio je Banberi.
Na Karadžićevu opasku da su incidente u Sarajevu izazivale ofanzive AbiH iz grada, svedok je rekao da je "incidente uvek izazivala VRS" iz "razloga povezanih sa aktivnostima ABiH".
Banberi je rekao i da je tačno i da su u jednom trenutku vlasti u Sarajevu odbile obnavljanje redovnih isporuka vode i struje gradu, iako je to bilo dogovoreno.
Negirajući svedokove reči da je etničko čišćenje nesrba bilo politika vlasti bosanskih Srba, Karadžić je tvrdio da je "muslimansko rukovodstvo davalo instrukcije za iseljavanje stanovništva u cilju stvaranja krize uoči međunarodnih konferencija".
Optuženi je pomenuo i "tajnu muslimansku grupu koja je plasirala lažne informacije o proterivanju da bi ometala pregovore" o međunarodnim mirovnim planovima.
Banberi je kazao da "o tome ne zna ništa".
Na tvrdnju Karadžića da su "jedino Srbi obezbeđivali pratnju civilima koji su hteli da idu" dobrovoljno, dok su "Muslimani terali pucnjavom terali Srbe sa zavežljajima", svedok je odgovorio: "Politika vlasti bosanskih Srba bila je da nesrbi moraju da odu, zato su i obezbeđivale pratnju".
Karadžić je uzvratio da to "nije bila politika vrha RS" i da su nesrbi "mogli da se vrate kad se situacija smiri".
Optuženi je opovrgavao i Banberijev iskaz da su rukovodstvo i snage bosanskih Srba ograničavale dostavljanje hrane i humanitarne pomoći u Sarajevo i muslimanske enklave u istočnoj Bosni, uključujući i isporuke neophodne Unproforu.
Karadžić je tvrdio da je VRS po Ženevskim konvencijama imala pravo da kontroliše sve konvoje koji prelaze preko njene teritorije i da je pritom, u mnogim slučajvima, otkrila šverc oružja, municije i nedozvoljene robe.
"Uopšte se ne slažem sa tim. Savet bezbednosti UN je u svojim rezolucijama jasno stavio do znanja da Unprofor mora imati neograničenu slobodu kretanja. Nije bilo na bosanskim Srbima da to pravo ograničavaju, niti smo mi imali obavezu da obrazlažemo konvoje", odgovorio je Banberi.
On je tvrdio da je vojna oprema bila prevožena isključivo za potrebe Unprofora u enklavama. Ponašanje vlasti RS prema konvojima bilo je "za osudu".
Karadžić je na to primetio da svedok podlegao "muslimanskoj propagandi" i da "razmišlja kao Amerikanac, da može raditi šta hoće, gde hoće, a u suverenoj zemlji to ne može".
Pozivajući se na depeše UN, bivši predsednik RS je tvrdio da je u enklave pod zaštitom UN konvojima stizalo između 75 i 80 odsto potrepština.
Banberi je potvrdio da to piše u dokumentima UN, ali da je samo puna isporuka namirnica mogla da zadovolji "minimalne potrebe" stanovništva, što je, kako je rekao, potvrdila i činjenica da je Unprofor pribegao dostavljanju hrane iz aviona.
Karadžić će unakrsno ispitivanje svedoka završiti sutra.
Bivši presednik RS optužen je i za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština i uzimanje međunarodnih talaca, 1992-95.
(Beta)
Tadašnji predsednik RS optužen je, pored ostalog, za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, te progon nesrba iz 20 opština u BiH, 1992-95. godine.
Svedok Banberi je 1994-95. u Unproforu u Sarajevu bio zadužen za civilne poslove, a zatim je radio kao pomoćnik specijalnog izaslanika UN Jasušija Akašija. Sada je podsekretar UN za operacije na terenu.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Karadžić, koji se brani sam, tvrdio je da general Mladić "nikada ne bi dopustio napade na civile", opovrgavajući svedokovu jučerašnju tvrdnju da je Mladić 1995. u susret sa komandantom Unprofora Rupertom Smitom 1995. potvrdio da su snajperski napadi na Sarajevo bili odmazda VRS za srpske žrtva u ofanzivi ABiH kod Bihaća.
"Gde je on to rekao da snajperi deluju protiv civila?", pitao je Karadžić, sugerišući da je pogrešno protumačio Mladićeve reči.
"Mladić je priznao da njegovi snajperi deluju po Sarajevu, a ja sam razumeo da se te reči odnose na civile, zato što je to rekao u odgovoru na naš protest zbog napada na civile... Činjenica da VRS ciljala civile bila je izuzetno dobro utemeljena jer su žrtve bile brojne", odgovorio je Banberi.
Svedok je, na Karadžićevu sugestiju, potvrdio da su vlasti u Sarajevu često kršile sporazume sa Unproforom i srpskom stranom.
"Ne mogu, u tom smislu, da kažem da je ijedan sporazum bio u potpunosti poštovan", naznačio je Banberi.
Na Karadžićevu opasku da su incidente u Sarajevu izazivale ofanzive AbiH iz grada, svedok je rekao da je "incidente uvek izazivala VRS" iz "razloga povezanih sa aktivnostima ABiH".
Banberi je rekao i da je tačno i da su u jednom trenutku vlasti u Sarajevu odbile obnavljanje redovnih isporuka vode i struje gradu, iako je to bilo dogovoreno.
Negirajući svedokove reči da je etničko čišćenje nesrba bilo politika vlasti bosanskih Srba, Karadžić je tvrdio da je "muslimansko rukovodstvo davalo instrukcije za iseljavanje stanovništva u cilju stvaranja krize uoči međunarodnih konferencija".
Optuženi je pomenuo i "tajnu muslimansku grupu koja je plasirala lažne informacije o proterivanju da bi ometala pregovore" o međunarodnim mirovnim planovima.
Banberi je kazao da "o tome ne zna ništa".
Na tvrdnju Karadžića da su "jedino Srbi obezbeđivali pratnju civilima koji su hteli da idu" dobrovoljno, dok su "Muslimani terali pucnjavom terali Srbe sa zavežljajima", svedok je odgovorio: "Politika vlasti bosanskih Srba bila je da nesrbi moraju da odu, zato su i obezbeđivale pratnju".
Karadžić je uzvratio da to "nije bila politika vrha RS" i da su nesrbi "mogli da se vrate kad se situacija smiri".
Optuženi je opovrgavao i Banberijev iskaz da su rukovodstvo i snage bosanskih Srba ograničavale dostavljanje hrane i humanitarne pomoći u Sarajevo i muslimanske enklave u istočnoj Bosni, uključujući i isporuke neophodne Unproforu.
Karadžić je tvrdio da je VRS po Ženevskim konvencijama imala pravo da kontroliše sve konvoje koji prelaze preko njene teritorije i da je pritom, u mnogim slučajvima, otkrila šverc oružja, municije i nedozvoljene robe.
"Uopšte se ne slažem sa tim. Savet bezbednosti UN je u svojim rezolucijama jasno stavio do znanja da Unprofor mora imati neograničenu slobodu kretanja. Nije bilo na bosanskim Srbima da to pravo ograničavaju, niti smo mi imali obavezu da obrazlažemo konvoje", odgovorio je Banberi.
On je tvrdio da je vojna oprema bila prevožena isključivo za potrebe Unprofora u enklavama. Ponašanje vlasti RS prema konvojima bilo je "za osudu".
Karadžić je na to primetio da svedok podlegao "muslimanskoj propagandi" i da "razmišlja kao Amerikanac, da može raditi šta hoće, gde hoće, a u suverenoj zemlji to ne može".
Pozivajući se na depeše UN, bivši predsednik RS je tvrdio da je u enklave pod zaštitom UN konvojima stizalo između 75 i 80 odsto potrepština.
Banberi je potvrdio da to piše u dokumentima UN, ali da je samo puna isporuka namirnica mogla da zadovolji "minimalne potrebe" stanovništva, što je, kako je rekao, potvrdila i činjenica da je Unprofor pribegao dostavljanju hrane iz aviona.
Karadžić će unakrsno ispitivanje svedoka završiti sutra.
Bivši presednik RS optužen je i za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština i uzimanje međunarodnih talaca, 1992-95.
(Beta)
